000365
ZNACENJE OSME KONVENCIJE HRV. BRATSKE ZAJEDNICE (IZ (Strieui) V tfaari, m samej Weciji c fMMf feme! diajabef MaMgradyaMtci kftti Hi zatrazili kowpromi S ИМ-- cakociiua, i to iu takav nacm koji bi odabio demokratske snage i po-ДО- м taakrionainc. aotidcntokrat- - 1ГМЈН su ia se UMK vodju, Kranarica,...
| Language: | Ukrainian |
|---|---|
| Published: |
2010
|
| Subjects: | |
| Online Access: | https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A285001 http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/3110 |
| Summary: | ZNACENJE OSME KONVENCIJE HRV. BRATSKE ZAJEDNICE (IZ (Strieui) V tfaari, m samej Weciji c fMMf feme! diajabef MaMgradyaMtci kftti Hi zatrazili kowpromi S ИМ-- cakociiua, i to iu takav nacm koji bi odabio demokratske snage i po-ДО- м taakrionainc. aotidcntokrat- - 1ГМЈН su ia se UMK vodju, Kranarica, u n pobriiu tainika Hi tajn&a odjda borne potpore, i to bet da on kid sa svofom reak-donarno- m druAom i and-demo-krarsk-om politikom. Kranaric' jc edj ntacekovaca, a macekovski Hat. "Hrvatski Giatnik", jc мкм oVt se je bal tracekovska grupa, ke-J- aj j vedja Kranaric bio, pieto-р- И u uatalku grupu bet ikakveg Hap fivota. Istina, 'Hrvatski G4e-snl- k" kfivt Sudetica м to, ali kako bi macckovri, fiji vedja j Krana. fkf bio, mogli da se prefcspe a us-M- m grupu na konvendji kd Kremwic ne bi bio xa to? Jedan od mafeajradjarnkm vo- - фа, Left j nrfirao u takav kern-peem- k, araymvcoriiao j ovako: Ake КггпагК dedje u izvrini od bor, z n#u pomed, Hne cmo ot-kJen- ati i opowciju ddju mactkov-s- k norma — ''Hrvattkeg Gkm" u Kanadi i "Hrvattkog GUnV u Sfedmjenim Driavama. To j I4k nakaradno miiljcflje. Ne bi uktz Kranarica u izvrtni odbor ot-kfen- uo opozklju tih dviju novi-n- a, nego bai" oHratno, do bi im jaAi pektgu za napad, i ofenrivu, da debiju, ne samo jednu, nego we pezidje. Krznaril hi u nutrini izvFtoeg odbora igrao ulogu keju su tfad igrali prije koncndje, koji su iznutra izvaJjali provoka-tij- e i finili dateko ecc itetc nego aN mogli ftnrti da su bili vani. S time ne nwltmo refi da nitk-- o iz nWVkovskih redova ne mofc dofl u redevc demokratskih srvaga, mo-le, ali prije nego to ucini on mora pfekinuti s reakcJonamim, nti-d- e nekraHkim snaeama, a ne doH kao Aj4liev pfcUtUvnik, kao njibov pfedMrainik-- , kao trofan4.{ konj, i koji re ioo4fi raabijali. RaAma se dalje da bi KrwarM м sobom Jonjo rvelto malo gla-r- a, bi ] to N ротвркз. Opet po-ytin- o miMjenj. Ako bi demokrt Urn $aa)ama tftbtli Kranatievi jatevi, ortda on ne bi dofeo t r4iM, a on bi doiao amo onda, i te Mifufivo onda, ako demokrat-vki- m MMfama ne bi bili potrtbni Krantrievi gkuori. Tako je bi(o I Btdevmcem pred tttiii до44ое. Mki ed pragreaivaca mi pfaWJeo кмаК da nema mnla uatti Bade-imc- a, jf on e JoS tamo ako ga ne Mafca, a awo м bio pottfuan, enda ne bi doiae, nepo bi tffbak) ti led Dcfkoaa, koji je baftn #V ЈТвИИЧ ufHMiffi SMvMve (Ml PM de u kwfinom odbom, a Badewnac. S Knmarirjffn je ho take bite. Kad je reakctya icnfck pebjed гм "ZtjednHafa", btata PWpa Vk. Ц4, KrtMfW je powiilio da mele Uke pebfdH bet pemeA ed nta- - aitfIh.--L aaaaJAaat I tiaala Katm se da bi meJctarmie s njima тец le da џ tamptomitaje u sveme biek, pa j rime shrar biia edte-Mf- M ЛН iaa д!ааме o ptMnanM VakoMfcwBf iirjaja пје Hfwio pa амт damriuaukiti mapa m Umtwdji кгМАм sitaaciia pita. je Nfa амМингмоа] ммае Krmafica ka Ta aitoadi je odloiam. a мјс гЦФтл. Ом se emit ri s aw pefacaBfcai preajtonmai B™miimBaaB aiajVjK %ajj aWlf I V dnajrfife Dok ашо м ladabntaVe- - twit eat. m trim i odWM м W t dek mjhi jdaMWB d- - 14. ta V. иии, ne ra pttanfu nftpawm gav su таш, SAam pt вааа veiaa i o kepi. ptsati, ste on ft bio ea "NARODNOG GLASNIKA") brat kao niian uatatVe, titorike i maMeonke reakcijc ne na baai njaayriti frcitka, ncgo kao jdan od vaMk vedfa ikmoktaitkih sna-f- a гм kRirecifi. Praajfcamie ma ge м to abvatiie i niw se dale na-vca- ri м taitak led po demaapgiji Movaca, maftkovaca i pavelifcva-c- a. I u totne m pragrearvri bili itii. Ovobftti uatalafna, tstovcma i maAkovciina u napadajima na VukeWa anactio bi owidari Vnke- - Were dobre, a ne kite stvari, to bi u stvari anactlo poduprijeti uatafc i titovce, a u takovu aamku se pro-fresir- ci niau dali navufi. QUnatw Hrvaitkc Btatake 7a-мЈм- се oaictiki je sifni edviak kad je AUe fkt da м dwnokratskc snagc ровооне ва LMmei rvonvcfi-ciji- , a bUc pav6evaca, Htovaca i nWcfcovaca bio j ponaftn. Dota-sa- k wtala, titovaca i nWtkovaca na via u Hnrattkoj BraHkoj Za jednki dlanatvo bi smatraio pra-vo- m tragedijom, jer bi time bio udaren fk)gov koUc u flam demo- - krtkoj tradtdfi Hrvatske Bratake ajednke, i uveden bi bio sitttm po каЦчд evreptkili kapitaliattAm falwfkVih diktatura. U taberti damoUaUkifc snapa, kofc su ianJjek pobf4o, kako re komo ranije, bifabu u jdavnom dvije struje — radnklca struja, to su ihhU pfogreaivci, pui demo-krat- i, ivkreni ZijeJniari, i struja malogfadankih demokrata, koja se je tikodjer istakta u radu za iz-grad-nju i ja&nje Zajednke, i u torn pofkdu xaskiiuje rujteu po-liva- k. Dobro je da se naglaluje pobje-d- u demekrattkih snaga rva Osmoj Kontenciji, koja je u toliko нм jajnija Sto se izvela u vremenu up-rav- o ludog hu&anja pfotiv icga ito je radnkko, proffeaitno i ittin-sk- i demokrattko, kad se u kapita ItstifkHn кгицтнт "Amefikani-sam- " mjeri po tome da li si sa Онапд Kai Sktka, Synajman Rliee-- a slVne fafHttfte ganfatere u tu-Jji- m MmljaoM, ali bito bi iz ono va pofftfno, u stvari bio bi ilo&i napfama samoj Zajednki, kada ne istakli drugu stranu, i to eoma, valfw, a ta je ova, iako su paveiU faa, maMovct i titovd biii po-raie- ei na Oimoj Konvenriji, op. nott aa Zajednku od ttfi ekmenaia nijc otklomMa. Zajednka je jel uvijk suojena epasnoWu od ta-J- a, titovaca t mafrkevaca. Berba, ntmiloirdna berba, pretiv tih aa. c m&rft B#iAVHi. IftHM. forflM t optinoiH sc u pfWiftwj rnHi pro-- ZmA da ji ttvtpk ealaje prvt. stMi aadatok bfamti HrvaUi Ikahku Zajednku i amettAi hr vattki dtmoktauki rtafed ed nje-fev-m kftmn п1рЦаИ1уа — taatala, Movaca i macckevaca. Aiwiiaa teka kenvendje 6t ram AwLlAiaCkl Wa kj аслАшвАШ — - Asm mele vidatti u biranfu neve taprave. Za gtanu peaidfn — pmiaywmika Hrvatske tkatuke Za-swem-ce "— wwiaae se same seat ee Mgeta vti peemistw svese giaeee da iwtalko ritoviko marjakeviki btokpobfrii! U efi tag, kofi a. bilsjsi ZajwdwicJar se uwadi lefi da opoMoat am%itaviek(MSMg Mo uataia, tawvaca i martkevaca et kaonatm? РгаШм tome sr hie i onagam ретваашм jer aa pravi- - WHisvVnvBav VmTU amrP ak mMV f kandidat dofaie gkwsva prrim kv boima. imi dm iaVadma. O nniitliu Лф a ma—Vim. skarn tahani ce aajriir ersaiti, m ntaj kai мјпса adaaatamt, da pad aam aama ne da aalalama, tub kofa, fanai. Ne iniiliau da a Mfaaa sammm aviai, naga dm SMivs9e tame awmaera AU ai ae ce. emit i ce ha ava, kW ce trmgedifa. tisuie, titovci, ma&kovci i slkni pre-faiia- ri boiji od maiogradjan-ski- k damekfata, ri м aaatupaju rad- - atanovifcc, i to nakafadno burioa. sko atatwviOe bode aamo u Ijevi-aftk- c fcaae xaowtati, akdprem u takovom stanoviitu ncnu niU is-rm- ki lievifattkof. Malogradjan-sk- i dcraoktati, niti imaju snage, ni-t- i dMba, voije, uattajnoiri, da bi sami poraaiU uatale, titovce i ma-ekovc- e, cak i kad bi imali vctfinu. Kao Ho tnw u ranijem clanku nagiaaili, kiaani poJoiaj malogra-dfamkt- k demokrata, njihov duhov-- m aaatav, politicld naaori, su tako-v- t, da u borbi prottv uataia, titova- - ca t шаонингаса neprettano kote-ba- j, needrwM su, nestami, iabje-gavaj- u borbu, pepultaju, skioni su kompromtsu, tako da kada ne bi bilo RtiU drugo nego njih, pa mt koiike ih bilo, oni ne bi dugo uz-drla- li u borbi, nego bi u jednoj ili drugoj formi neprijateiji Zajedni-c- e pobjcdili. Na samoj( Ownoj Konvenciji malogradjanski demo- - krati su pokasali opatou naklonott sa kompromit s maceirtMtkim vo-dja- ma bez ikakevik ualova, bez ika kme traibine da majekovd odu-tan- u od svog Mtemog i anti-sa-jcdi6ark-og pfograma, to su tra-Л- П cak i s nekim titovcima, bez da je poatofala ikakova potreba sa takoe kemprenwe, koji ne bi oja-cal- i, nego olabili demokratike snage. Ovu stabetrt makogradjan. skill demokrata, кеЦ je очмнпа karakteristika пјНкмс ktae i kku-no- p peloiaja, moie se savUdati u smislu da ne ugrozi demokratski tabor, ne prijetnjom, kako neki po gretao miile, jer je iz osnova po-grrf- no pomisliti da se iz malogra-djanski- li demokrata mole nafiniti dobre radnMke odje ako le im se stalno driati penku pod noom, nego ројасалјет radnUke struje u demokratskom tabora. Radnifka struja mora svuda htti pojalana du. Iiovno i brojno, ne u smislu da sa-m- a aktuje nego kao mrfni ualov sa pojacanje cijdog demokratikog tabora. Om огнгш istimi mora-m- o razumijtti i prema njoj aktova- - ti, iftafe N м kWoj kentendji ne-prijtel- }i Zlttdftke megli pebjedi ti. Kaka se vJ4i, opasnot Zajed r+ki ed bieka poeWtvaca, titeva-c- a i mafckevaca u evo vrijeme sawcima dva obfika: (1) da bi taj biok mogae pobfedwi kao btek ako se te satome i antiiemokratske ekmente ne bi stamo suabi}alo, i to joi a jacej mferi nego u presto-sti-, i (2) da se prevuku na %kwt patem kompromisa s mamgrad}afl- - SIH IfVfWvXvanffHaL vPC IvftHC Ijene. Osma Kenxndja Hrvahkc Bratske Zajtdnke je te dekaaak aa svakoga koji eli ima da te epa. netti petteje i da i nima na vrije me treba ractmati, a to vrijeme nijeV neka budacnett, nego bat sada. Nema drugog rWma da sc te epa-- ! nosti savtawasu Mge pesacanstm radmYke stnu, time ce se dati vile Jtwokrmriww, pa Ac njftmt tea ytt%CIC M K&flMWMM$ bitt VwC po evdfe loifinaj generadji amerKkih Hrvata, aM te je bita same galarru, i me Hiugfcj bari mlu dru(o. Jtr He eni imaja da dadu omli'lm. Nstta dnaae ncaa dtskrcJiar. starafkrafike paHticant ipa l. U, Tita i Maceka, i onda pr,;v _-- n rata. Ta aije eatladinu k л hare mk, a aa Tim, M'cki Pj. . kca atari kaa aa (aajski wv fotge inula t tainog da praar eadaami Imfa ce nasta li aiaiaam dtappakratsfcom rmdici-jat- n a I{rvatslM eratsaai Zastdm-d- . Aa ta emiaema tatMi elmiati aaa аРатвтавпа aaBaaaaajajmaBjaj аввввв aP£ аааВИ иаапта ав г'" јицИвв аш вИч ЧаШ 1! S WaPCTB vTVC аЧвлвП Oni, Hi kale da sa та7 aaV фчшЛ aaajvBEama ? OB OBLETNICI ROJSTVA LJUDSKEGA PESNIKA Simon -- goriski Na bregu srojim in v mode strmim: pod maeo srdito valevje Febrn eb kamnato bftgevje; V ekitaz mi brrngjk) pan ЛШПЛ SiW џ oa гапш авти lmlf MvrV i jz se ва robu ne fntw, nMaHvIt KfMDllfCfllt OicsAMM. Ke v siane vaaovjc, uaodc v&W eb me se sagaAfa; l dmfc le ponoani ne ukiaad; ri streti me reorei; potreri rAdar, usode sovraine besnect vihar! L im SUDJENJE AMERIcKOM BORCU ZA MIR "CUDICESESVET AKO DUBOIS TODJE U ZATVOIt" Pod optulbom u federal-no- m sudu u Washingtonu nalazi s ugleilni amorWkJ naufinik i vodjft cma6kog naroda Dr. D. DuBote i nje Kovi saradnici ic bivlK' Mi rovnoj? InformacionoK cen tra. Optulba ih lereti da su oni "pieali i govorili o miru i ratu i poeledicamn rata i izveenim ratnim oruijima,M I 2inc6i to, da su aktovali kao nsenti jedne strane silo i kao takvi nieu sc rogistri rali. Jasno retano optuioni su &to su propovedali mir u svetu. Ta orpnnizacija bila jo 100 posto amoriika I akto-val- a u najboljom intoresu Amorikc, n odbila je da vc ruje da je mir 'strana idoja' i da je subvorzivan u naSoj zcmlji. Ova optulba zapanjila jc ;olokupno svetsko domokra. teko mnenje. Glasovi u od-bran- u volikog Amorikanca Dr. DuBoiA i njogovih ko-lo- pa podiiu se po cclom sve tu. Dr. DuBois jc nc samo voliki nau2nik i borac za mir, te vodja crnaikog na-roda nogo i jedan od najve-i- h Amorikanaca naSojf vo ka. Crnft2ki nainik i posnik li. HuK'liee kazao jc: "Ako Dr. DuBois podje u zatvor talae 6udjenja preplavffc IILLMOK Pismeni Glavni urednik nekog li-st dobio je ovakovo piemo : "Goepodine! Nitkovu kao Mo Me vi ne Salju se svjedo ci, te vaa ja zato 6ulkam onm riemom. Izvolite po tome driati da ste od mene straW iftjulkani i budite mi zahvalni Ho sam to radije uclnle ovako, nego da se po-sluii- m batinom". Na to urednik odgovo V V uregorcic slavcek- - I svet. Neko je na Golffeti naprttvio krst i neko zabio davle u Hratove ruke, ali se niko njih ne sec. Cudice se svet, ako Dr. DuBom podje u zatvor." A liet "Ntional Baptiet Voice" u uvodniku ovo kale o optuibi Dr. DuBoiea "Ka-i- e se da je on bio 'agent jod-n- e strane site" i da se nije roKietrirao. Na oenovu toga svftki hrilcanski misioner bi trebao biti u zatvoru jer jc hriScanetvo doJlo od stranar ca". List "Missouri Mule", pile u voi slu2aja DuBoisa: "Ovi stranci, ukljuiujudi Ilrista, bili su Azijanci, koji nisu bill belc rase." Amoridki narod trcba da zatraii od nnSih mcrodav nih krugova da sc odbaci op tu2ba protiv Dr. DuBoisn i njogovih saradnika, jor Du- Bois u stvari nije na optu2c ni2koj klupl, nego mir i dc-mokrati-ja, ili kako to Hu-ghes kadie: "Zastava amori-ek- e domokratijc bice sni2o na za jo3 jedan stepon, a na-rofii- to u oiima crnaikog na-roda zomljine kugle. Srca miliona bice razljucena. Ne-ko u Washingtonu hodc da stavi DuBoiea u zatvor. Ne-ko u Francuskoj je hteo da stavi Voltairea u zatvor." "Novosti" ChJcaBo. dvoboj ri: "Neisporelivi protivni-ie- ! Prietajuci na vai jmziv zahvaljujem vam od srca ito ste mi poelali d1je pkt. mene zaufoke umjesto pra-vi- h udaraca. PoMo sam s- - dulkan to vam pwmervo sa sipljem u glavu ieet revol-verski- h metaka i ubijam vas pksmetio. Kad proJitate zadnji redak mog piema, dr-iit-e se za mrtva covjeka. Pozdravljam vaiu ljelinu". ШтшЈнтГ ' 'ЗКтттттткУвтттВаптттн 1 тттттттт .вввг'Увттп!ШРвт1 KaBBBBBBBBBBV ВхТ d.aV'BvBBB № жвв11 ВТВТВТВТВТВТВТВе jJK7 --WiJeT' вВК: - иТви LmmmmmmT № ДЗгааУ)У1жТ В ammmmmW аш ш Јгж &ЈДашаТ;згч; Ш ammmmmmm. I Д # ¥Ш пввввјввј -- аавввНр&ваВж аввтвтвшвввввп?ш%јп1?л' ~t1aЛauвkтмs а$шзтвалттвлттЈввх1наалвввааржартваввтЈтаашВв U ТогмИа ft pVaaiTiti film tivvtu trtiUic rakx alfaka Mlferk (na Kd). ITtm f e poladratl n S4di# Tfralre (prrfe Klflf) pofam od ponrdjdjVa. CRTICE IZ HISTORIJE RazYOj evropske nauke i tehnike u XVI. i XVII, vijeku II. KOPERNIK, GIORDANO BRU-NO, KEPLBR I GALILEI Tvoksmbova i МаауИапота pu-tova- na prkdcno4su dokasala, da je nUja okrugU. Najvainije pi-tanj- c, koje je nauka sad morala ri-jeli- ti, bilo je pkanjc o uakfamnim odnoaima Zemijc, Sunca i pianeta. Do XVI. vijeka vrijedio jc Ptoio-meje- v swtem, prcma Imme se Mm-Ij- a nepokretni centar, oko koga sc okrece Sunce, svijeade i planeri. 1545. g. pojaviU se knjig "O kruinom gsbanju ncbeskih tjeiesa". Njen pisac bio je poijski ucenjak Nikola Kopernik (1173-1543.)-- On je u nj kji dokaafvao. da te Mtnlja okrece eke svoje oi i )cdno s oatalim planetima oko sun-c- a. Kopernikova teorija dokaaivaia je, da je Zemlja xapravo samo jed-n- o od nebeskih rjcieaa. Taj sittcm obarao je popovsko ucenje, da je Zemlja centar svijeta. Po Engd-sovit- n rijectma KopemikoH) uceoje ' prisililo jc teomgiju, da dadc os-Uv-ku ". Od toga doba — di En. gel — "raavoj nauke pofao je di-vovs-kim когаснпа". Rim j Kopemtkovu knjigu ubr-t- o zabranio. Pocek) je proganjanj svih radova, koji su dokaaivali, da sc zemlja krtrV. Kopernikov sistem uaavrsavao sc tokom vrermna i u tocnorti i u du-bin- i. Talijmski misliUc Giordano (Djordano) Druno (1518. do 1600.) izveo je iz njtga filozofske zakljutke. Oni su obanli crkveno ucenje. Druno je govorio, da se sijtt prostire u bekonifnot, a di suncc nije centar svemira, eV samo centar rwkg planetarnog si-ster- na, koji je zaprato samo jedin od bekonano mnogili drugih sis-ter- m svjetova. Gjeh Hemir up-rav- lji se po jednim te ittiffi % jc;-ni- ffl zakonima. Crkva je progonila Drurva cije-lo- g njegova Jivota. Ubvacen od pupintke inkviaicije on je preveo sedam goJtni u tamnicama Ml4a-k- a i Rima. Ali Drufio se unato tome m'jc odrekao svojili gidi4ta. Na dan 17 februara 1600. g. Giordano Bru-no bio je spaljen u Rimu, a njegov pfali bacen u Tiber. Kopermk je smatrao, da se zem-lja i otaM ptaneti kfefti po krui-m- m putan}ma. Tu netocnest is-prav- io je tehki njemalki амгепет Kepler (1571. -- t6K).). Kepler je etkrie, da se planed nc krccVi pod-jednak- em brzmem (i to brie u keNko su Wife Suncu), i da im putanjc imaju obWc eiipe, a ne knsga, Od ogromnog znacenja a zna- - net bili sa radevi genijilnog tati-faAtk- eg uccAjaka Galileja (1571.-16)0.- ). Prowcavafuci aakene o kre-rait- ju tjeiesa GaMfei jc petocio tt-m- dj nawenoj mthanid. 1607. g. pronadjen jc u Hoian-dij- i dorbm. Saanavfj u taj prona-laaa- k opiaa, koji su mu doli do ruku, Galikfj jc samostalno ken-strwir- ae durbm, kofi jc peveravao tddctet patt. Nebo se ukaaalo pred njegowm осипа a novem ob-M- a. гчаи e tatefto pejenna svo-f-a promatranfa u keji '"Zvjefda- - таимшАаш i cajjiftLvBkijBmaWi aijnukma%anaaveaanaai4 d su goverili: "Kae ite j Ko-пип- по etkrie nevi kentment, tako se i Gabl orkrio nevi mmit. Galild j aavaae, ma da ne et-vore- no, KofieinniOfo accnye. Te e inkviaiaii biw devoljna, da uh-va- ti i bad a tamnira sidamdoit odrfnstg vMmg wctmka. Samo lavno odncanae, na imlianflna, ed svojth "aaWada" i екамаа nea-mom- og "кајапц". ттаеШ sa Ga-lile- ju vrlo aamnifana skbeda. NrOVO IVACNjE S7JIITA. HACCXM Rpoi рпserai nauke i immaflj. AH racrej bar aampmi; KCaV ак Ив шшСшџл svMtft. Ki црА зпчпвсмрд штв ft (РатЦ e™CW drVflCvn (Риинм Mm) (1XI.-K3.-). CјШaBјМt%шЛKлsЛl г BsаTДWвваWтнaиnаnвнaвcаsВvкaДaay aИVааnЛmвмtПn ааа чИлЗвЧгтгШв, шЛ 9С ПКМ ftaHte рлвга STRANA 3 osnnati na proucavanj mreri}a. nog svijcu i prirode. VESAL, HARVEY U XVI. i XVII. vijeku oMvare-n- i su vdflci uapftai u obkwti aea-tomi- je t fiatotegije covjeka. Osm-- t naucne anatomij bio j Niao-aem- ac A. Veaal (1514.-1564.- ). Naucnu fiaiokigiju oanovao je en-gles- ki lijecnik Harvey (Harvi) (157S. do 1657.). On jc prvi ot-kr- io i proucto krvotok. Harvey jc isticao, da do svog otkrica "nije dofao1 fitajofl knjige, koje su dfu-g- i napisali, vef mnogebrojnim ob-dukdja- ma leieva, oaUnjajuti se na emjenke''. DESCARTES. LEIBNIZ, NEWTON Di bi tahnika pei vom brcom raavoju stekk ite c4r#At podlogu bile su joj potrebne menanika i П-k- a. Ove pk naWne grane, sa-std- oo s aktronomijom i aeografi-jo- m, aabtijevak? su matcmaticka импја. Na o je upoaorio genijal-n- i Leonardo da Vinci. On jc pro-nag- ao niz vainih pravila u oblasti mdtanikc i optike. U pnoj polo-vin- i XVII. vijeka obogatio jc ma-temati- ku francuski raislilac i ufe-nja- k Rene Descartes (Dekart) (1596.-1650- .) иојот analkickom geometrijom. Na prijelomu izmedju XVII. i XVII. vijeka korakrvule su fizido-matematic- kc znanosti zmtno una-prije- d. Ti uspjesi vezani su za ra-d- oe Leifenizi (Lajbnica) u Njc-mack- oj i Nelona (Njutona) u Engleskoj. Ufenjak i filozof Leibniz zadiv-ljuj- e izvanrednom mnogostruc'nou s%oga talenta i poska, kojitm se bau'o. On je filozof, pvjesniar diplomat, pedagog, pratnik, ipi-tiv- af prirode, infenjer i lingvist. Leibniz je u geologiji dao skicu prethistorije zemljine kugle i niz drugih vafciih prouavanja. Pri to-me jc geologiju ezivao s praktic-ni- ni rudarskim radovima. On je izmislio stroj za racunanjc, ratra-djiva- o ideju o konstruiranju pod-mom- ka. Je4na od mjvakiijih Leibnizovih tekoina je nauka o beskonacho malim kolicinama, diTeittKijalAom i integraloom racumi. Ta nauka posluiita je kao oneica suvreme-no- j vtjoj matematid. Veliki engleski mafematVar i fi-гХ- н Isaac Newton (Izak Njutn) (1612.-1727- .) oporivo jc Leib-ntc- u xtslugu, da jc pronalao dife-rendja- tni i integraloi racufl. U torn sporu bile su obfe strane u pravu: analiau beskonac'no malih kelicma pronaili su getovo ik-dobn- o, a netatitno jedan od drugo-- џ, i jedan i drugt ucenjak. Ali znacaj Netonova rada dakko pre-- maluje domet toga otkr6i. 1687. g. pefavile sc cuveno Newteneo djdo "Matematicki prindpi filezofije pdrode". U nje-m- u jc Newton atvrdio najvaiftijc zakenc o kretanju tjeiesa i time pottado temdj nucnoj mdMHci. On jc devrJio one, Ito jc naslucl-va- o Leenardo da Vind, a хар&Гео Gatilei. On jc asavrlio i Keplerev pro-nalaza-k. Kepler j utvrdfe lake-n-e o ktetaeju psaneta. AK koja si-- kt geni nebeska tjeksa da se kre-c- u? Na to pitanje odgovoriw jc Ncwteneve etkricc sile opcv gravi-tadf- e (tefc). Zaken gravitadje obfalnfavao jc i spajao a skladan BORDA NOVE NAUKE PRO-TIV CRKVE I SKOLAST1KE U ffeni, e kajaj ft tifei, crkva je i dale djeksvak kao vrlo snaa-a- a koenica raevoja naacwih spoana-j- a. fnperska mracsijadte msS da-g- e i aaanVne se berilo prerh no-- v naakc, koya se aaaivata na pe-kaaa- aa i raaaaaa. All ta safe me gas zeastavsti raan naaase. fterha iaaH-ds- u ctkve i naake bi-l- a je wtraz ktane bame {атмра кауа jc a te isjaan Nla na An paile se sis-Beva- aa pe- - sarec s геаавр0н. imi a— i Raaaa vo- - |
|---|