Nezavršeni likovi staraca u delima Harmsa

• Main Author: Dajović, Vladimir
• Format: Article in Journal/Newspaper
• Language: unknown
• Published: Београд : Славистичко друштво Србије 2007
• Subjects: smert'; Nul'-Nol'; Harms; cisfinitnaja logika; absurd; sami
• Online Access: https://repff.fil.bg.ac.rs/handle/123456789/372; https://repff.fil.bg.ac.rs/bitstream/id/1727/bitstream_1727.pdf

Polazeći od Harmsove cisfinitne logike koja postojanje posmatra kao stremljenje ka nuli, onoj početnoj i konačnoj vrednosti na čovekovom putu razmatrali smo likove (staraca, dece) pripovedaka kao nezavršene, kao skice koje su u protivteži stvaralačkim koncepcijama s jasno definisanom logikom kauzalnih veza. Ova amorfna bića, koja još uvek nisu napustila realni svet sapliću se ne samo u životu, već i u tekstu, crpeći sopstveni smisao iz situacija u koje upadaju, s idejom da "život treba da liči na umetnost". Likovi Harmsa su, zapravo, glavni pokazatelj nemogućnosti da se savlada kriza žanra, usled čega se sam narator postavlja kao njihov "dželat", a sami junaci, pak - kao "podrivači" ruske avangarde. Ishodja iz harmsovskoj "cisfinitnoj" logiki rebenok i starik, sušćestvuja na žiznennoj prjamoj kak ishodnyj i konečnyj punkt, prepjatstvujut smykaniju etoi prjamoj v krug, simvol soveršenstva i, v konečnom itoge, bessmertija. Esli že smykanie vse-taki imeet mesto, to eti dve točki soedinjajutsja v odnu (deti upodobljajutsja staričkam) i prepjatstvujut svobodnomu dviženiju po krugu, to est', opjat' že beskonečnosti/soveršenstvu/bessmertiju. Na rjade primerov harmsovskoj prozy my rassmotreli eto "soveršenstvo s nebol'šoj pogrešnost'ju", čast' kotoryh predstavlena v etoj rabote.