000046a
J#№C7-- L~r?i','.'"ti Jedinstvo, 27, marto, 1970. — STRANA 2 Diskusija ZAR NEMA IZLASKA IZ Poston i iskren covek mora da prizna da u naSim redovima, rc-dovii- na naprediiili useljenika, vlada prava hroniciia apatija. 1 to stanje trajc vec dim vremena. Xije da oho samo postoji me-...
| Language: | Ukrainian |
|---|---|
| Published: |
2010
|
| Subjects: | |
| Online Access: | https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A288274 http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/1654 |
| Summary: | J#№C7-- L~r?i','.'"ti Jedinstvo, 27, marto, 1970. — STRANA 2 Diskusija ZAR NEMA IZLASKA IZ Poston i iskren covek mora da prizna da u naSim redovima, rc-dovii- na naprediiili useljenika, vlada prava hroniciia apatija. 1 to stanje trajc vec dim vremena. Xije da oho samo postoji me-dj- u onima koji su so iz raznih razloga depolitizirali, nogo i oni-in- a koji vise godina, ne, nekoliko dccenija pukusivaju da nesto urade. Istina je da povremeno dolazi do izvesnih angazovanja. Prire- - djuju so sa.stanci, piknici, zaba- - ve, doceci novih godina. Slavi so 4 Juli i 29 Xoveinbar. Ponekad so dovodo folklorni anambl na gostovanjc. Da dodain, ima i Ju- - goslovenski radio cas, koji je uglavnom proizvod cistog bizni- - sa, rczultat rada jednog eoveka radi unaprodjonja sopstvenog poslovnnja. Klub "JJratstvo Je-- dinstvo" u Torontu jo dnigi do- - kaz nase dclatnosti, ali obim nje- - govog rada jo ograniccn posto- - jecim uslovima. Xjegova akcija jo niaiije vise ad hoc i tcznja da so rad ргочп suocava so sa vo-- likim toskocama kojo dolaze od vladajuco apatijo i s time njo- - govog malobrojnog elanstva. Od slicne bolosti boluje i Savez ju- - goslovonskih Kanadjana, cije jo elanstvo okupljcno oko jodinili nasili novina "Jcdinstva". Xjo- - govo elanstvo jo malobrojno, sta- - ri, noma zamene, jor mladji, no- - vodosli, no prilazo. Ono sto s vre- - mona na vromo i naidjo, nodo- - Nase misli Zaintorosirao me elanak Mila-n- a Uijioa ]od naslovom "Xor-nialn- a апотаНја" it "Jedin-stvit- " od 20. marta, ]a sam dobio zolju da i ja noSto napisom. Mi-lan Ilijic odgovara na misljenjc kojo je o jiigoslavonskim kanad-ski- m intclcktualchna iznijoto u olanku "Jodinstvn" od 28. fo-bma- ra, pod naslovom "Jedna anonialija". Ja nisani intoloktualac, fi.ieki sam radnik, iili osjooam potrebu da noto kazom. No mislim da trazim pravo mje.sto riji4v,iina kao Sto su "ano-malij- a" i "snobizam", jor glo-da- m na mnogo voce i znaeajnijo stvari. Xwu so zadrzavati ni na mnogim drugim manjim ]ri-mjodba- ma prijatolja Uijioa. Za-dr- at on so samo na Uijioevu ]i-tan- ju kako to da "uredniStvo no razvija u svom listu bar izvosnu ljubav preina Kanadi, zomlji ko-j- a jo svima nama ipak pruzila kakvo-takv- o gosto]riinstvoM. Kad bi Milan Jlijio roalnijo gledao na stvari kojo so dogadja-j- u oko NJoga, on no bi jiostavljao takvo pitanjo. Tko razvija ili no razvija lju-bav preina Kanadi? 'Modinstvo" stoji na pozioija- - ma kanadskog radniokog pokre- - ta, ono je na strani kanadskog radnog liaroda. Ilistorija, kao i danaMijiea u?e, da su upravo organizirani radnici i farmori, kao i dnigi progi-osjvn- i gradjani oni, koji ga jo najyoou ljubav preina Kanadi. Kanada nijo postala onakvoin kakva jo, da- - nas. Xju so moralo graditi. Mi znamo da prijatelj Uijio nijo jos bio u Kanadi, niozda se oak ni rodio nijo, kad su kanadski radnici iz ljubavi proma sebi i svojoj domovini trazili godisnji odmor sa plaoom, besposlonicko osiguranjo, pot dncMii radni tje- - dan i bezbroj drugili ]ogodnosti kojo dnnns uzivaju. Vrijodno jo spomenuti i to, da so nokad no- - vog doseljeiiika putilo iz broda + voljno je i radije so drzi perife-rij- o, nogo direktnog uceca. UazloCT xa ovako .stanje ima puno. Moguce je uvek naci raz-log- o za svasta. I nase prilike su vooina komplikovane. Ali, covek h ovom slucaju no bi мпео da so obaziro na razloge. Oinjonica str-e- i, jasno i uporno, kao gola stena, da so stoji po strani. Stvarnost toska stvarnost je da apatija vla-da u svima redovhna. Ali, takodje je teska stvarnost da je ajatija narocito obelezena ii redovima nasili mladjih ljudi svih na.sih nacija, kako u redovi-ma indu.strijskih radnika tako i onih drugili, koji svoj hleb zara-djuj- u obavljajuei razna profesi-onaln- a zaniinanja, kvalifikovane administrativne j)oslove, tehni-ek- e i delcm umetnicke ])rirode. Xa zalo.st, inedju njima se isticu oni koji su ovde dosli poslednjih godina sa gotovim skolskim svo-docanstvi- nia, uuiverzitetskim di-ploma-ma ili vi.sih skola. Oni, kao po nckoni pravilu, cute. Xe samo da ih no intorosuje stanje u ka-nadsk- om drustvu, nogo ni sop-stve- ni polozaj. Izglcda, povrsno sudoei, da su zadovoljni, da no-ma- ju nikakvih ])roblorna, da je sve potaman, da je nova domovi-n- a misla odgovore na sva pita-nj- a. Xjihovo cutanjo no bi bilo tako strasno kada bi se ogranicilo sa-mo na neucostvovanjo n nasitn postojeeim udruzenjima. Ali ono i (tiivilo da lata po Kanadi bez poshi i sredstava za zivot. Danas novi doseljenici prolaze mnogo hoi jo. ZaSto i Zato sto su se sa ijubavlju j)roma Kanadi borili oni hooe da Kanadu ljuho jos vi.se. Mozda prijatelj Ilijio, misli da su liberal i i konzorvativci oni ko- ji razvijaju ljubav proma Kana-di? Siimo jediin jirimjer takve ''ljubavi". U posljodnjih neko-liko mjesoci liborali su zrtvovali preko pola milijuna radnika u 'boi hi" protiv inflacije. Da, proko pola milijuna radnika ostalo jo boz posla i edaktivnih sredstava za uzdravanje sobe i svoj ih obitelji. Mnogo liiljada onih koji jos rade strahuju da 00 sutra mozda i njih pogoditi ista sudbina. Zar so nijo mogla iim'i dniga, boljii i ofoktivnija alternativa za borbu protiv inflacije? Libe-raln- a vlada u Ottawi mogla jo jodiiostavno uspostaviti novi za-k- on i strotro zabraniti svako po-dizan- jo eijeiia i gomilanjo profi-t- a. Tko god bi se od vlasnika in-duct rije i trgovaekih poduzoca usudio dizati cijonu i kiiti za-k- on trobalo bi ga provost i ]rod sud, kazniti globom ili zatvorom. V takvoni sluoaju mogla bi se ljubav proma Kanadi i kanad-sko- ni na rod u p(xlijoliti i na "tra-dicionaln- e" ]artijo kojo jo u svom rlanku spomenuo Uijio. Ali takvog noSto no oemo nikada doookati Liborali i konzorvativ-ci nisii spremni uoiniti nista Sto bi poadjalo bogataSo, jor su i sami bogatasi. Ovo je saiiio jodau priinjor. Ima mnogo ovakvih anomalija u kanadskom dru-StvoNo- m zivotu. Ljubav jo borba. Doz borbo noma ljubavi. I majoina ljubav proma sinu povozana jo s horlwm 1 naporima onda kad e rodio. Sadii rijeo-dvij- e o naSim in-teloktual-cinia. Tntoloktualci so PuMisk4 Trr Ttiimr. la Srfc-CraH- B 4 SUmia lcmvvea. T TmIct Cmta rakUskMt. 471 Qbm SttMl Wm Tcal Ш. Omlri. CmmUi Н1уЛФ МФ-1М- З. Etor teskM MMic lari— Ммот Ivm Slimac. InktctipliM rtM MO pm тмг. OSA a4 HW ewrtta П.0О. IhU dM mM гнМг(м мшкм 0971. APATIJE? je karakteristicno i za stanje u sainim njihovim redovima. Oni nemaju nikakvih sop.stvemh klu-bov- a, ni udruzenja ni novina. A ako i ima, noma znakova da po-stoj- e. Vi bar da neto rade, da se vidi da su tu, da postoje. Ako im se ne svidja ono to vec imamo i radimo, noka pokre-n- u neto trece ili eetvrto, da ill cujemo da su zivi. Vet'inom su to mladi ljudi, vaspitani u duhu po-tre- be za neposrednim ueeacem u dnistvenim delatnoitima, gde je proizvodjac stozer. I sada sta? Sta da radimo? Xamecu se jire svega pitanja da li zaista tako mora da bude? Da li je mogiiee da so iz apati-jo izvueomo? Da li heba da traziino uzroke i da prvo povedomo borbit pro-ti- v njih ili da prvo preuzmemo akciju ii da uzroke usput tra-ziino i lskoronjujemo? Da li bi to pomoglo da so situ-aeij- a izmoni? Ko bi bio kompotentan da uz-roke utvrdjuje i eiji je autoritct potrobau da so pridrzavamo do-nesen- ih odluka? Iiilo kako bilo, jasno je, da zivotarimo i da je nuzno anga-zovan- je inteloktualaoa, i to ne samo mladjih. Ako niSta drugo, ono iz jn-ost- o potrebo za afirmi-sanjo- m i samoodrzanjoin. Mihajlo Ognjcn i nas svakodnevni zivot koji JEDINSTVO-UNIT- Y po svom zivotnom polozaju nc mogu dijeliti od fizickih radni-ka. Xjihova je sudbina jodnaka. Kazlika je samo u tome sto jedni rade umiio, drugi fizicki. Kiizu da nas u Kanadi ima preko 100.000 iz Jugoslavije. Tu smo se, izgleda, za stalno na-stiiiii- li. Ovo jo, dakle, iiasa nova domovina, a mi smo jugoslaven-sk- i Kaiiadjani, htjeli ili no. XTa-s- ji sudbina i nasi budut'nost je povozana sa zivotom kanadskog naroda. Ima nas u raznim godi-nam- a, raznih vjorskih, politickih i dritstvonih opredjoljoiija. Mozo so sa sigurnos('u rot'i da nas je najyiso takvih oija je dusa zdra-v- a i niisao progrosivna. UzhnajiiL'i nas onakve kakvi josmo, postavljaju so ])itanja: Sto radimo? Sto mislimo? Sto nainjoravaino ? Dosli smo u Ka-nadu iz srodine ljudi eija je kul-tur- a na visini sa kulturoni dni-gi- h naroda. T mi se smatramo kulturnini i piwvjetnini. Kad l)i proglodali, organizirali i stavili u pogou sve iia'o intolektualno snage mouli bi so mjoriti sa kul-turnini zivotom svih drugili na-roda u Kanadi. Tzniodju dva proSla svjotska rata kiilturiio-prosvjot- ni zivot jiigoslavonskih Kanadjana bio jo zapazon i vioko cijonjonji svim gradovima ovo zomljo. Oovjekii boli sreo kad pomisli kako je no-stank- om rada till starih niiiska-rao- a i zona nostala sa i)ozorniee i nasi kultura u Kanadi. Sto oe nam roci historija? Kanada je okieena nmogo-brojni- m primjorcima narodnog i kulturnog bogatstva. XaSe mjo-st- o na kul turnoj izlozbi- - ostalo jo prazno, noma vise tambura-Ski- h, i)jovaokih i plosackih z1k-rov- a. noma dilotantskih grupa da bi odHavale prodstavo. Kaiiiula pita: gdjo sto vi do-seljen- iei iz Jugoslavije? Poka-zit- e Sto mozete i znate. I mi oe-mo vain pomooi. XaSe dvorano su vam na raspolaganje. Ovo pi-tan- je stoji otvoreno i ceka odtro-vo- r progresivnih jiigoslavonskih Kanadjana, ukljuciv i intelcktu-alc- e. S. B. Goranin iiiiHiHiiiiiiiumiHHimwiiiimiiiifiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiu PISMA ii nun iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii Vancouver, Ii.C. — Drugo-v- i, prilazemo M.O. u iznosu od $20:J.OO za slijedece: 8 godi-snji- h о1)Пол'а $SO.O0, za kalen-dar- e .fi.00 i u fond $119.00. U fond su prilozili: Odbor Stam-p- e $110.00, S. Tomljenovic $.j.00, Walter Vidas $2.00 i po $1.00 Potar Franic i J. Mane-sta- r. Sa ovom posiljkom smo ispunili na.sii novoanu kvotu. Ako bude joS nekih jiriloga, nastojat oomo da po'iljka stig-N- e na vrijeme, da se ubiljezi u konaoiiii tablicu koja e'e l)iti objavljena u izdanju "Jedin-stva- " od 18. aprila. Da sto zdravo do drugog pu- - __ Marijmi Stoney Creek, Ontario. — Dragi drugovi, saljcm vam 12 dolara za fi kalendara. Dulje vremona bio sam teSko i)rehla-dje- n pa nisani mogao prodati vise kalendara. Primite drugarski pozdrav, Nick Spoljar Welland, Ont. — Dragi dru-govi, .saljem vam $20.00 za obnovu, kalendai i prilog no-vin- i. Dnigarski pozdrav, J. Scverinsky Winnipeg, Man. — Stovnm drugovi, naiSao sam na elanak ii "Jodinstvu" u kojom se ape-lir- a za pomoc crnaokoj orga-iiizaci- ji. U Jistu prilazem $2.00 za pomoc s])oiiK'nutoj or-ganizac- i.ii. Primite drmrai-sk- i ])ozdrav, F. Brkic UMRO NOVICA SAMARD2IC "Xarodni Glasnik" (Chi-cago) javlja da je u Kalifomi-j-i uniro XToviea Samardzie. Eodjen jo u Hercogovini, a u Sjed. Drzave je doselio po svi-setk- u prvog svjetskog rata. On je odigrao л-az-nu ulogu u pokretanju srpskog napred-no- g radnickog lista "Slobodua Rec". On je izdasno pomagao taj list sve dok je izlazio. Sainardzic je takodjer ak-tivn- o radio u Ameriokom Sla-vonsko- m Kongresu, u A'idov-dansko- m Kongresu, Ujedinjo-no- m JugoslaA-ensko- m Odboru, xVmerickom Odboru za Obranu Stranorodjenih, i mnogim dnigim i)rogresiniim pokreti-ma- . Slava mu! Umrla Mrs. Sembrek V ])iosloin broju 'Modiu-stva- " objavljeno je pismo na-f- g starog pretplatnika Dake Somhroka iz Sudbury da je njegoA-- a sujmiga tesko bolesiia u St. Margaret Hospital u To-rontu. Xa to nam jo telofoni-rn- o driijj Г. Dragan da je Mrs. Sombrek umrla 14. marta. Diiigan nam nijo mo-gao dati drugili informacija. Jzrazavamo svoje saucesce drugu .Sembreku povodom sinrti njegovo drago supruge. J. Sthnac 5ESSS UREDNISTVU I U P R A V I iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiii iiiiiiib Port Arthur. Ont. — Sto-va- ni dmgovi, u ovom listu ce-t- e naci cek od $215.00 za sli-jedee- 'e: 6 godisnjih obnova $4S.0O. za oglase ii kalendara $45.00 ii fond "Jedinstva" $122.00 ($2.00 prilozio je C.B.) Sa ovom posiljkom ispunili smo Niisii iiovcanu kvotu, cak i premasili. U novim pretpla-tam- a zaostajemo, ali mozda do konca marta dobijemo jos ko-j- u. U oljnovama smo dobro. Sada ostajte zdravo do dru-gog puta, Vlada Welland, Ont. — Zdravo dmgovi, evo se opet javljam i saljem cek od $28.00: za 10 kalendara $20.00 i $8.00 za no-v- u pretplatu. Citam u "Jedinstvu" da smo pri kraju kampanje, pa se apelira da se poradi sto lo-Ij- e radi ispunjeiija k'ote. Dru-govi, ovo je druga nova pret-pla- ta koju sam dobio u ovoj kampanji. Moze biti da cu do-bi-ti jo5 jednu novu pretplatu (makar po nju isao u Hamil-ton). Mogu da kazom da cemo ])oslat uosto нолса na racun na'e novcaiio kvote. Ovdje u Wellaudu, sto ja znani, noma narocitih doga-djaj- a. Pisao bill dnigu Stimeu ka-ko su Licani Dane i Mane pu-tov- ali n Ameriku "fri", ali sam "zbroko" naocale pa ne vidim. Drugarski pozdrav, vas dru-ska- n — Mihaljcv _ _ Sarnia, Ont. — Dmgovi, sa-ljem vam $15.00 za obnovu pretplate i ka'endar (koji sam dobio) $10.00 i ostalih $5.00 u fond novine. Kalendar sam procitao. TJ n j emu ima dobrog stiva od nasili radnika i pretjilatnika. Xovinu primam u redu i sa urodjivanjom sam zadovoljan. 2elim svaki ifapredak "Jedin-stvu;- ;. Lijepi pozdrav svima u ure-d- u, M. Bobus JAVNA ZAHVALA Windsor, Out. — Xajsrda-oiiij- e se zalivaljujem drugovi-ni- a, rodbini, jirijateljima i svi-ma drugima koji su me posje-ti- li za mojeg kratkog boravka u Metropolitan hospitalu. Ta-kodjer se zalivaljujem i oni-ma koji su imali zolju da me posjete ali nisu mogli iz oprav-dani- h razloga. Jos jednom si-m- a srdacna hvala. A. Music KAMPANJA HBZ Krajem februara zavi-sen- a jo jubilama kampanja Hit. Dratske Zajodnice, vodjenja u pocast njezinog Pomlatka. U toku godine dana, koliko je kampanja trajala, upisano jjo vise od 10 milijuna dolara novo osiguracije i izdano 5.090 eer-tfikat- a. U kampanji je sudje-loval- o 1.218 clanova Zajednice. U izyjeStaju se ne navodi koliko jo u toku kampanje upi-sano novih clanova. ZASTO STRAJKOVI? Rednki itroikuju zato ilo тошЈи do proltiHroju protiv tvakog tniitnjo, lak iako ga diktira polrtba; zato {to м о$оа{и ebavtxni do proglalujw do, kao liwdtka bia, na tmlju blti priil{nl do so klonfaju drvitvonim okolnottima. vo do druihfono okolnotti morefu ustupati njlmo kao Ijwdtkim bUimo; zoto ito bi Hitenjo na njihovoi stronl bilo prixnovono Kh druitvonih okolnotti, priznavo-nj- o prava builomijo do obploatiio radniko w dobrim vromonima i do ih puita da umirw od glodi v lolim. Protiv toga radnid mora]u da to bwno dogod nitw izgublli tvako Ijudtko oto£anio. Tl itraikovi, bprva okriojl, ponokad xevrlo-v- o toikim borboma; itttno, oni niita no rfoiavoju, ali sw naijali dokaz da to odlwlna borba ismodjw burioazljo i prolotariiota pribliiujo. mCDRJCH ENGELS |
|---|