Биоакумулација и биомагнификација токсичних метала и елемената у траговима код слатководних риба различитог трофичког нивоа из Дунава код Београда

Иако је и даље у употреби, термин „тешки метал“ различити аутори дефинишу на различите начине бројним параметрима. Извори загађења тешким металима могу бити природни, али су најчешће антропогени. Ова класа загађивача представља значајну претњу за животну средину и врсте које живе у њој, као и потенц...

Full description

Bibliographic Details
Main Author: Subotić, Srđan V.
Other Authors: Krpo-Ćetković, Jasmina, Višnjić-Jeftić, Željka, Spasić, Slađana, Hegediš, Aleksandar, Lenhardt, Mirjana
Format: Doctoral or Postdoctoral Thesis
Language:srp
Published: Универзитет у Београду, Биолошки факултет 2022
Subjects:
MAC
Online Access:http://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/4177
https://harvester.rcub.bg.ac.rs/handle/123456789/561
https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/19570
http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=2349
https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:10298/bdef:Content/download
http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=47584527
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/2595/Disertacija107.pdf
http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/2596/Srdjan_Subotic_referat_BF-25355.pdf
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_19570
Description
Summary:Иако је и даље у употреби, термин „тешки метал“ различити аутори дефинишу на различите начине бројним параметрима. Извори загађења тешким металима могу бити природни, али су најчешће антропогени. Ова класа загађивача представља значајну претњу за животну средину и врсте које живе у њој, као и потенцијалну претњу за људско здравље. Најбитнија је опасност коју представљају токсични елементи – арсен, жива, кадмијум и олово. Осим токсичних елемената, и елементи у траговима, као и есенцијални микронутријенти, могу показивати токсична својства ако су присутни у великим концентрацијама. У овом раду анализиране су концентрације 18 елемената (Al, As, B, Ba, Cd, Co, Cr, Cu, Fe, Hg, Li, Mn, Mo, Ni, Pb, Se, Sr, Zn) у ткивима 11 врста риба – Esox lucius (штука), Alburnus alburnus (укљева), Cyprinus carpio (шаран), Pelecus cultratus (сабљар), Silurus glanis (сом), Lota lota (манић), Gymnocephalus cernua (балавац), Perca fluviatilis (гргеч), Sander lucioperca (смуђ), Babka gymnotrachelus (главоч тркач) и Neogobius melanostomus (главоч округлак). Основни циљ био је да се установи да ли постоје сличности и/или разлике у биоакумулацији елемената у одређеним ткивима код различитих врста. Анализиране врсте су представници различитих трофичких нивоа, што има значајан утицај на биоконцентрацију у ткивима, а може указати и на биомагнификацију појединих елемената дуж трофичког ланца. Врсте су хватане у периоду између 2010. и 2012. године на два локалитета, између 1168. и 1170. речног километра Дунава у Београду. Ови локалитети су бирани због близине ушћа Саве (која доноси додатно загађење) у Дунав, близине урбаног дела Београда, као и близине пољопривредних површина. Анализа 18 елемената у ткивима риба урађена је помоћу индуктивно спрегнуте плазма- оптичке емисионе спектрометрије (ICP-OES). За одређивање старости јединки коришћене су крљушти, жбице пераја (сом) и отолити (манић). Although still in use, the term “heavy metal” is defined in different ways, based on a number of parameters, by different authors. Sources of heavy metal ...