Развој производње поврћа у Војводини
Предмет ових истраживања развојне, производно-економске могућности производње значајнијих повртарских култура, као и повртарства у целини. У оквиру тога потребно је фокусирати се на утврђивање стања и тенденција промене производних и економских обележја значајнијих врста поврћа у Војводини, односно...
| Summary: | Предмет ових истраживања развојне, производно-економске могућности производње значајнијих повртарских култура, као и повртарства у целини. У оквиру тога потребно је фокусирати се на утврђивање стања и тенденција промене производних и економских обележја значајнијих врста поврћа у Војводини, односно површина, приноса и укупне производње, као и цена апсолутно и релативно (паритет). Примарни циљ истраживања је да се на бази квантитативне (статистичке) и квалитативне (SWOT) анализе, и примене различитих метода и модела предвиђање производних (површина, принос, укупа производња) и економских (цене, паритети цена и трошкови производње) показатеља значајнијих врста поврћа у Војводини, дефинишу развојни циљеви и стратегија развоја повртарства у Војводини у средњорочном периоду. Да би се остварио примарни циљ неоподно је дефинисати и остварити низ парцијалних (секундарних) циљева, као што су: анализа услова и ресурса за повртарску производњу у Војводини; анализа и предвиђање производње, промета и потрошње најзначајнијих повртарских производа, као економских показатеља; квалитативна SWOT анализа положаја повртарства у Војводини, односно дефинисање интерних снага и слабости, односно екстерних шанси и опасности за развој повртарске производње; формулисање развојних циљева повртарства у Војводини и стратегије за њихово остваривање. Примењена метода у овом раду је методе дескриптивне статистике методе. Методе дескриптивне статистике примењене су за анализу наведених производних обележја у повртарству у периоду 1991-2017. године за 11 најзначајнијих повртарских култура: кромпира, грашка, парадајза, купуса, црног лука, паприке, пасуља , мркве, краставца, белог лука и бостана. Анализа вредносних обележја, односно анализа апсолутних цена израженим у еврима урађена је за период 2002-17. године (од појаве евра), а анализа паритета цена поврћа према пшеници од за период 1994 до 2017. године. За предвиђање посматраних појава коришћен је метод анализе временских серија, односно примењени су одговарајући ARIMA модели. Предвиђање ће се односити на наредни петогодишњи период, 2018-22. година. У 2022. години предвиђају се значајне промене у површинама под појединим врстама поврћа. Највеће површине имаће и даље кромпир (5.500ха), следе грашак (5.400ха), црни лук (5.300ха), паприка (4.500ха), парадајз (4.350ха), V бостан (3.300ха), купус (2.700ха), мрква (2.400ха), пасуљ (1.500ха), бели лук (730ха) и краставац (700ха). Велики пад површина у будућем периоду имаће кромпир, пасуљ, бостан, купус, краставац и бели лук. (углавном „њивско поврће“, које се гаји на отвореном простору), благо смањење површина имаће парадајз и мрква, док ће грашак, паприка и црни лук повећати своје површине. Године 2022. предвиђа се следећа производња појединих повртарских култура: кромпира 169.000т, грашка 23.400т, парадајза 84.600т, купуса 87.000т, црног лука 47.700т, паприке 53.800т, пасуља 2.100т, мркве 25.200т, краставца 16.000т, белог лука 2.400т и бостана 144.000т. Производња је већа од просека анализираног периода код пет повртарских култура: грашка, парадаја, купуса, паприке и бостана. Производње црног лука и краставца биће незнатно смањене, док ће велики пад производње забележити кромпир, пасуљ и мрква. У 2022. години предвиђају се следећи приноси: кромпира 22,7т/ха, грашка 4,8т/ха, парадајза 22,5т/ха, купуса 27,7т/ха, црног лука 13,1т/ха, паприке 12,9т/ха, пасуља 1,3т/ха, мркве 21,2т/ха, краставца 14,4т/ха, белог лука 3,6т/ха и бостана 32т/ха. У последњој години предикционог периода приноси свих посматраних повртарских култура бити врећи од просека анализираног периода, са изузетком пасуља и белог лука који ће остати на нивоу просека. Све просечне цене поврћа повећаће се значајно у 2022. години, и то: кромпир са 183 на 195евра/т, пасуљ са 1.333 на 1.492евра/т, парадајз са 298 на 517евра/т, паприка са 310 на 530евра/т, црни лук са 178 на 198евра/т, купус са 19 на 170 евра/т и бостан са 118 на 146евра/т. Просечни паритети цена појединих врста поврћа према пшеници неће показивати исте тенденције у предикционом периоду као апсолутне цене. Побољшаће се паритет цене пасуља са 9,1 на 12,3; парадајза са 1,9 на 3,5; паприке са 2,3 на 3. Паритет кромпира (1,4) и купуса (1,4) практично ће остати непромењени, док ће се погоршати паритет црног лука са 1,5 на 1,2 и бостана са 1,1 на 0,8. Дефинисани развојни циљеви повртарства у Војводини су: повећање годишње производње поврћа, повећањем интензивности производње повећањем површина у заштићеном простору, интенизвнијом агротехником на отвореном простору и преструктуирањем производње у корист интензивнијих врста поврћа; повећање вредности производње поврћа, повећањем цена поврћа, повећањем промета који има тенденцију раста и вредносно и количински, и повећањем промета прерађевина од поврћа; повећање извоза са преференцијом на повећање вредности извоза, што се може остварити повећањем извоза производа од поврћа већег степена прераде, повећање квалитетног свежег поврћа по високим ценама и повећање извоза „органског“ поврћа које у иностранству такође има високе цене. У раду су дефинсане мере и активности које треба да спроведу: макро агроменаџмент АП Војводине и Републике Србије, научне и образовне институције и асоцијације произвођача и прерађивача поврћа, као и сами произвођачи и прерађивачи. Стратешке мере макро агроменаџмента у реализацији развојних циљева VI повртарства су: улагање у производњу и прераду поврћа, односно партиципација и/или рефундација дела инвестиционих улагања у производњу и прераду поврћа; партиципација у трошковима производње и давање гаранција произвођачима и прерађивачима за задуживање код пословних банака ради финансирања текуће производње/прераде; финансирање научних и едукативних пројеката; премирање и партиципација, односно сертификациа и стимулисање органске производње; стимулисање производње аутохтоних сорти и хибрида поврћа и прераде сопствене производње поврћа; организовање маркетиншких активности на домаћим и страним манифестацијама. Стратешке мере образовних и научних институција и асоцијација произвођача и прерађивача су: унапређење агротехнике; стварање нових сорти и хибрида, као и оснивање банке „аутохтоних“ сорти и хибрида поврћа; организовање промотивних манифестација и едукативних скупова. Стратегија развоја самих произвођача и прерађивача поврћа треба бити усмерена на инвестирање, сертификацију органске производње, повећање семенске производње, добру производну праксу, повећање економске ефективности и ефикасности, специјализацију производње и агресивнију пропаганду. Predmet ovih istraživanja razvojne, proizvodno-ekonomske mogućnosti proizvodnje značajnijih povrtarskih kultura, kao i povrtarstva u celini. U okviru toga potrebno je fokusirati se na utvrđivanje stanja i tendencija promene proizvodnih i ekonomskih obeležja značajnijih vrsta povrća u Vojvodini, odnosno površina, prinosa i ukupne proizvodnje, kao i cena apsolutno i relativno (paritet). Primarni cilj istraživanja je da se na bazi kvantitativne (statističke) i kvalitativne (SWOT) analize, i primene različitih metoda i modela predviđanje proizvodnih (površina, prinos, ukupa proizvodnja) i ekonomskih (cene, pariteti cena i troškovi proizvodnje) pokazatelja značajnijih vrsta povrća u Vojvodini, definišu razvojni ciljevi i strategija razvoja povrtarstva u Vojvodini u srednjoročnom periodu. Da bi se ostvario primarni cilj neopodno je definisati i ostvariti niz parcijalnih (sekundarnih) ciljeva, kao što su: analiza uslova i resursa za povrtarsku proizvodnju u Vojvodini; analiza i predviđanje proizvodnje, prometa i potrošnje najznačajnijih povrtarskih proizvoda, kao ekonomskih pokazatelja; kvalitativna SWOT analiza položaja povrtarstva u Vojvodini, odnosno definisanje internih snaga i slabosti, odnosno eksternih šansi i opasnosti za razvoj povrtarske proizvodnje; formulisanje razvojnih ciljeva povrtarstva u Vojvodini i strategije za njihovo ostvarivanje. Primenjena metoda u ovom radu je metode deskriptivne statistike metode. Metode deskriptivne statistike primenjene su za analizu navedenih proizvodnih obeležja u povrtarstvu u periodu 1991-2017. godine za 11 najznačajnijih povrtarskih kultura: krompira, graška, paradajza, kupusa, crnog luka, paprike, pasulja , mrkve, krastavca, belog luka i bostana. Analiza vrednosnih obeležja, odnosno analiza apsolutnih cena izraženim u evrima urađena je za period 2002-17. godine (od pojave evra), a analiza pariteta cena povrća prema pšenici od za period 1994 do 2017. godine. Za predviđanje posmatranih pojava korišćen je metod analize vremenskih serija, odnosno primenjeni su odgovarajući ARIMA modeli. Predviđanje će se odnositi na naredni petogodišnji period, 2018-22. godina. U 2022. godini predviđaju se značajne promene u površinama pod pojedinim vrstama povrća. Najveće površine imaće i dalje krompir (5.500ha), slede grašak (5.400ha), crni luk (5.300ha), paprika (4.500ha), paradajz (4.350ha), V bostan (3.300ha), kupus (2.700ha), mrkva (2.400ha), pasulj (1.500ha), beli luk (730ha) i krastavac (700ha). Veliki pad površina u budućem periodu imaće krompir, pasulj, bostan, kupus, krastavac i beli luk. (uglavnom „njivsko povrće“, koje se gaji na otvorenom prostoru), blago smanjenje površina imaće paradajz i mrkva, dok će grašak, paprika i crni luk povećati svoje površine. Godine 2022. predviđa se sledeća proizvodnja pojedinih povrtarskih kultura: krompira 169.000t, graška 23.400t, paradajza 84.600t, kupusa 87.000t, crnog luka 47.700t, paprike 53.800t, pasulja 2.100t, mrkve 25.200t, krastavca 16.000t, belog luka 2.400t i bostana 144.000t. Proizvodnja je veća od proseka analiziranog perioda kod pet povrtarskih kultura: graška, paradaja, kupusa, paprike i bostana. Proizvodnje crnog luka i krastavca biće neznatno smanjene, dok će veliki pad proizvodnje zabeležiti krompir, pasulj i mrkva. U 2022. godini predviđaju se sledeći prinosi: krompira 22,7t/ha, graška 4,8t/ha, paradajza 22,5t/ha, kupusa 27,7t/ha, crnog luka 13,1t/ha, paprike 12,9t/ha, pasulja 1,3t/ha, mrkve 21,2t/ha, krastavca 14,4t/ha, belog luka 3,6t/ha i bostana 32t/ha. U poslednjoj godini predikcionog perioda prinosi svih posmatranih povrtarskih kultura biti vreći od proseka analiziranog perioda, sa izuzetkom pasulja i belog luka koji će ostati na nivou proseka. Sve prosečne cene povrća povećaće se značajno u 2022. godini, i to: krompir sa 183 na 195evra/t, pasulj sa 1.333 na 1.492evra/t, paradajz sa 298 na 517evra/t, paprika sa 310 na 530evra/t, crni luk sa 178 na 198evra/t, kupus sa 19 na 170 evra/t i bostan sa 118 na 146evra/t. Prosečni pariteti cena pojedinih vrsta povrća prema pšenici neće pokazivati iste tendencije u predikcionom periodu kao apsolutne cene. Poboljšaće se paritet cene pasulja sa 9,1 na 12,3; paradajza sa 1,9 na 3,5; paprike sa 2,3 na 3. Paritet krompira (1,4) i kupusa (1,4) praktično će ostati nepromenjeni, dok će se pogoršati paritet crnog luka sa 1,5 na 1,2 i bostana sa 1,1 na 0,8. Definisani razvojni ciljevi povrtarstva u Vojvodini su: povećanje godišnje proizvodnje povrća, povećanjem intenzivnosti proizvodnje povećanjem površina u zaštićenom prostoru, intenizvnijom agrotehnikom na otvorenom prostoru i prestruktuiranjem proizvodnje u korist intenzivnijih vrsta povrća; povećanje vrednosti proizvodnje povrća, povećanjem cena povrća, povećanjem prometa koji ima tendenciju rasta i vrednosno i količinski, i povećanjem prometa prerađevina od povrća; povećanje izvoza sa preferencijom na povećanje vrednosti izvoza, što se može ostvariti povećanjem izvoza proizvoda od povrća većeg stepena prerade, povećanje kvalitetnog svežeg povrća po visokim cenama i povećanje izvoza „organskog“ povrća koje u inostranstvu takođe ima visoke cene. U radu su definsane mere i aktivnosti koje treba da sprovedu: makro agromenadžment AP Vojvodine i Republike Srbije, naučne i obrazovne institucije i asocijacije proizvođača i prerađivača povrća, kao i sami proizvođači i prerađivači. Strateške mere makro agromenadžmenta u realizaciji razvojnih ciljeva VI povrtarstva su: ulaganje u proizvodnju i preradu povrća, odnosno participacija i/ili refundacija dela investicionih ulaganja u proizvodnju i preradu povrća; participacija u troškovima proizvodnje i davanje garancija proizvođačima i prerađivačima za zaduživanje kod poslovnih banaka radi finansiranja tekuće proizvodnje/prerade; finansiranje naučnih i edukativnih projekata; premiranje i participacija, odnosno sertifikacia i stimulisanje organske proizvodnje; stimulisanje proizvodnje autohtonih sorti i hibrida povrća i prerade sopstvene proizvodnje povrća; organizovanje marketinških aktivnosti na domaćim i stranim manifestacijama. Strateške mere obrazovnih i naučnih institucija i asocijacija proizvođača i prerađivača su: unapređenje agrotehnike; stvaranje novih sorti i hibrida, kao i osnivanje banke „autohtonih“ sorti i hibrida povrća; organizovanje promotivnih manifestacija i edukativnih skupova. Strategija razvoja samih proizvođača i prerađivača povrća treba biti usmerena na investiranje, sertifikaciju organske proizvodnje, povećanje semenske proizvodnje, dobru proizvodnu praksu, povećanje ekonomske efektivnosti i efikasnosti, specijalizaciju proizvodnje i agresivniju propagandu. The research deals with developmental, production and economic possibilities of producing important vegetable crops, as well as vegetable production in general. The focus of the research is on determining the state and the tendencies in the production and economic features of important vegetable crops in Vojvodina, including the cultivated areas, yields and total production, as well as the absolute and relative prices (price parities). The primary objective of the research is to define the development goals and strategies of vegetable production development in Vojvodina in the medium-term period, based on quantitative (statistical) and qualitative (SWOT) analysis and application of different methods and models for forecasting the production indicators (cultivated area, yield, total production) and economic indicators (prices, price parities and production costs) of important vegetable crops in Vojvodina. In order to achieve the primary objective of the research it is necessary to define and achieve a set of partial (secondary) objectives, including: analysis of the conditions and resources for vegetable production in Vojvodina; analysis and forecasting of the production, trade and consumption of the most important vegetable crops, as well as their economic indicators; qualitative SWOT analysis of the position of vegetable production in Vojvodina performed by defining internal strengths and weaknesses, as well as external opportunities and threats for the development of vegetable production; formulation of the development goals of vegetable production in Vojvodina and strategies for their implementation. The method applied in this paper is the method of descriptive statistics, used for the analysis of the described production features in vegetable production for the period 1991-2017 for 11 most important vegetable crops: potato, pea, tomato, cabbage, onion, pepper, bean, carrot, cucumber, garlic and watermelon. The value analysis, i.e. the analysis of the absolute prices expressed in euro, was done for the period 2002-17 (starting from the year when euro entered into circulation), while the analysis of the price parities of the vegetables compared to wheat was done for the period 1994-2017. Time series analysis was used for forecasting of the studied phenomena, and adequate ARIMA models were applied. The forecast was made for the following five-year period (2018-22). The forecast shows that in 2022 there will be significant changes in the areas used for cultivating certain vegetable crops. The crop which will be cultivated on the largest X area will still be potato (5.500 ha), followed by pea (5.400 ha), onion (5.300 ha), pepper (4.500 ha), tomato (4.350 ha), watermelon (3.300 ha), cabbage (2.700 ha) carrot (2.400 ha), bean (1.500 ha), garlic (730 ha) and cucumber (700 ha). In the future there will be large decrease in the areas used for cultivation of potato, bean, watermelon, cabbage, cucumber and garlic (mostly “field vegetables” that are grown in open spaces), slight reduction in the areas used for cultivation of tomato and carrot, while the areas used for growing pea, pepper and onion will increase. The forecast also indicated the following production of the studied vegetable crops in 2022: potato 169,000 t, pea 23,400 t, tomato 84,600 t, cabbage 87,000 t, onions 47,700 t, pepper 53,800 t, bean 2,100 t, carrot 25,200 t, cucumber 16,000 t, garlic 2,400 t and watermelon 144,000 t. The production will be higher than the average production in the analysed period for the following five vegetable crops: pea, tomato, cabbage, pepper and watermelon. The production of onion and cucumber will be slightly reduced, while the production of potato, bean and carrot will considerably decrease. The forecast of the yields for 2022 is as follows: potato 22.7 t/ha, pea 4.8 t/ha, tomato 22.5 t/ha, cabbage 27.7 t/ha, onion 13.1 t/ha, pepper 12.9 t/ha, bean 1.3 t/ha, carrot 21.2 t/ha, cucumber 14.4 t/ha, garlic 3.6 t/ha and watermelon 32 t/ha. In the last year of the forecast period, the yields of all studied vegetable crops will be higher than the average yields in the analysed period, with the exception of bean and garlic, which will remain at the average level. All average vegetable prices will increase significantly in 2022, as follows: potato from 183 to 195 EUR/t, bean from 1.333 to 1.492 EUR/t, tomato from 298 to 517 EUR/t, pepper from 310 to 530 EUR/t, onion from 178 to 198 EUR/t, cabbage from 19 to 170 EUR/t and watermelon from 118 to 146 EUR/t. The average price parities of certain vegetable crops compared to wheat will not show the same tendencies in the forecast period as the absolute prices. The price parity of bean will improve from 9.1 to 12.3; tomato from 1.9 to 3.5; pepper from 2.3 to 3. The price parities of potatoes (1.4) and cabbage (1.4) will practically remain unchanged, while the price parities of onion and rice will decrease from 1.5 to 1.2 and from 1.1 to 0.8, respectively. The defined development objectives of vegetable production in Vojvodina are: to increase annual vegetable production, by intensification of production by increasing the areas in protected spaces, by more intensive cropping practices and restructuring of production in favour of more intensive vegetable crops; to increase the value of vegetable production, by increasing the prices of vegetables, increasing the trade which shows a tendency of growth both in terms of the value and the quantity, and by increasing the turnover of processed vegetable products; to increase the export focusing on increasing the value of the export, which can be achieved by increasing the export of more highly processed vegetable products, increasing high-quality fresh vegetables at high prices and increasing the export of organic vegetables, which also have high prices abroad. The paper defines the measures and activities that need to be carried out at the following levels: macro-level agro-management of AP Vojvodina and the Republic of Serbia; scientific and educational institutions and associations of vegetable producers and processors; and vegetable producers and processors. The strategic measures of the macro-level agro-management for achieving the development objectives of vegetable production are: investments in vegetable XI production and processing, i.e. subsidising and/or refunding part of investments in vegetable production and processing; subsidising production costs and providing guarantees to producers and processors for borrowing funds from commercial banks for financing their ongoing production/processing; financing of scientific and educational projects; providing incentives and subsidising organic production, i.e. certification and stimulation of organic production; stimulating production of autochthonous varieties and hybrids of vegetables and processing the producers’ own vegetables; organising marketing activities at domestic and foreign events. The strategic measures of educational and scientific institutions and associations of producers and processors include: advancement of cropping practices; creation of new varieties and hybrids, as well as establishment of a bank of vegetable “autochthonous” varieties and hybrids; organization of promotional events and educational conferences. The development strategies for vegetable producers and processors should be directed to investments, certification of organic production, increasing seed production, good production practices, increasing economic efficiency and effectiveness, specialization of production and more aggressive propaganda. Accepted on Scientific Board on: AS 4 th Decem |
|---|