000239

• Language: Ukrainian
• Published: 2010
• Subjects: Bor; Dee; Dion; Kad’; Neko; Noto; Pala; Pise; Popa; Puta; Rata; Rima; Rud; Rus’; Sira; Tora; Zavod; Zvezda; sami
• Online Access: https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A288195; http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/1711

нт "j li STRANA 3 i-- -i: ВРНв(јгЧ!кчИ9 Iz Jugoslavije IJLK1IU mnn гека gtfife®! Tragedija tfc,4flEi£hi JSt. 10J — Pazi samo! Ipak iraa straie. Prvi utisak jo varljiv, — Salio so zadovoljni LauSek. Po krajcvima iskrdene poljano bila su navaljena stabla, oblozena jelovim pra-nam- a, kao zaklon sa strano od koje duva vetar. A nasred poljane plamtelo su va-tr- e. oblaci dima puni varnica dizali su se u tamno-ljubidns- to vedernje nebo, s bo-rov- ih kroSnji padao je otopljeni snep. Partizani su dutke scdeli kraj vatre; pu-se- ci lozili drva i na veliki opanj i darkali po vatri da bi je јоЗ jade raspalili. Nosili su odelo kakvo je ko stipno: Sinjele ra-zn- ili nijansa, boje i kroja, oprtade od neudinjcne kofe, Salove, suknene punjeve — bnS kao da su zajednidke ratne nevolje okupile mirae stanovnikc nekoliko drza vn. Samo jo jcdno bilo kod svih isto — crvena zvezda na sajkndama ili iscepanim kadkctima. Kad su nas spazili, partizani se dipoSe. — Ko sto? Odaklo? — prosuSc so pitanja. — Iz "Drezdena", — odpovori LauSek. — PobepH? — Da. — Ovo jo Rus — rede Musid pokazu-juc- i na mono i upita: — A pde jo, Ne-deljk- o, rudar, znate li pa? — Znamo, znamo — du so nekoliko plasova. — Eno Nodcljka kod one vatre. Mi so svi, u pomili, uputismo ka uda-ljen- oj vatri. — Nedeljko — vikaii su partizani. — Evo ti zomljaka u postc! RazmnknuvSi prane zaklona, pred nas izadjc mlad borac boleSljiva izpleda. To jo bio rudar Nedeljko, o komc mi jo tako mnopo pricao Musid. Prijatclji so zaprliSc. Opct su zajcdno! Po loporu so vec pronela vest o naSem dolasku. Svisu znali ko smo ja i moji sa-putn- ici. Odasvud su nam prilazili par-tizani. — Rus? Ti si Rus? Zdravo, brate. Do--, bro do5ao. Kako si? — dulo so sa svih strana. Zaplodali su inc. pipali mi odelo, ba5 kao da sam pao s drupe planete, pde je sve drukdije nepo na zemlji. Jako ih je zaOudilo Sto vide na meni ncmadki totov-s- ki koporan, sto su cizme obicne, od im-prepnira- nop filca, s iskrivljenim lubovi- - ma, a kapa istop kroja kao i njihova. Zato su ih metalna sivomaslinasta dug-ma- d s ispupdenom petokrakom, koja su ostala na bluzi, odmah uverila da sam iz socijalistidkop sveta. Jedno slabo pridvrS-cen- o dapme odmah bi otkinuto i podje tx ruke u ruku. Razpledali su pa pri svetlosti vatre s takvim ncnasitim divlje-rje- m, kao Mo numizmatidar razpleda slu-daj- no ftadjeni rctki start novae. Cak s pa probnH i шл seb. Sa sarovik, жаглеНк Ilea nje ilasio radosui osmok. — Kako si ? Kako si brate? — skre sobito uporno pKao j iovok s viw, koSdatiei lieem 1 мшфмт svotttm c J iraa — Pa Mk. — Sada J dcfere, — d-pov-oHk srpski. To 3e s#aa progovorio a njikovom je-zlk- u. sve ik je odoievilo. Osxaosi postale llri i izraikiji. Xeko me ste2e a zaprljaj ! tako stiSte da umak) ne izpubih dah. neko rae snaino mmW№'-- - ffv It. iffit"гаажш. . OREST MALJCEVi poljubi u usta, neko uze moju ruku u svoju, kao u kleSta, ne ispuStajuci je. MrsaW borac potraii noto u svojoj tor-- bi i izvadi komad mladop sira. — Jedi! Izvoli, brate, jedi. Posadiso nas oko vatre na oveje koio i poceSe da nas nudo ko jo 6im imao: popa-cam- a, suvim Sljivama, pecenim kukuru-zo- m. Xisam stizao da odpovorim na pi-tanja: kako sam dospeo u Juposlaviju, kako sam pobcpao iz lopora, pdc sada na-pred- uje Crvena armija, kako iive sovjet-sk- i Ijudi. Zanimalo ih je pde sam se £ko-lov- ao i da li sam o2enjen. Od uzbudjenja zastajao mi jo dah. To-lik- o je srdadnosti i toplih osecanja bilo u torn susretu, u toj naivnoj, skoro decjoj ra'doznalosti, toliko ncpomuceno vero u sve naSe nabolje, naprcdno, svetlo. Ali ja nisam smctao s uma naS plan l potsetio sam na njepa svoje drupove. — Ta vas tu zaista ima djavolski mno-p- o ! — prihvati LauSek. — Pa zasto onda sedite? U Semu je stvar? ZaSto ne kre-nc- te na Ror? — Nedeljko, zaSto ne idete na Bor? — stropo ponovi Music pitanjc Ccha. Rudar slefe ramenima: — Noma narcdjenja, kako da podjeS? — Ceo mesec scdimo badava, — do-ba- ci d 141 pi. — Eto ti pa sad — zacudi ee LauSek. — Ne moie biti, nije poverovao Kola-dion- e. — Pa kakva ste vi onda vojska? O бсти mislp u vaSem htabu? — Ko zna? — odmahnu Xedcljko ru-ko- m. — Imamo sve: puSke, mitraljezc. Evo i bombu imam. Sad sam je napravio. Mopli bismo ako hoceS sad poci u napad, a naredjonja noma. Evo vidi, je li dobro? Okrenuo se prema meni i pokazao mi metalni valjak nabijen cksplozivom, sa pridvrsccnom knpslom u vidu kapice. — Dakle, vcliS noma naredjonja? A u Boru ima ditavo skladitc pravih bombi i sasvim ih jo lako uzeti. . . St a vas drfi ovdo? — raspitivao sam se ja. Borci su nam, upadajuci jedan drupom u red, objaSnjavali svoj poloiaj. Krivica nije do njih. Spremni su oni da juriSaju na Bor i danju i uvede, i u zoru, u svi-tanj- e. "dok zorica ne pomoli lica". I za-ma- lo Sto u nestrpljenju sami nisu krenuli na Bor one nodi kad su videli nad rudni-ko- m kosmati plamen pozara. Ali. . . za-drz- ala ih komanda, objasnivsi da postoji direktiva iz vrhovnop Staba, kojom se na-redj- uje da se no dira Bor, jer okna, rud-ni- k i zavod — narodno dobro — i to kako trebati posle rata. Partizani su opravdano nepodovali: kad je njihovo dobro u neprijateljskim rukama, znadi da je uteliko potrebnije eto pre pa uzeti na-za- d. U to vreme. iz lopora u Majdanpeku prebtfe e do pertizena deeet Srba i tri Rima. debri hrabri momci, — oai su jo5 vii# фкот9вН ljttde. Resi 98Ц otili ko-mwwda- ntu krp#a, koji je tamait bio do I м briifed. i ЧаН н porno da zahtevaju d Mje bile kakvK akeijti. Ovaj se s po-i£4l- ca iMkae, a zatim j davoHe da dva ajtetja batalJAa iavre apad a Maj-danpe- k. Partizani poili, аИ su kod sa-w- oy mdnika naiiU na zsedti oesovaca i fetnika. naorviaath awtoitttfaaa. Samo j etude popiiMle maepo hrabrih boraca. kommiista. U ororienra boje v faMstima pala su tri smela Rusa. (Xastavide se) 'Uzajamna pomoc reakcionera j List "Za socijalistiCku Ju--' poslaviju" donosi : Izmedju Rima i Beoprada ve5 duie лтетепа vode se Casopis "Xa§a stvarnost" prepovori, pretresaju se broju od jula 1933 pod. predlozi za Pe da je smrtnost dece "resenje" trJcanskop pita- - Juposlaviji veca nepo je-n- ja na bazi podele Slobodne dnoj eTopskoj zemlji. Dok Teritorife Trsta. na uStrb prosecna smrtnost dece ci- - naroda STT suprotno od-redba-ma mirovnop upovora sa Italijom. U isto vreme, da bi prikrili ovu sramnu trpovinu narodom STT da provarill svoje ,,вли Juaiu "P"k bflocrrndski unrav. hro Sto znaci da i° Ijadi prde se "na pasja kola". AH nrrodi Juposlavije Italije na pri-meri- ma vide kako njihovi vlasodrSci, uprkos prividnop plozenja, pokorno sluSaju is-to pospodare, da se medjuso-bn-o pomaiu, zajednidki ude-ttvu- ju raznim zaverama protiv slobodoljubivih naro-d- a itd. To najbolje pokazu-j- u poslednji parlamentarni izbori Italiji, kada su ju-poslove- nski vladajuci krupo-- i udinili velike uslupe svo-joj dcmohriSdanskoj sabradi. Kako javlja orpan Komu-nistid- ke partije STT "II La- - oratorc" juposlo venska Stamparija Trstu Stampala jo izborni materijal demo-hriScans- kc partije time po-mop- la italijanskim klcrikal-cim- a izbornoj kampanji protiv propresivnih snapa na eclu sa Kompartijom Italije. Poznato je da so Trstu, ulici Montoki nalazi jupo- - slovenskn stnmparija kojoj so fitampa "Primorski dnev-nik- " drupe zvanidno jupo-slovens- ke publikacije. Sredi-no- m maja Stamparija je do-bi- la iz Juposlavije ovedu partiju hartije. Sva ova har-tij-a upotrebljenn jo za Stam- - panje demohri-sdansko-p iz-bora- op mntcrijala. U toj Stampariji lzradjcn jc faksimil plasadkop listida za izbore za senat srezu Udine. Na faksimilu nacrta-n- a je strelica koja ukazujc plasadu da treba da plasa za partiju i za njenop knndidata srezu U-di- ne — senatora Tesitorina. Samo ovakvih faksimila tampano je pomonutoj siampariji oko GO hiljada pnmeraka. U toj istoj £tam-pari- ii oStampani su i pro-papandisti- dki letci demohri-dansk- e partije koji su bill upudeni Italiju. svadjali ita- - "duvaju Istu tik-- u' Linjenice optuzuju Katastrofalna smrtnost ' Pljacka, a ne suSa. . . dece zemlji , I ' ! u 5 i protivpredlozi , u i u , ' u i i mnopobrojnim demohrildansku tavom svetu iznosi — po-Is- to od ukupnop broja dece, dotle smrtnost dece naSoj zemlji iznosi, dak prema po-daci- ma re2imske §tampe. bi narode iU ou I rimski dcce- - i u u u i u u u G u i u u o-- u u i u л u C S u ona 1,5 put veda nepo pro-sed- na smrtnost dece u sve-tu. Medjutim, podaci o sta-nj- u u vecini krajeva na§e zemlje povore da je smrt-nost dece nekoliko puta veda. Ovo dinjenice jasno poka-zuj- u da danaSnjc vlasti ne vode nikakve bripe o zdrav-Ij-u i iivotima dece juposlo-venskih trudbenika, uslod depa smrtnost dece u Jupo-slaviji nije mnnja od smrt-nos- ti dece u najzaostalijim kapitalistidkim i kolonijal-ni- m zemljama. Skole bez ucitclja, a ucitclji bez posla Kako saopStava beoprad-sk- i listid "Politika", u Srbiji ovo podine zavrSava uditelj-sk- c gkolo oko 2.000 mladih uditclja. Medjutim, prema zvanidnim podacima nekoli-ko stotina tih novih uditclja no mopu da dobiju posao, iako ц mnopim srezovimn Srbije 5kole ncmaju uditclja. U Jablanidkom srezu. na smena. Rumunije. i U januaru, februaru i mar-t-u ove podine — kada bi iz-v- oz hrane do nove ietvc mo-ra- o biti sveden na minimum — titovski banditi su pove-- cali izvoz su potvrpavaju proizvoda na se zestokoj i 27fc od cjelokupnop izvoza, prema 23£ u istom razdob-Ij- u 1952. Posljedice top pojadanop izvoza hrane razumljivo ni-su mople izostati. U mjesccu aprilu ove podine bilo jo na tr2i§tu za oko ? manjo hrane nepo u martu. a cije-n- e poljoprivrednim prd- - hrambenim proizvodima su porasle prosjedno za oko 17%. Pojadani izvoz hrane u prvom 1953 od-laz- io se i u vanredno na-plo- m porastu cijena obroka u restoranima. Ali 5to je narodito karak-teristidn- o, to je dinjenica, da se u zemlji prodaje vedinom hrnna, koja se zbop svojo lose kakvoce nije mopla iz-ves- ti. Poznato je na pr. da titovsko izvozno poduzedc Vajda, prodaje u Sarajcvu po 13.—, u Splitu po M.— dinara jaja, koja zapadno-njemad- ki i cnpleski kupci nisu hteli da preuzmu zbop topa Sto nisu svje2a, a u mnopim sluJajevima i po-kvare- na. Poznato je, da u-mje- sto mesa i mesnih prera-djovi- na koje odlaze u ino-stranst- vo, stanovniStvo Ju-poslavije mozc da se snab-djev- a vedinom preostalim vrstama mesa i primer, potrebno jo IS udi- - ctl'atcima. telja, dok budzctski kroditi A nko s0 Jo3 potjjjctimo, sreza za prosvetu dozvolja-- da jo bn- - u prVom trome. vaju da se zaposli samo pet ,sjc6ju Titovn banda dza,n uditclja. U Vranjskom srezu lnnjVodu palamu o "posljedi- - poireuno je ia, Jadarskom cama suSom j q amcri6koj — 12 uditelja itd. Ali ni u .-- pomodi za otklanjanje po-jedn- om od tih srezova dan mladi uditelj ne nUc-s,Jcdi- ca priHdsnuo5o.z.faooknrduaiednoubija. sli-dob- iti zaposlenje, jer vlasti ku Q tomCf Jta SQ Мјс za ne daju potrebno kredite za ц1оУ8ке demapopije o "po-narod- nu prosvetu. euSe". Xc su5a, kaTaoksvuadjaunjetinaurdoidtenlaje poпlitiа-,бc-о6 ,, piJackaf bczoena р1јаг. ztmlje na ka паб_е hrane od strano im-- dok stotine hiljada juposlo-- j placenika — venske dece osfaju nepi-- to ic razlop nestasici i sku- - ХОЛЧ USPON ЕКОХО.ЛНЈЕ NR strije jc plan II 200 komada. Tortmtat СтоН 5lVrc. Лжп ntariKVer parUmnt. Gorko detinjtvo ratne sirocadt Svakop dana nove dinje-nic-c potvrdjuju da se u da-naSn- joj Juposlaviji ratna sirodad, deca juposlovenskih trudbenika koji su pali od faiisticke ruke, nalazc u ve-o- ma teskom polozaju. Ona poljoprhTednih nezaUidena, prehrambenih eksploataciji tromesjedju nnjslabijim mofcimo 'sljedicama nezaposlcnost, RUMUNIJE preputena su ulici. O teakom iivotu te dec mozc da so vidi dak i iz pi-san- ja juposlovenske zvani dno Stampe, mada ona po-kuSa- va na sve nadinc da pretstavi polozaj lodadi ruzidastim da sakri-j- e prave uzroke i krivce za tuzno dctinjstvo ratne siro- - dadi. List "Oslobodjenjo" od G juna 1953 p. pise da u Dobojskom srezu ima 7 dece ratne sirodadi koja so nalazc u teskom stranju, bez ikakve lekarske pomo-c- i. Dalje list priznajc da . . je slab uvid u stanjo pod kojim zivc djeca diji roditclji pali kao zrtva fa-histic- kop terora". U srezu Kalinovnik ratna sirodad se nalazc u kritidnom matcri-jalno- m polozaju, sa njima se staratclji fizidki obradu-navaj- u, te deca fizidki um-n- o zakriljavaju. U srezovi-mn Kljud, Bupojno, Stolac, Kotor VaroS Vlascnica, prema priznanju top istop lista, staratclji iskoriScava-j- u decu na teSkim poljskim radovima. Kako piSe list "Cnena zvezda" od 2 jula 1953 p., u mnopim srezovima Vojvo-din- o ima deco bez oba rodi-telj- a, koja ne primaju invali-dnin- u i 2ive oskudno. U Srp-sko- m Milcticu dvoje dece dija je majka popinula u narodnooslobodilndkoj bor--bi a otac prvoborac umro iivo ved nekoliko mescci potpuno sama bez iknkvo pomodi. U srezovima Bcpcj-sko- m, Kikindskom, Novo-kneievadk- om Badkotoplo-sko- m do maja 1953 p. nijo feplacon ni jedan dinar ime dedjep dodatkn. Veci dco dak one ratne sirodadi koja su ranijo dobijala do-d- ji dodatak Шеп jc sada ma kakve pomocl. Posle izlaska novo vladino uredbe o do djem dodatku u Vojvodini se broj dece palih boraca koja primaju dodatak sma-nji- o od januara do marta ove podine za 11 puta. Juposlovcnska vlada jc u januaru mosecu 1953 p. do-no- la odluku o tzv. "samo-stalno- m financiranju dedjih poci hrane u naSoj zemlji. domova". Ta odluka dovcla ije do topa da mesne slovenske vlasti zatvaraju dedje domove u kojima jo U rumunskoj Jtampi obja- - kvartala sa 101.1 rr i pove- - bio sme&ton deo ratne siro-vlje- no je saopUenje Cen- - dao proizvodnju u poredje-- cadi. Tako su. na primer, tralno Statistike uprave o is-- nju sa istim periodom 1952 vlasti doncle odluku da zat- - лгв1.мК.л.„„л punjenju dri!a-no- p plana p. za 19,1 ri. , juposlovenskisobom гаху,1ка narodnc prixTede U poljoprivrcdi broj trak--, Dvourbeicid.e?iajikodonma utorBitoosrainjiektoo-j- Prijalistidkih tora povecan je za 1.325, pa sroza ima 2.500 dece bez lijanski upravljadi, oni ipak Socijalistidki scktor indu-- samohodnih kombajna — , oba roditelja i 700 dece bez ispunio za RadnUii Itbornl nitinc a J. П. ratne si i ". su i i i na i jupo jednop roditelja. Xavedeni primeri povore da juposlovenski orpani vla-- Ssti ne vode bripu o deei £r-t- aa rata. Old povore da ,,r!;ovni orpani ias4i u Ju-nsla- viji dee tirdbe { o-c!- Ijke koje joi viie popor-Сдга- ји i iako teiak iivot nine sirotadi. Poiitika rat-r.- h priprema. a koje sc ♦r"':i preko 7 driavnop f-- _ !ieta. a moi do vest i Co poboljiaHJa mtova zivo-t- a juposlo veiMkik trudbeni-ka. pa ni dece koja sa ostala bez roditelja. 'I M. NEDELJKO VIC