Медведи у историјским периодима на централном Балкану: писана, иконографска, археозоолошка и археогенетичка сведочанства
Мрки медвед (Ursus arctos, Linnaeus, 1758) представља најјачу и најкрупнију европску звер, која је различитим европским директивама и одредбама подвргнута строгим мерама заштите. У Републици Србији медведи имају статус строго заштићене дивље врсте. Током реализације пројекта ARCHAEOWILD, кога у окви...
Main Authors: | , , , , , |
---|---|
Format: | Conference Object |
Language: | srp |
Published: |
Београд : Српско археолошко друштво
2024
|
Subjects: | |
Online Access: | http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1630 http://rai.ai.ac.rs/bitstream/id/4867/bitstream_4867.pdf https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1630 |
Summary: | Мрки медвед (Ursus arctos, Linnaeus, 1758) представља најјачу и најкрупнију европску звер, која је различитим европским директивама и одредбама подвргнута строгим мерама заштите. У Републици Србији медведи имају статус строго заштићене дивље врсте. Током реализације пројекта ARCHAEOWILD, кога у оквиру програма ИДЕЈЕ финансира Фонд за науку Републике Србије (бр. пројекта 7750265), посебна пажња посвећена је проучавању интеракција између човека и медведа током читавог холоцена комбиновањем различитих метода (археолошких, археозоолошких, историјских, изотопских, археогенетичких). Ова истраживања осим што доприносе разумевању значаја медведа у прошлости, имају за циљ и да утичу на управљање савременим угроженим популацијама мрких медведа у Европи. Скелетни остаци медведа, који су откривени на великом броју налазишта из периода праисторије у нашој земљи, сведоче о лову на ове животиње, али и о широком ареалу ове врсте током раног и средњег холоцена. Међутим, у археофауналним скуповима из историјских периода, остаци медведа изузетно су ретки, што би могло да укаже на уништавање и фрагментацију станишта ових животиња услед урбанизације, дефорестације и ширења обрадивих површина почетком нове ере. Иако су њихови остаци пронађени на свега неколико налазишта из периода антике, касне антике и средњег века, подаци из историјских извора, бројни иконографски прикази, топономастика, али и различите археозоолошке специфичности на костима ових животиња, сведоче о значају медведа за историјска друштва. Прелиминарни резултати анализа древне ДНК из костију медведа указују на диверзитет популација мрких медведа током историје и претпоставке да су током римског периода на наше просторе увођене јединке из удаљених провинција. У раду ћемо кроз презентовање резултата пројекта ARCHAEOWILD дискутовати о различитим аспектима веза између медведа и човека током историјских периода на централном Балкану. Фокус рада је на просторној и временској дистрибуцији налаза скелетних остатака ове врсте, резултатима археогенетичких анализа, али и на ... |
---|