000111

• Language: Ukrainian
• Published: 2010
• Subjects: Kad’; Mati; Sav’; Malo; Sola; Ure; Leda; Kon; Puta; Nev; Peta; Rud; Raz; Gleda; Stol; Eie; Vae; Napi; Otpor; Moli; Strahova; jakuti
• Online Access: https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A284512; http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/3560

Cetvrtak. 9 marta. 19S0. NIKOLAJ OSTROVSKIJ Kako se kalio eelili (Nastavak 2) PRVA GLATA — Ha-ha-h- al — stnitoki se Vie od svm saraa Frosfa. Pavka joj zkog Pe nije vkfce Hee, a Freeja Je imakx svega oeamnaeet godina. Ved saevim zbunjen, on e okrenu dje-da- ku i upita: — Sta treba da sod rodim? "AH djedak na to pttenje son© aehihote: — Pa pitoj tetku, ona de ti eve redi, a Ja sen ovdje privremeno. Pa se okrenu. is&esnu na vrata koja vode u kumnju. — De,~n©di ovamo, pomoei da se brUu vflfuike. — du Pavka gJo Jedne od red noa. poekfrtfe sudoperke. — 4kx ste se racgakiinile? Pa ita je to toko kasao taj moli? Na utml. — ona pruii Pavki ubrus, — uzml jedan kraj u zube, a drogi aategni rukom. Eve ti viljufaka i disti svuda oko itfjaka, tako da ni trunke ne oeta-n- e. Kod noc na to mnogo pone. Gospoda vityuike rasgledaju, i, ako primijete prljav-jkir- ai — rio, gasdarica otjera bee pogovora. — Kako gasdarica? — nije ratumto Pavl. — Pa vA je gasda svakako ona] ito me prlmlo. Sudoperka se naemife. — Ik je gasda, linko, neka vrsia na-mjeikt- ja, imokben je on. Sve 1 sva je ovdje gaedartoa. Danac nije tu. Kod budei mete duie radk), vldjet dei. Vrata se na praonid otvorUe i ud)eie tri konobara noted gomtie prfyaveg posu-dj- a. Jedan od n)ih, pleeat, raerok, krupna cetvrtotta lka rede: — Midlte e flvljo. Skoro 6e stift pod-nev- nl voe, a vl gnkxvite. Pogledav na Pavku, on upita: — A tko jo ovo? — To Jo novajlija, — odgovori Froskx. — A, novajlija, — rede on. — E pa, dakle, — telka ruka njegova spueti se na ledkx Pavki 1 on pokaza na samovare, — onl meraju uvijok da su spremnl, a, vioM, jedan se ugaeio, a drugl jodva tinja. Da-na ce ti se to oproetiti, a, ako se sutra po-no- vi, debit £ei po njuici. Raiumljel? Pavka, ne rekavii ni rljedl, prihvati se samovara. Tako je podeo njegov radnWkl vol. Nikada se Pavka nlje trudk) tako kao pr-vo- ga dana. Raiumio Je on da cvdjo nlje kod kude. gdje je mogao da ne posluea maj-k- u. Razrokl jo Jasno rekao: ako ne poeluia, debit do po njuid. Varntee su se razlijetale iz trbufastih, veUklh samovara kad lrfje Pavka racpuhao natukavii sklnutu dtimu na dunak. Dohva-ti- v vedro s pomijcma letio je prema po-mikr- ri, redao drva ispod kazana s vodom, na kipedim samovarlma sulio mokre ubru-s- e, radio sve Ho su mu rekli. Kaeno se uve-d- e premoreni Pavka uputl doije u kuhlnju. Starifa sudopeika Anitja, pogledavft na vrata koja se aatvorUe aa Pavkem, re&. — Ovo ti Je nekako nenonaalan dje-da- k: vrie se kao lud. Muka ga je, vkii se, natjeraki da radi. — Deiko je dobar. — rece Fro#a, — ne treba ga gonttl. — Zaraorlt oe se brso, — dodade Lufa, — svi se u poetku trude. . . U sedam satl ujutro, itmujen neepa-vanje- m 1 beskrainkn trlkaranjem, Pavka predade kipece samovare svojoj srajeni, bueraastom djeoaku drtkih o&fri. Uvjeriv se da Je sve u redu i da u samovariraa voda vrije, djeoak aabi ruke u dfepove, itrcnu kroc stisnute ibe plfuvoi-k- u i nekoko presrlvo. nadraofoo. pogkda Pavku bfehotMlim oa zatn re£e tonom kojl ne doputa pogovora: — E. U Wpanel Sutra dodji u Sest sa-- H na smfenu. — Zao u se? — upita Pavka. — Ovdfc se тИоји u sedan. — Tko se жфепМе. neka se snjenfuje. a ti dodH u iest Ako budei mnogo afOO, ©dmah eei dobHi po nud. I Jesi rai neka Itexrt. tek feo je narfupto. a vec se pravl vajkm. Sydoperke su vec btte predate svofe defcifstvo prtdottocMW i sa зтЛтлвет su pretie Kgovor dvaju djeooka. Drsek ten i iaativoeko diianh djefeka пођив Pav-ku. On pristupi Jedon korak svotef sceni, sprewan da ptibiepi deoaku vrucu cuiku. no boJoBom da ne bude prvoga dare Ш&-re- n, odvrati ga Sav potaemto, on reoe: — TI tekie, ne ncrtriavaj, jer eei se opeol. Sutra dotatim u sedan, a мнфнп da se tt£em bolfe od tebe; ako hoiei da po-kui- ai izroH. ProMvnik se odnakne korak prena ka-xa- nu i aocudfeno pogteda nokostrufcnog Pavku Tokav odhtSan otpor nije ocskivao T i to ga maio zbuni. — Pa, dobro, vdet eeo, — pronrra-Jj- a on. Prvi'dan J profao sretno, I Pavka je koracoo ku& oeoojoei se kao dovjek koji je poAeno aaradio svoj odnor. Soda on tokodjer radi, I nttko mu ne moie reci da je gotovan. Jutornje sunoe se Hjeno usdisalo isa grdosije strugarske tvornioe. Uskoro o, se i Pavkin kucerak pofaviti. Eto tu, odmah isa iman)a 1 kuoe Leectaskog. "Marl svakako ne spava, ja se vraoam s poskr, — mislio je Pavka i posoo je brie, tvtfdajud. — Nije bai toko rdjavo ispalo Ho su me istjeraii it ikole. I toko mi prokle-t-i pop ne bi dao da iivim, a sad ml nUta ne moie, — rasmiUJao je Pavka pribMu-jue- i se kudi i, dok je otvorao vratafca, do-sfe-ti se: — A onome futokljuncu moron lot-bi- ti njuiku, raoram." Mali je u dvoriitu spremakr samovar. Kad ugfoda sina, upiki ga usnemireno: — Pa, kako Je? — Dobro, — odgovori Pavka. Mali je htjeki da ga o neiemu obavi-Jeet- i. On shvati, — kroc oivoren su se pro-s- ot vkzjeki siroka ledja brakx Artema. — 9ta, Artem doiao? — upikx 1 abunl se. — Jueer je doiao i ostaje ovdje. Sluiit ie u depou. Pavka moJo bojalijivo otvori vrata sobe. Krupna ргШка kofa Je sjedila aa stoiom okrenuta ledjlma prema njenu okrene se i Upod guetih crnih obrva pogledoie na Pavku dva sureva oka njegova brata. — A, stigao si, krdiahjo! E, o, adravol Niita prijatno nije obeoavao Pavki raz- - govor s pricpjelim bratom. "Artem ved sve zna, — pomieli Pavka. — Artem moie i da lsgrdi, i da izmlati." Pavka se pobojavo Artema. Ali Artem, izgleda, nije se spremao da ga brje, sjedto je na stolid bez nasbna, na-slonj- en laktovima na stol, i promatrao Pav-ku netremico — pomalo podn]G#rjivo, po-ma- lo prezrivo. — Sta veWi, univerzitet sam svrito, sve sam nauke izufiio, sad da so prihvatim po-mij- a, — гебе Artem. Pavka upro pogled na raspuklu dasku od poda promatrajuci paifyivo izturenu gla-v- u cavla, all se Artem diie od stokt i uputi u kuhlnju. "Prodi do, izgleda, bez samara", s olak-Sanjo- m uzdahnu Pavka. 2a vrijeme баа Artem je mirno ipitl-va- o Pavku o onome ito se deeilo u raxredu. Pavka ieprioa sve. — A ita de biti i tobom kaene, kad ovakav nevaakic rastei? — s tugem Pr®2' bori mati. — Eto ita da radlmo s njtm? 1 na koga se umetnuo? Gospode Boie, koiiko sam muka s ovim djeoakom podnijeta, — jodaki se ona. Artem, pok odgurnu pratnu баеи, reje obra6oju6 se Pavki: — E pa, tako, bratieu. Kad se ved to destto. onda pari, na poski ne itvodi maj itorife, ved radi sve ito treba; ako te i otuda istjeraju, ja du to ved izdevetati ne moie biti boe. Upamti ovo: majd je dosta tvoga vrludanja. Kuda god se, djavole, djenei, svuda neeporatum, svuda neito napakoetii. AH sada Je ved doskx. Kad odradkl godinu. mokt du da te prime za iegrta u depou, Jer medju tim pomijama ne de od tebe poeta-- ti dovjek. Treba da udtf aanat. Sada si )oi racden, aH kroc godinu zarnoUt du — moi-d- a de te primlti. Ja prekaim ovomo I radit du ovdje. Mama viie ne moie da radi. Do-skx Je savttakx grbacu pred svakim djubre-to- n, pa sada ti gtedaj, Pavka, budi dovjek. On se diie koiiko Je dug, ©bude kra-ta- k kaput koji Je visto na naefenu stekce I dobod raajd: — Ja dotkom odoh роекмп — I sa-gn- uv se kod dovralmka, badfe. Tek u dvoriitu. prokaedl pored proaoro. rede: — Tamo sen ti donie espeie i nod, мпм de H dtrti. Me ieesnidke sknke radio Je nepre-kidn- o i danfu i nodu. 2es)esn№ dvor spakM je iest pruga. ивтЛШа stanioa bila Je dupkom Ispue-n- a lKdtoa, 1 somo bi se dve-t- ri saa preko nodi, u vresmnu ianedju dra vosa, utiiaAa. Ovd)e su na leifesnidku stanicu, dokaile i odkatfe s fronte na frontal stotine vojntn tionspotta. Otuda s оеакасегит, tokaeap-ЏшаЛ- т HwMma, a odavde drknrom b4km north k}udi u stvta. Jednokin kebantooma. (Nastarit de se) "JEDINSTVO" STRANA 7 J Sto je to — AHILOVA PETA? Stari su Grd vjerovali, da ima ogroman bro) bogova i boginja. Jedna od tih boginja, — tako glaei stara grdka pri-б- а, — imenom Tetida rodikx je sina imenom Ahila. Da ga sa- - duva od rana, i da ga udinl beemrtnim, гатоакх ga je u dudotvornu rijeku Stike, koja j imaia tu mod. da svaki onaj, koji se u njoj okupa, poekxne neranjiv. Kad ga je zamodtla u rijeku, driaia ga je za jednu petu, 1 to je mjeeto oetalo suho, do njega nije doprkx voda Stikea. Ahila. koji je kasnije poetao gknovirim i proelavljemm grd-ki- m narodnim junakom, nije-dn-o oruije nije moglo raniti nigdje drugdje oelm na peti, koja nije biia okupana u Stik-s- u. U glaeovitom trojanskom ratu trojanski junak Paris ra-ni Ahila strijelicom bai u pe-tu i on umre. Radi toga ixraz "Ahilova pe-to- " 2no& slabott ili joi pra-vtbl- je jedinu sktboet nekog dovjeka. Posnati Wraiivad Sibirije F. Yrangel jednom je naiiao na rijetku pojavu: kod prijelaza rjedice Londo prolomio se led pod jednun njegovim konjem. — Vodidi Jakuti, — pripovi-jedo- o je Vrangel, — opcuivii moju nesrecu, sa smijehom su mi doili u pomod. uvjeravaju-- d me da de izvudi konja ne same fivog nego i suhog. Ka-d- a su ratbili led, vidio sam da je voda ic rijeke gotovo sva istekla. Konj s prtljagom nakio se na dnu dttav 1 nepovrljedjen i naskoro je bto oslobodjen iz ledenog ropetva. Kako se to dogodilo? U Sibiriji, u krajevima koji su vjedito zamrznuti, podzem-n- e vode se zimi smrzavaju. Zemljal Zemljal — veeelo uekHkne mornar s vrha brod- - skoq jarbokx. Mukotrpno pu-tovan- je Krietokx Kolumba, is-punj- eno nemirom i strahova-nje- m, bilo je pri zavrietku. U daljini se vidjekx zemlja. Ko-lum- bo, kojemu su drhtale ru-ke, zgrabi dalekozor. — Vidlm jedan gorski la- - nac — rekao Jo svojim drugo-vim- a. — Cudnovato, vidim i neke ргогоге. To je prvi puta da vidlm pkxrane s prozorima. — Urodjentei u damcul — odjeknu nekl glas. Maiuei ieiirima s perjanl-com- a od nojeva perja i vuku-o-i aa sobom duge kapute, ot-kriv- adi zemlje jurnuh su na brodsku ogradu. Dva urodjenika, obudena u dudna zelena odijekx, popoie se ne palubu 1 pruiMe Kolum-b- u arak papira. — Hodu da otkrUem vaiu zemUu — ponoeno rede Ko- - lumbo. — Nije vaino — odgovori jedan od urodjenika ljutiir. glaeom, — napMhte na formu-kt- r vae ime 1 pretime, aatim narodnost, bradno stanje, na-- piiite da ne boiujete od traho-m- a, da nemate namjere da ru-ii- te ameridku vkxdu, a napi-iit- e takodjer da niete kiktt. Koktmbo se uhvatl aa sab-lju. Ali. jer nije bto knot, od-mah so smirio. — Ne voikx utbudjivcti uro-oenl- ke — rede svojim drugo-vim-a. — Urodjentd su kao djeoa Poneki put imaju dud-n- e navike. Znam to iz itkuetva. — Imate li kartu aa povra-la- k i petsto dokxra? — naeta-vt-o je s pitanfima urodjemk. — Sta Je to dokxr? — upita veliki raoreplovac aadudjeno. — Ovog ste trenutka napi-ta- k na formukxru da nsxte idi-ot, a ne znate ikx je to dokxr. ita ieMte ovdje? — ifodu da otkrijem Ameri-ku- . — A imate H rekktme? — Rekkme? Prvi put dujem tu rijed. Uroantk odimeri Koiumba pogtedon punsm ptkmja. pa rede: — He znate ita Je rekkx- - ma? — N- -el II. — I vi iefcte otkrW Ameriku? He bsh htto da budem u va-f- cf ko. mister Kolumbo. — Kako? Mfeftte da mi ne ce poet aa rukom da otkrftesi Hi bogatu i ptodnu remlki? — uptta rekki Genoveianin pkx-h- o. I Nekoliko mudrih rijec Ona je neprestano govori-к- з, jer nije imakx o demu da duti. O njemu se moie reel da H' vl tudiofii pamocu. On vi svojom giupoidu. I jeten тШ da mu Je iena nobiia rogove. On nlkog nije u fivotu uhva-ri-o za grto oeim fksie. (Krokodil). MISLI Kad bi svaki dovek same se-- be gfed'o, sav bi narod brsc u ropetvo predo. Piailjivom Je sreu vaka podloet dana, rob de sebi svu-da stvoritl tirana. Lj. Nenadovid, Plijen leda Tako u rijed Indigirki u drugoj polovid zime tok vode toiiko slabi, da vjetar s mora goni mcrsku vodu oko 100 kilome-tar- a ut rijeku. Povriina vode u uidu takvih rijeka spuita se toiiko da katkad nowtaju dva ili tri ledena pokrivada. Kada mrac okuje povriinu rijeka, a povriina vode se spuita, iimedju vode 1 leda nastaje prasan prostor. Led se oelanja na obaie kao kakav vi-sed most. No jaki sibirski mra-zo- vl dostifu povriinu rijeke, koja se spustikx. Stvara se dm-g- o dno, a katkad i trede. U takvo Je ledeno ropetvo dospio i kon) Vrangelove eks pediaje. (F. Slavskij? Aganjok). Ah se urodjenik udaljio, mumljajudi sam aa sebe: — Bez rekkxme nema na-pretk- a. Kolumbo Je razmiitjao s ogordenjem: "Eto, udinio sam kako sam najbolje mogao, mu dio sam se da nabavim nova- - oa za ekspedtdju, sukobio sam se sa uzburkanim oceanom, iz-loi- to iivot toliklm opasnostima. a sad se to nikoga ne tide." On se pribliilo urodjeniku Hcem roiu i ponoeno retao: — Ja sam Kristof Kolumbo. — Sta kaiete? — Ja sam Kristoi Kolumbo. — Sriditel — rede ovaj strp-ljivl- m gkxsom. Kolumbo je sricao svoje ime slovo po skvo. — To me na podsje ea, — odgovori urodjenik — Trgovina mehanidkim predme-tim- a aa noienje? — Otkrio sam Ameriku — rede Kolumbo tiho. — Ma ikx ne kaiete? Prlje mnogo vremena? — Upravo sada. OtpriHke prije pet minuta. — Stvar je vrlo aanimlHval A ita ieHte, mister Kolumbo? — Smatram — ргоеаркз ovaj skromno — da prove nu stanOYitu skrvu. — Je H va tko dekao na obah? — Nttko mi nije doiao u su-sr- et. Urodjenid nisu wait da ih Je iekm otkriti. — VcJjato Je poekxti kabio gram. Tko se Joi ponaea kao vi?l Ako ieate otkriti novu гетђи. treba prije svega po-- skxti telegram, napiemeno pri-red- iti dvtje do tri pridice za novinare i stotinkik iotograh-ja- . Ah tako, kao ito to vi dera-te, nedete uepfeti. Treba rek-kxme) — Bi H se, raotda, moglo i bee rekkxme?! — Pa vi ste poiudjelil — prikano odgovori шоајетк otkriti A JMriku. nsita ne jnodt. Majvainije da Ameri-k- a otkrsje vas. Reklama je гаросекх sa svo-jom mogidnom akdtom: Ko-lumba su poskm u Hotywood. — Raxumirete K meter Ko-lumbo. pokuiavoJi su da mu ebiaene novi poetettod. — iefcti bssmo da vi igrate akxv nu utogu u historyskom mmu r,Mesa'f u Cehoslovackoj Kao pred nekoliko godina u Jugoekxviji, proile godine u Pofyskoi ove godine podeie se redati "dudeea" u Cehoeiovad-ko-j. Jedno dudo izbilo je u selu Qhoet. Prida se nalme da se je krti na vrh crkve podeo nji-hc- ti u nekoliko navrata. Prvi puta "dudo" je zopafeno a ne-d)ei- ju 11. decembra kada je svedenik Toukir navodno u propovjedi rekao: "Onaj koji je u crkvi i koji je medju no-ma, taj de nam pomod." Tog daea, krii se najednom "poklo-ni- o najprije na deeno, zatim na Itjevo i oelonio se prema za-pad- u." Najvedi znodaj naetojl se pripieati tome da se je krii "oeionk) prema aapadu." Pop sam nije vidio tog "du-da- ." A nije ni mogao, jer on je bto na oltaru. Mogoie ga vidjeti oni koji su narodito na to pacUi iz vana i zncdi da ce se dogoditi. jer zaista je malo dudno kako to da se je krii podeo njihatibai u daeu kada pop za vrijeme prodtke uba-d- o poliridku krilaticu. Veil se da se je "dudo" opet pojavilo na sam Bofid, aa vri-jeme sluibe bofje. Konodno je i sam pop navodno vkho da se krii "njiie" jednog jutra kada je zakxzio u crkvu. Njihaloc se je morao ustati. Iz xapadne Bohemije doila je vijeet da se je i tamo poja-vilo jedno "dudo." Tu da je o-pate- na "vidja" Majke Boije kako "vije ameridku aaekivu" a za njom su iile "ameridke trupe sa tankovima." Proiireno je joi jedno "du-do" koje jako mlrili na reak-cionar- nu politiku Naime, prida se da je "jedan bus pun ko munista zastao na cest u je-dno selo ' Cim so je £ofer 'tvr-- Koluuilio otkriva Amcrikii (Humorcska) "Amerigo Veepucd." Ratumi-je(e- ?l Pravl Kristof Kolumbo Hdno igra utogu Ameriga Ves puodja. To je aaista aanimlji va stvar. Publika de rado da gleda film takve vrste. Najvai-nij- e jo da se dialog vodi u broadwayskom iargohu. Ra-zumije- te? No, ne razumijete? Onda demo vam sve potanko sbjasniti. Imamo scenarij. See-nar- ij je napisan prema roma-n- u Aleksandra Dumaea "Gro! od Monte Krister," ali to nije od vainosti; upotnali smo vas s olementima, koji se tidu ot- - koje je ltraiavaio do-- kriea Amerlke neito Imam je je Kolumbo je zateturao, a us-ni- ce su mu podeie podrhtavatl kao da redtlra pfeeme. Ali su hollywoodekl urodje-nic- i biH uporniji: — Tako, mister Koktmbo, vl lnterpretirate utogu Ameriga Vespuodja, u kojega je do lu-di- kx aaljubljena spanjobka boga. For- - strane ludo zaliublien u rue da. ku princecu Grisku. Ali kardi- - nal Rtohelieu podmicuje Vae-o-a da Gama i s pomocu lady Hamilton pribavljci podv, ko-ji- m se vas pociva u Ameriku. Djavohki plan kardinakx jed-noetav- an je i jaean. lia moru vas napadaju gueari i vi se borite kao lav. Scena od tri-st- o metara. Vjerokxtno ne zna-te gkimiti. aM to nije vaino. — A ikx je vaino? ааје-c- a Korumbo. — Vaina je reklama. Sad vac publika pocnafe i bit de joj intereeantno da vidi cenje-no- g naudenkxkc kao ito ste vi kako se bori protiv gueara. Film 2avriava otkridem Ame-- AK nije vaino. Voina je borba s gueariraa Treba da shvatite: bodeil, sfekire, grdka votra, sablje. U Hoilywoodu ima doeta sredovjekovnih ure-djoj-a. Same treba da obrijete bradu. Bee brade 1 brkoval Pu-blika je vidjekx toiiko brada i brkeva u Wmoviroa o ruekom iivotu, da ih ne moie viie pod-noeit- i. Prije svega obri)te se. probhediv. — To. ito ste vija aatim demo udinm uoovor joi — rano aa ieet rodnth sedmioa. Prtsta Jete? — Okeyf rede Kolumbo dfhduct dHavim tietom. Kaeno u noct. sjededl aa pi-sod- bB stotora. pisoo je ipantoi-sko- i кгаЦМ: Ptevte sam po mttogim rkea, vtdio son mnoge be. cm toi ntkod tako originaine urodjentke. O-- di komumsta ', digao sa sjeda-к- з da pogleda u motor, "nebe-s-a poktmniie i veliki vihor se podigao." Tada se je najed-nom na nebu "pojavila Majka Boija." Ona je "driakx sablju u rud." 1 distim siatkim gla-so- m rekkx: "Vi ste zaboravili Boga i skoro dete kiti koinje-ni.- " Nekoliko dasaka krmij "nebo se navodno procistUo, vjetar pres'io i sunce se po-javilo." Oni kojima je skrio da sue gkwme o ovim "dudesima", odito zaboravljaju da kr nji-ho- va "dudeea" isgtedaju kao narudena ic Washtngtona, Lon-don- a i drugih jacbina u koje se uvukoie oni koji pobjegoie pred narodnom kaznom. Vkwti u Cehoslovadkoj nisu tako slijepe da ne bi vidjele u ovim "dudesima" dugadku, po-kxj- nu ruku inoetrane iptjunske sluibe i domadih izrodkx koji joi sanjaju o povratku "zlat-nih- " starih dana gospodskog uiivanja na radun znoja rad-nik- a i seljaka. Pop Toukir i njegov meinjar uhapieni su po vkntima. Biti de da su via-s- ti zaile u trag prevare o "nji-hanj- u" kriia prema zapadu. Gospoda su doiskx domiilja-ta- . Kako to lijepo zvudi u nji-hov- im uiima duti o Majd Bo-Jj- oj sd sabijom u rud i ame-ridki- m trupama i tankovima isa nje. Panovi zaista izgubtie nadu kada pribjegavaju ovakvim smicalicama. Kao 1 nail Ma-6e- d, ustaiki i drugi ztodind, oni polafu jedinu nadu na puike, sablje, tankove i trupe sa zapada. Narod mora da je zaista zapaprio ovim muktaii-m- a kada jedino vanjskom in-tervene om odekuju da se mo-g- u popeti na grbacu torn na-rod- u. ni teiko podnose ttiinu, pa da bi uiivali u bud, izradili su u ditavom gradu ceste na kojima danju i nodu jure kola od Se-Ijes- a. Kokx stvaraju silnu bu-k- u koja se toiiko svkija uro-djenici- ma. Jeeu li kanibah ili ne, to no znam; ali, na svaki nadin, jedu pedene pee. Vidio sam svojim odima mnogo gostionko s natpistma koji posivaju prokxz-nlk- e na obrok pedenog psedeg mesa, koje je, kaiu, ukueno. Ovdje svi ljudi odJu SDed-- jalnim mirieom koji se na uro-djenidk- om jeziku zove "ben- - ztn. Na svim ulicama. ceieca se taj miri. koji je vrlo neugo-da-n га evropski no. Cak 1 li-jepo iene mlrtfu po bensinu. Uetanovio sam da su urodje-nid pogani. Imaju veilk broj bogova, dija imena su pkxme-ni- m sktvima ispieana na njiho-vi- m kohbama. Itnad svega o-bofa- vaiu boikru Coca Coki. boga Druggiet-Sod- u i veiikog krakioa. On je pak sa svoje i benzinskoa mlrisa. — rike. to — , Urodjenfci su proidrtjivi i neprekklno ivadu. floiakt, dvOisadkx ih Joi nije zahvatikx. U ueporedbi s brxim ritmom iivokx u ftpantol-sko- j. Amerikand su vrlo pokt-gan- i. Oak pfeeacenje lm se di-nt previie brcim sredetvom sa-obrac- aja. Da bi ueporih toj proce, itmislili su veilku koh-dm- u t. zv. automobiki. S po-mocu njih se kredu brsmom komjade i to se njima neobtd-n- o svkija. UHstinu me nojviie zadudio obred koji se svake vederi odr-- Java u uhd koja se aove Brood- - woy. Veiik broj urodjenika ukuf u еЕГуШ1пТаЖиТб-- ~ ja se aove "vorjeie". Nekoliko urodjentoa, Jedna aa drugom. penju se na neku uxvisinu i uc pratnju barbarskih кипкнп zvukora i saksofona postepeno se svkide. Prisutnt pljeidu kao djeoa. Kad je iena ved skoro potpuno gola i kad je dtfcnra sola u eksktsi, dokmi do naj-nevjetojotni- jeg dttola obreda: spuiki se anstor i svoki otHnil svojim poslom. Nodom se da du naetavW s Мгаслгапјет te duonovate гвтЦе i da du se probati pre-ba-dt u unutroJnjo konttnen-k- t Moj irvot nije u oposnoti Urodfemd su aofert srdacni t dobro postupaju sa strand-aa- " HJF I PETROV.