| Summary: | Potreba za sastojcima visokog kvaliteta u proizvodnji hrane za ribe raste zajedno sa razvojem proizvodnje u akvakulturi u svetu. Riblje brašno i riblje ulje su najčešće birani sastojci za hranu za ribe zbog njihove visoke nutritivne vrednosti i ukusa. Riblje brašno sadrži onu količinu amino kiselina koja je ribi potrebna. Riblje ulje je odličan izvor esencijalnih n-3 masnih kiselina dugog lanca, koje su veoma važne za unapređenje zdravlja, kako kod riba tako i kod onih koji konzumiraju ribu. Riblje brašno i ulje su zamenjivani biljnim sastojcima u proteklih 25 godina. Međutim, biljn sastojci često sadrže širok spektar anti-nutririvnih sastojaka koji imaju negativan uticaj na zdravlje ribe kao i korišćenje hrane za ribe. Ulje biljnog porekla u hrani za ribe menja sastav masnih kiselina u tkivu ribe, umanjuje povoljan profil masnih kiselina pa dominiraju manje pogodne n-6 masne kiseline. Postoji sve veća zainteresovanost za pronalaženjem izvora hrane za ribe u nižim trofičkim nivoima morskih ekosistema, kao što su mikroalge. Morske mikroalge su primarni proizvođači n-3 masnih kiselina i zbog toga su verovatno bolja alternativa za riblje ulje od biljnog. Neke mikroalge imaju odgovarajući sastav proteina kao i profil amino kiselina. Cilj ovog eksperimenta je da istraži nutritivnu svarljivost (ADC) suve materije (DM), proteina i pepela mikroalgi Nanofrustulum (C3), Desmodesmus (C4) i Nannochloropsis (C1) koji su inkorporirani u hranu za Atlantskog lososa, Salmo salar. Dva testa svarljivosti su urađena sa Atlantskim lososom. Cilj prvog ekperimenta (inicijalni test, P, prosečna inicijalna težina ribe 1000g) bio je da istraži svarljivost sastojaka 3 alge tako što je kontrolna hrana bazirana na ribljem brašnu rastvorena sa 30% test sastojka (u odnosu 70:30). Ove tri vrste hrane su proizvedene hladnim procesom peletiranja. Drugi eksperiment (ekperiment provere, V; prosečna inicijalna težina ribe 436g), urađen je da bi potvrdio rezultate C1 i C4 korišćenjem ekstrudirane hrane. Feces je sakupljan metodom ceđenja. U oba eksperimenta, primećene su značajne razlike u svarljivosti ADC mikroalgi. Sveukupno, najviša ADC za proteine, DM i pepeo (P<0.05) utvrđena je kod hrane C3, dok nije bilo značajnih razlika između C1 i C4. Kada je reč o eksperimentu V, najviša ADC suve materije i proteina utvrđena je za hranu C1 (P<0.05), dok se razlika ADC pepela nije pokazala među različitim tipovima hrane. ADC proteina i suve materije je bio u istom opsegu kao i vrednosti eksperimenta P, dok je ADC pepela bio viši. Nutritivna svarljivost varira među različitim vrstama mikroalgi. Ona verovatno takođe zavisi od tehnoloških uslova procesuiranja hrane. Zasnovano na ADC vrednostima, iako je C3 pokazala bolji potencijal, njen visok sastav pepela i nizak sastav proteina, mogu biti ograničavajući factor za korišćenje ove mikroalge u ishrani za ribe. Velike razlike nisu pronađene u vrednostima svarljivosti između algi C1 i C4. Ova zapažanja treba dalje potvrditi dugoročnim eksperimentima hranjenja Atlantskog lososa da bi se u potpunosti definisao potencijal sva tri kandidata. Ova studija je deo projekta “Proizvodnja velikih dimenzija goriva i hrane iz mikroalgi”. Projekat je finansiran od strane Odeljenja za Energiju Sjedinjenih Američkih Država.
|
|---|