Akordeonistički pristup izabranim delima za harmoniku i orkestar ruskih autora (interpretativna rešenja i problematika simbioze zvuka harmonike i orkestra): doktorski umetnički projekat

• Main Author: Đorđević, Miodrag
• Other Authors: Vasović, Vojin, Vujošević, Nevena, Rakić, Zoran, Kostović, Predrag, Bjeletić, Miljan
• Format: Doctoral or Postdoctoral Thesis
• Language: srp
• Published: Универзитет у Крагујевцу, Филолошко-уметнички факултет 2022
• Subjects: harmonika; orkestar; koncert; interpretacija; Zolotarjov; Gubajdulina; Podgajc; accordion; orchestra; concert; interpretation; Zolotaryov; Gubaidulina; Podgaits; sami
• Online Access: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/21686; http://eteze.kg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=8608; https://fedorakg.kg.ac.rs/fedora/get/o:1564/bdef:Content/download; http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/151848/Disertacija.pdf; https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_21686

Predmet doktorskog umetničkog projekta jeste akordeonistički pristup izabranim delima za harmoniku i orkestar ruskih autora koji ukazuje na interpretativna rešenja i problematiku simbioze zvuka harmonike i orkestra. Rad je usko povezan sa umetničkim delom doktorskog umetničkog projekta koji uključuje izvođenje tri kompozicije eminentnih autora: Koncertna simfonija br. 1 za harmoniku i simfonijski orkestar Vladislava Zolotarjova, Fahwerk Sofije Gubajduline za harmoniku, perkusije i gudački orkestar i Viva Voce, koncert broj 1 za harmoniku i gudački orkestar Jefrema Podgajca. Cilj doktorskog umetničkog projekta jeste afirmacija dela za harmoniku i orkestar i njihovo implementiranje u akordeonističku, ali i celokupnu umetničku koncertnu aktivnost. Cilj rada sagledava se kroz analitičko-interpretativni pristup pomenutim delima kompozitora koji su u mladosti i tokom obrazovanja i sami bili akordeonisti, ali i onih kompozitora koji se nisu praktično bavili harmonikom i izučavali je kao instrument iz ugla izvođača. Primenom istorijsko-analitičkog metoda, kao i metoda intervjua, kao posebno značajnog u procesu sagledavanja savremene kompozitorske misli, napravljen je uvid u najsitnije relacije muzičko-stilskog izraza ruskih kompozitora, ali i pokazan razvojni put harmonike kao instrumenta. Takođe, sadejstvo primene pomenutih metoda rezultiralo je značajnim informacijama koje se odnose na sam pristup interpretaciji izabranih dela za potrebe doktorskog umetničkog projekta, kao i usvajanjem korisnih smernica u domenu interpretativnih rešenja u realizaciji zvučne slike harmonike i orkestra u zajedničkom nastupu. U radu je prezentovana autentičnost zvuka harmonike u odnosu na gudački orkestar kroz njene solističke deonice, ali i situacijama gde je pažnja naročito usmerena ka usaglašavanju njihovog istovremenog zvučanja, tačnije njihov simultani zvuk i originalnost zvuka harmonike u takvom muzičkom sklopu. Komparacijom različitih načina interpretacije i tembralnosti najupečatljivijih delova kompozicija izvedeni su zaključci ...