Uticaj različitih genotipova paradajza na fekunditet i fertilitet Trileurodes vaporariorum

• Main Authors: Prijović, Mirjana, Drobnjaković, Tanja, Marčić, Dejan, Perić, Pantelija, Međo, Irena
• Format: Conference Object
• Language: srp
• Published: Beograd : Društvo za zaštitu bilja Srbije 2012
• Subjects: Trialeurodes vaporariorum; paradajz; genotipovi; fekunditet; fertilitet; Narvik
• Online Access: https://ripest.pesting.org.rs/handle/123456789/759; https://ripest.pesting.org.rs//bitstream/id/1999/bitstream_1999.pdf

Bela leptirasta va$ Trialeurodes vaporariorum Westwood (Homoptera: Aleyrodidae) predstavija jednu od najznacajnijih Stetogina povréa i ukrasnih biljaka, ukljuéujuci i paradajz. Njeno suzbijanje se bazira na hemijskim i bioloskim merama borbe. Primena insekticida u suzbijanju T. vaporariorum nije dovoljno efikasna, usled velikog prirodnog potencijala ove vrste za brz razvoj rezistentnosti. Veliku ulogu imaju bioloske mere borbe, pri ¢emu sve veci znadaj ima selekcija i gajenje otpornih i manje osetljivih genotipova paradajza. U radu je ispitivan uticaj razliitih genotipova na fekunditet i fertilitet ove vrste. Kori¢eno je pet genotipova paradajza: ‘Narvik’, ‘NS- 6, ‘Tamaris’, ‘Alliance’ i ‘Marko’, starosti biljaka cetiri nedelje. Laboratorijska populacija T. vaporariorum, pre postavijanja ogleda, gajena je na duvanu tri godine. Ogled je izveden u tri ponavljanja, u laboratorijskim uslovima (T 27+1, Rh 50%, L:D=16:8), u kavezima za gajenje (BugDorm-44545F Insect Cage). Po svakom genotipu stavijano je 5 zenki, starosti jedan dan, na list paradajza da polazu jaja. Zenke su prebacivane na nove listove, na svakih 48 sati, sve do kraja perioda ovipoziciie. Belezen je ukupan broj poloZenih jaja po Zenci tokom ovipozicionog perioda, kao i ukupan broj jedinki koje su se ispilile iz polozenih jaja i dostigle stadijum adulta. 1z rezultata dobijenih u eksperimentu izratunat je bruto i neto fekunditet i fertilitet za svaki genotip, a znagajnost razlika izmedu srednjih vrednosti ovih parametara poredene su pomocu Fisher-ovog LSD testa. Utvrdeno je da postoji statisticki znadajna razlika u bruto fekunditetu izmedu genotipa ‘NS-6' (18,55 5,24) i ‘Marko’ (36,7415,47), kao i bruto fertilitetu za ova dva genotipa (14,85:0,27) odnog g:izjttg.rgg)). ?;:22: zzna(:ajna razlika u neto fekund'itetu i fefi”ite?i prisutna je kod istih genotipova (‘NS—G 15,3311;18‘ i 12.5_310,84“ (‘Marko' 27,9343,81 i 23,73+3,23). Razvll‘ka kod‘ neto fertiliteta Prisutna jg izmedu genotipa ‘Narvik' (13,8+1,23) i ‘Marko’, dok u odnosy na ‘NS.g nije bilo ...