Adolescenti sa oštećenjem vida u susretu sa razvojnim i dodatnim izazovima

• Main Author: Stanimirović, Dragana
• Format: Book
• Language: srp
• Published: Univerzitet u Beogradu – Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (ICF) 2016
• Subjects: sami
• Online Access: http://rfasper.fasper.bg.ac.rs/handle/123456789/3848; https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rfasper_3848

Ljudi obično mladost pamte kao najlepši deo svog života. Sve što ih je brinulo i mučilo u to doba vremenom je iščezlo ili bar izbledelo. Sećaju se prvih izlazaka, prvih ljubavi, energije i lepote koja se više nikad neće vratiti. Odlazak mladosti doživljavaju kao gubitak za kojim tuguju. Primicanjem starosti proces tugovanja ne jenjava jer im izgubljeno izgleda sve ružičastije. Stoga ne čudi što je žal za mladost često opevavana tema, ali takođe ni zbog čega mnogi odrasli ne razumeju adolescente. „Odraslom je teško da zauzme neutralan stav prema adolescentu koji ga asocira na izgubljeni raj ili na bolni pakao sopstvene mladosti“ (Srna, 1997: 9). Uprkos tome, mnogi naučnici su proučavali pubertet i adolescenciju, nastojeći da budu objektivni. Mladima, pak, nije jasno: „Za čim to odrasli žale?“ Kako to da je za tetku ili baku najlepši period u životu onaj u kome je živela u nemaštini ili je čak bio rat!!! Sami jedva čekaju da se završi škola i da nađu ljubav svog života. Misle da će se time okončati sve njihove muke koje opažaju kao najveće na svetu. Sa druge strane, skloni su uživanju i eksperimentisanju, a često i rizičnim ponašanjima koja uznemiravaju i plaše njihove roditelje. Adolescentni period je period međusobno protivurečnih stanja, procesa i osećanja, vreme nemira, strepnji i straha, ali i trijumfa i ushićenja (Kovačević, 2001). Među najupornijim „mitovima“ o adolescenciji jeste taj da je to period „bure i oluje“. Danas znamo da se burne psihičke promene javljaju samo kod nekih adolescenata. Svakako to jeste period najbržih promena, kako telesnih tako i psihičkih, u poređenju sa promenama u ostalim fazama životnog ciklusa. Upravo to je jedan od razloga što su adolescenciju naučnici dugo „zaobilazili“, smatrajući da promene koje se tokom nje dešavaju izmiču raspoloživim naučnim metodama. Adolescencija je kao naučno polje prepoznata tek početkom prošlog veka. Od tada do danas je u porastu broj istraživanja u kojima su mladi izveštavali o raznim aspektima vlastitog psihičkog razvoja. Neka od njih pominju se ...