000068a

• Language: Ukrainian
• Published: 2010
• Subjects: Bol; Bor; Gleda; Kad’; Leda; Orga; Osnova; Posti; Prestla; Puta; Puto; Rata; Sav’; sami
• Online Access: https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A284414; http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/3643

IZ JUG0SLAV1JE PROSLAVA 100-GODI5NJI- CE LENJINA Stogodiinjica rodjenja Vla-dimi- ra lljila Lenjina obiljeiena jt u Jugoslaviji brojnim sa-stonci- ma i tlancima u itompl. Od posebne je voinostl Titov {lanak pod naslovom "Lenjin — mislilac i strateg socialist!-{k- e revolucijc" u moskovskoj "Pravdi", kojeg su u Jugosla-vi- ji prenijcli listovi "Borba", "Politika", "Vjesnik" i drug!. (Nopomena: "Jedinstvo te taj {lanak donijeti u idutem bro-ju- ). Savez komuniila Jugosla-vij- e bio je zastupljen na glav noj proslavi u Moskvi; dele gatiju su saftnjavali Dr. Vlodi-m- ir Bokori{, predsjednik Save-z- a komuniita Crne Gore Vese-li- n Djuranovic, tekrelar Izvri- - nog komiteta CK SK Srbije njinu. susretu stogodisnjici postojanja Dobrovoljnog vatrogasnog drustva u Delnicama Delnlce. — Svaku drustve-n- u djelatnost uslovljavaju drustvenl uslovl I potrebe, sto osoblto vrljcdi za vatro-gasn- u organizaclju. Vatro-gastv- o je nastalo kao nuzna drustvena potreba u odre-djeni- m uslovima, kao potre-ba ljudske zajednice, da o-br- anl zlvote 1 lmovlnu od vatre i drugih elementarnih tnepogoda, te mozcmo redl, da Je povljest vatre Jednako to-ll- ko stara kollko 1 sama bo-ir- ba covjeka s razornlm pri-rodnJ- m pojavama, povljest vatrogastva, medjutlm, koll-ko i sam lzum posebne Str-calj- ke za gaSenJe vatre. Dobrovoljno vatrogasno druStvo u Delnicama osnova-n- o Je 1875. godlne, to Jest prlje 95 godlna 1 spada u red najstarijth vatrogasnlh dru-Jta- va u zemljl. Dakle osno-van- o Je svega 11 godlna lza najstarljeg drustva u zem-ljl, onoga u Varazdlnu. Od cjelokupne arhlvske gradje vatrogasnog drustva u Delnicama puklm slucajem pronadjen Je tako zvanl "Slu-zbcn- lk Dobrovoljnog vatro-gasnog drustva" lzdan 1877. KOdlne, dok sva ostala gradja unlstena Je po ustasama. Ar-hlvs- ka gradja DVD-- a Delnlce nalazlla se, nalme, u prosto-rljam- a blvse opcinske zgradc, koja Je tokom rata blla prc-tvore- na u ustasku kasarnu, tako da su dragocljenl matc-rlja- ll od postanka drustva propall. Prcma sjedanjlma svjedo-ka- , kojlh Je danas vrlo ma-l- o, rad vatrogasaca na garl-Stl- ma bio Je vrlo tezak 1 na-pora- n. Sve do 1904. godlne u Delnicama nljc bllo vodovo-da- . PostoJale su svega dvlje vellke clsterne 1 potok, kojl JoS 1 danas postojl. Pozarl su bill destl, Jer su kuce bile u-glav- nom drvene. Na tavarui Je bllo smjesteno sljeno, a ognjlsta su blla otvorena, obldna, bez dlmnjaka. Prl-llko- m gasenja bllo Je anga-ftlra- no Citavo gradjanstvo. Voda se Je noslla lz potoka, da bl se pozar lokallzlrao, a o spasavanju kuda nlje se moglo nl govorltl. Medju 61anstvom vatroga-sn- e organlzaclje postojao Je oduvljek dubok drugarskl odnos, svojstven ovoj huma-n- oj orpanlzacljl. Ne postojl nl Jedna druga sllcna orga-nlzac- lja u kojoj su clanovl tollko 1 tako cesto lzlozenl oposnostlma, da flzlikl stra-daj- u, da lzgore, da Ih zaruil nagorjela zldlna i slldno. Mora se konstatiratl, da je ved u samom podetku druJtvo zasnovalo svoj rad na dosta strogoj osnovi. Na znak uz-bu- ne svaki dlan morao Je do-- tl na odredjeno zborlit 1 Ja-v- iti se svom 4djl. Za vrije-m- e gaienja pozara nl jedan Clan nlje se smlo udaljltl sa --;ЉЈ,~ Latinka Perovii, te ambatador SFRJ u Moskvi Veljko MKuno-vi- c. Predsjednik Scveza sindi-kat- a Dylan Petrovil-Son- e pri-sustvov- ao je na protlavi u Uljanovsku, rodnom mjestu Lenjina. U Beogradu je odriana sve-{a- na akademija Narodne skup {tine kojoj je prisustvovao i predsjednik Republike Tito; go-vor- ili su Veljko Vlahovic", Dr. Savka Dab{evic-Ku{a- r, Milan Vukasovil, ljup{o Arsov i Ja-n- ez Kocijan{i{. Svefane aka-demi- je odriane su u Zagrebu, Skoplju, Novom Sadu i dru-gi- m gradovima. U nekim ve-lik- im tvornicama odriani su radnitki mitinzi posveleni le- - I) garlsta bez dozvole vodje. Za vrljeme sluzbe clanovlma Je bllo zabranjeno pusenje, ne-potreb- no hodanje 1 vlkanje. Na kraju gasenja ukollko nl-je po vojvodl odredjeno, da koje odjeljenje ostane na garlstu, cjelokupna momCad se postrojavala nakon cega se vrslo prozlv 1 tek tada bio Je dozvoljen odlazak sa ga-rlsta. Nedjeljom 1 praznlkom nl Jedan dan nlje se smlo udaljltl lz mjesta, a da se prethodno nlje javlo vodjl, kojl Je vrslo nalzmjenlcnl ra-spor- ed tko odredjenog dana mora bltl u mjestu. Llstajucl tako vjezbovnlk drustva Jos u osnutku moze se uoCltl, da se vet tada ml-sll- lo o svlm mogudnlm mo-mentl- ma, kojl su mogll us-krsn- utl. Da bl se svakl clan sto bolje uvjezbao u svom radu odredjene su bile vje-4- be koje Je sazlvao vojvoda. Prema podaclma kojlma raspolaze drustvo, drustvom Je rukovodlo 1875. godlne od-b- or kojl se sastojao od sllje-ded- ih Ilea: dr. Albin Rleger — vojvoda, Milan Petranovlc — zamjenlk vojvode, Jakov Jur-kov- ld — vodja strcara, Joslp Rackl — zamjenlk vodje Str-eam, Joslp Plese — vodja fcu-va- ra, Ivan Bolf — vodja pe-nja- ca 1 Mlo Stelnberger — zamjenlk vodje penjaca, ko-jl Je ujedno bio 1 tajnlk dru-stva. Da bl druAtvo sto svecanl-J- e proslavllo svoj JublleJ, sto-ljenl- cu svosa postojanja, o-bra- tllo se gradjanlma Del-nl- ca plsmenlm putem, da pruic pomod drustvu n prl-kuplja- nju grade, za koju se smatra, da Je gradjanl posje-duj- u. Gradjanl Delnlca oda-zva- ll su se apelu drustva 1 podell prlkupljatl fotografl-J- e 1 druge alatke drustva 1 time pomogll sadasnjem od-bor- u, da sto lakse oplse rad drustva od osnutka do da-nas. Nakon tako prlkupljenog materijala, lako nede bltl do-volj- no, drustvo de otvoritl vatrogasnl muzej u prostorl-jam- a novosagradjenog do-m- a. Iako Je godlna Jublleja piilldno daleko — pet godlna, u drustvu smatraju, da Je to krajnje vrljeme da se svl tl dokumentl srede, sloie 1 na-pi- se hlstoxijat drustva u De-lnicama. Kazitnir Tomac Ako ima jo$ nrtko od isr-ljrni- ka iz Gorskog Kotara u Kanadl ill SAD da nlje dao svoj prilojr na aprl гл pomoi u Izgradnji Vatrojtas-no- g doma u Delnicama, moie to uclnltl i sada srojom po-iiljko- m na: Kazimir Tomac Xarodnot; oslobodjenja 29 Dflnice, Gorski Kotar Yuiroslavlja. S3. ►►Trrts 25 CODINA MAKEDONIJE Sesnaestog oprila u Skoplju je proslavljena 25-godiin- jica osnivanja prve makedonske vlade. U 25 gadina od kad postoji kao federativna republika Ju-gosla- vije Makedonija je posti-gl- a znafajne uspjehe. Naclo-nal- ni dohodak je povelan za tri puta. Iigradjeno je na sto-ti- ne ir.dustrijskih poduze£a. Isto tako veliki napredak zabi-Ijeie- rt je na kulturnom polju; po prvi put u historiji lzdan je rjeJnik makedonskog knjiiev-no- g jezika, napisana historija makedonskog naroda, osno-va- na Makedonska akademija znanosti I umjstnosti itd. AMBASADOR U PEKINGU Jugoslavia je, poslije dugo godina, imenovala ambasado-r- a u Pekingu; to je Bogdan OreHanin, {Ian Savezne skup-Itin- e i predsjednik njezinog komiteta za obranu. Saopleno je da ie OreJJanin uskoro ot-puto- vati u Peking. U Beograd treba da dodje novi kineski ambatador. Odnosi limedju Jugoslavije i Kine godinama su bili zateg-nu- ti zbog kineskih napada na Jugoslaviju i njezlno rukovod-stv- o, kome su pripislvani svi moguli grijesi. ALBANIJA MIJENJA DR2ANJE PREMA JUGOSIAVIJI? Izgleda da je Albanija po-ie- la mijenjati drianje prema Jugoslaviji. Nedavno je vodeii albanski list "Zeri i Populit" objavio vrlo pohvalan {lanak1 o oslobodilaikoj borbi naroda Jugoslavije. U ilanku se kaie da Albanija, usprkos "nepo-mirljiv- ih ideoloikih razlika", ieli prijatcljstvo sa Jugoslav!-jo- m, i da ie biti na njezinoj strani u sluJaju da je "napad-n-u razni imperijalisti". Na konferenciji za itampu u Beogradu ptodstavnik Sekre-tarija- ta za vanjske poslove Dragoljub Vujica je Izrazio za-dovoljs- tvo sa "svim ito je re-2e- no u listu 'Zeri i Populit' o zajednitkoj bo'bi naroda Alba-ni- je i Jugoslavije protiv foliz-m- a, za slobodu I nezavisnost naiih zemalja". Vujica je rekao da je Jugoslavia uvijek bila za dobre odnose sa Albanijom i da ie poduzeti korake za nor-malizira- nje odnosa u svim po-drutji-ma od zajednUkog inte-res- a. NUKLEARNA ELEKTRANA U SIOVENIJI? U Sloveniji se, kako je iija-vi- o Mihael Kunaver, direktor Poslovnog udruienja energeti ke Slovenije, ozbiljno razmatra podizanje nuklearne elektrane. Ako je budu fjradili sami Slo-vene), elektrcna e imati 300 MW, a ako e prikljute I Hrva-t- i, imat ie 600 MW. Corivo za elektranu bi se uvoiilo, ali bl se uranova ruda iz Videm-Kr-iko- g izvozila za obradu u go-riv- o. KljuJno je pitanje, prema rtjetfrna Kunavera, da li ie e-lektr- i{na energija iz nuklearne elektrane biti jeftinija ili skup-Ij- a od elektritne energije koju bi Sloveniji mogle da isporuce nove elektrane iz Bosne i Her-cegovi- ne i Srbije. USLOVI ZAJMA MEDJUNARODNE BANKE Medjunarodna bonkn za ob-no- vu i razvoj dala je Zajednici jugoslavenskih PTT za razvoj telefonije 0 milijuno dolara. Kamate su, prema pisanju "Ekonomske politike", 7 posto. Rok otplote je 30 aodina. ON plajivanje pounje nakon pet godina tj. poslije dovrienja projekta. . aMUWHRMf JeoHnstvo. 1. тф1970. — STRANA6 4J ZABRANJEN "TIN" (Nastavak $a st. 1) i Australije", kojim je objav-Ijen- a "okcija prikupljanja ma-terijal- nih sredstava za Zakladu 'Hrvatskog knjilevnog lista". Tu se trale novcani prilozi za "Hrvatski knjiievni list", pret-plaivan- je na istog I otkuplji-vanj- e knjiga koje je izdalo Udruicnje zajednice samo-staln- ih pisaca "Tin". Po-stav- lja se pitanje: Kuda {e taj novae dospjeti sada kad U-drui- enje zajednice samostalnih pisaca "Tin" i "Hrvatski knj-iievni list" vise ne postoje? CIJENE USLUGA I STANARINE "ZAMRZNUTI" Komunalne usluge ne bi trebalo da poskupe ove godi-n- e. Taj je zakljufok donesen na sjednici Predsjedniitava Stalne konferencije gradova, koja je odriana u Beogradu. I stanarine treba da se "za-mrzn- u" do kraja godine, a ne samo u prvih Jest mjeseci, ka-ko je uvjetovano rezolucijom Savezne kupltine. 850.000 STANOVA DO 1975. U slijedeih pet godina u Jugoslaviji treba biti izgradje-n- o 850.000 novih stanova. RAZMJENA FILMOVA SA SSSR U Moskvi je, prema izvje-ita- ju Tanjuga, potpisan so-vjetsko-jugosla- venski ugovor o filmskoj suradnji. Ugovor Izme-dj- u ostalog predvidja razmje-n- u filmova: Jugoslavia ie od Sovjetskog Saveza dobiti fil-mo- ve o Lenjinu, film "Oslobo-djenj- e" I druge, a Sovjetski Sa-vez od Jugoslavije Bulajilev film "Bitka na Neretvi" i dru-ge. PREHRAMBENA INDUSTRIJA TREBA 5000 IN2ENJERA Na savjetovanju predstavni-k- a radnih organizacija jugo-slavens- ke mesne Industrije o-dria- nom u Petrinji naglaiena je potreba uspostavljanja ka-dro- va za ovu industriju. Na sa-stan- ku je re2eno Ha Junnslaviji nedostaje 5000 iniei.,ra za potrebo prehrambene industri-je, tia bi dostinla evropski pro-sje- k. Prema sadainjem tempu osposobljavanja kadrova taj ce prosjek biti dostignut tek za pet godina. ZASTO RADNICI NEGODUJU? Radnici nsgoduju prema svim razlikama u osobnim do-hoci- ma koje nisu rezultat rada. Proklamirana politika stjecanja i raspodjele osobnih dohoda-k- a teiko postaje stvarnost I sin-dik- ati su, kao I ostale druitve-no-politii- ke organizacije, duini da mnogo vile uiine za njeno provodjenje. U Sloveniji, na primjer, 52 posto radnika sma-tra da se nagradjivanje prema radu u praksi ne provodi. To je u razgovoru s novinari-m- a izjavio predsjednik Cen-traln- og odbora sindikata indu-strije i rudarstva Milan Ruka-vin-a, poslije sjednice Predsjed-niirv- a tog odbora na kojoj je razmatrana politika stjecanja i raspodjele dohodaka i osobnih dohodaka. Rukavina je k'azao da Sin-dik- at industrije i rudarstva "ni-j- e protiv politike koju je u o-v-oj oblasti urvrdio SK i Savez sindikata, ali primjeuje da se nije poilo dolje od toga, da provodjenje te politike nije osi-gura- no sistemattkim mjera-ma- ". Principi su reform da se prije svega moti voditi roiuna o lovjekv, proizvodjaJu, ali ima t drukfijeg ponoianja, re-kao je Rukavina. aIstina je preca od koristi,, IZVODI IZ AUTOBICX5RAFIJE DJORDJA KARADJORDJEVlCA — 29 PRED ZGRADOM GA JE CEKAO DVORSKI AUTOMOBIL Ns znajuci gotovo ni gde sam, ni I'a se sa mnom zbiva, pnhvat;o sam ma-hinal- no pero koje mi e pruzao Spalaj-kovi- c, — i, dok su me on i profesor pri-drzava- li, nemajuci snage ni da procitam ono Jto mi je podneseno, slavio sam na hartiju nekoliko reci i svoj potpis i odmah nanovo klonuo na uzglavlje. Bio sam u takvom stanju da nisam bio sve-sta- n onoga sfo [inim. Da mi je u tome rrenutku trazeno da potpisem ucesce u kakvom zlocinu ili svoju smrtnu presu-du- , uJinio bih odmah, bez i najmanjeg kolebanja i razmijljanja Profesor mi Je docnije pricao da je Spalajkovii I glasno proJitao to pismo pre nego sto sam ga potpisao, ali je to ucinio na takav na-£i- n kao da me u Doslednjem trenutku spasava od smrti, te ni profesor, obicno uvek stalozen i pribran, nije imao pro-sto volje da reaguje. To, iznudjeno mi pismo glasilo je: "Zalim dosadainje moje postupke kojima sam, iznoienjem neistina, na-nos- io neopravdane uvrede tebi, kao iefu dinastije i driave, — time sam se ogre-ii- o o odredbe statuta, koje sam potpisao. Stoga te molim da sve ovo, ito je do sada bilo, predoi zaboravu i da bude! uveren da cu јз ubuduce sve duinosti koje sam primlo na se potpisivanjem statuta, — ispunjavati kao I svi ostali flanovi doma". Pismo je bi!o potpisano, Spalajkovid ga je brzo zgrabio iz mojih ruku — I jo5 brze izleteo iz kuce. Dvorski auto-mob- il cekao ga je prod zgradom. PRESTLA . . . ovim kojima poZela Ponovo koja ce odvede — u jedino mesto smeta kojoj je bai Kliki, fijem lelu kralj, koji ieleo se konaEno iako je ovaj bai je - vlast. Sum kljuca, koji se okretao u bravi, rasprsio je Iscezle su blede senke dana, i ja opet sam, u kancela-rij- i Vrata su otvorila i onaj koji je jutros naredio me okuju, u!ao je u sobu. Pratila su dva — Molim budete mirni, — rekao je uctivo. — Imam vas izvedern. Ako nam ne budete pravili skinucemo vam okove. Kako Cutao, oficir to shvatio kao mu necu smetati naredio skinu okove. Jedan od priiao mi je i moje su ru-k- e oias bile Pokusao se se samo zaneo i ponovo sruSio u stolicu. me je uzeo ispod fuke. — Idemo — rekao je uljudno. — 2elite li ito? Vode? Doneli su mi c"aiu vode i okvasio sam usne. Nisam osecao glad Boleta me je samo glava i telo mi je bilo iznureno. NISAM SE OPIRAO Cuteci iziili iz sobe. Oficir me je opet drzao ispod ruke, a strazari za noma. Nisam se opirao, nisam imao snage za to. Pred kod ulaza, cekao [e la-gan- o, tako se gotovo nije ni bat koraka, uili u kola. Jedan napred pored sofera, oficir i drugi zandarm pored mene, je-dan jedne drugi druge strane. je vei bio mrak. Ul;ce slabo i puste. Prozori jos svetle, ce uskoro oni uonuti v mrak. Nad car-ii-o- m lagano se spuifa mir majske noci, — a u mojoj dusi cbamire i Ie!ja . . . Nista viie i mislim. li je i do o necem ulicoma stigli do sav-sko- g To je isto pristani-st- e sa кодз je narod nekada or.ako buJno klicac, kada sam prvi put stigco u Sada je neka odsjaj lz vode . . . Moja Sava, koja me je danima radovata kada se r.ag'mjao nad Moji protivnici su najzad mogli da hkuju. Ono sto nikada ne bi dobili mene ni po cenu moga zivota, dobili su bez ikakvog opiranja, u stanju moga zanosa i totalnoj moje volje. Krurwki savet, koji je imao donese definitivnu odluku o meni, sastao se istoga dana uvece. Posto "moje" pismo, koje je Spalajkovic odneo, savet je naiao da prema situaciji ne treba da donosi ni-kak- vu odluku — i Jlanovi su se raziili. Moja borba bila za ovaj mah ne mojih zohteva, nego mojom totalnom koja mi je na mucki i nacin, posto doveden u takvo telesno i stanje da su mi svaka volja, energija i svest — bili Nekoliko dana docnije, dim sam se toliko pridigao da mogu stanem na noge, jos uvek bolestan I iscrpljen otputovao sam u moju drugu Francusku. U dnu moje duie putovali su sa mnom nanete mi i bol po-nizen- ja zbog mi pisma Nisam dugo c"ekao da se oslobodim onoga sto me tistalo. Napisao sam bro-sur- u o svemu sto mi se u zem-Ij- i, Jtampao je u nekoliko hiljada i tajno doneo u Pro-fesor se prikrije i di-skret-no rasturi. Kada sam, odmah zatim, hteo na-pusti- m Beograd i vratim se u — bio sam ovoga jutra SECANJA SU Sa su secanja, sa se i ova ispovest. je doila gruba stvarnost, jednog nesudjenog kralja da ludnicu, kao da bude izolovan od okolin i prestane da svojom otvorenoicu i jednoj kliki to nedostajalo. na je bio je da oslobodi brata mu svojevremeno poklonio ono za Urn Aleksandar iudeo — pro!lo'st. nepovratnih sam bio zabacenoj kraljevske blagnjne. se isti kape-ta- n, da ga zan-darm- a. vas da kapetan na-redjen- je da neprilike, sam je saglasnost da i je da mi zandarma slobodne. sam da podignem, a!i sam Kapetan pazljivo ispucale ni ni zedj. smo su iili ni zgradom, upaljeni autcmobil. da cuo landarmskih smo zandorm s s Napolju osvetljene gotovo na rgradama a!i i poluzamrlcm poslednja ne Da korisno rarmiiljam? Sporednim smo pristanista. ono mi Otadzbinu. pristaniite opuste-lo- , ponegde svetiljka i sum od odsutnosti da je procitano ono novo-nasfal- oj je okoncana. Okonfana, zadovoljenjem kapitulacijom iznudjena podmukli sam prethodno psihicko slomljeni. da — otadzbinu, osecanje nepravde iznudjenog dogodilo prime-rak- a Otadzbinu. prihvatio da je da Francusku, uhapsen. prestala poltenjem kraljevsku uspomene njom iz camca. Kod pristanisnog doka, usidren, ceka brod . To je "Macva" — krstario sam njime Dunavom mnogo puta u veselom drustvu . . . Danas je i ovaj brod tuzno Cutljiv . . . kao da je izmenio i fizionomiju i vedri izgled. Preko postavljenog mostida ulazimo u brod i "Macva" odmah okrece. Neki simpatican omanji gospodin hita mi u susret. Ima neceg prijatnog u njegovim ocima kojima kao da zmirka dok mi prilazi. — Ja sam doktor Stojimirovic" — ka-z- e ljubazno i srdacno me prihvata dok umornim korakom polazim u salon bro-d- a. — Vas poitovalac i vas prijatelj. Prvo lice koje me od jutros sa sim-patija- ma gleda, i prvo koje govori o prijateljsrvu i uvazftnju . . . Zar ima joi dobrih ljuc'i i pnjatelja? . . . Dugi, bes-konac- ni sati dekanja u dvorskoj kance-lari- ji i sati ronjenja u proslost kao da su utrnuli moja osecanja i za sadasnjost 1 za stvarnost . . . Jesam li osamucen ili se produzava ono stanje obamrlosti vo-lje i zivoca? . . . Usli smo u salon. Jako osvetljenje posle celog dar.a provedenog u mraku, smeta mi ocima. Doktor mi pomaze da sednem . . . Nekako cudno posmatra on mene i ja njega . Ili se to mozda menl samo priJinjava . . . — Ako ste mi prijatelj — reci mi se cede sa sasuienih usana — ako ste mi prijatelj, recite mi sta ie ovo i kuda mi idemo? Doktor se smeii. Zadovoljan je sto sam progovorio . . . Da ne misli da sam zaboravio da govorim? — Putujemo na kraljevsko dobro Be-- l. Tamo je rezervisana vila za vas. Potreban vam je odmor, Visodanstvo. — Odmor? Pa ja sam hteo u Pariz — za trenutak mi se vraca secanje. Tamo me cekaju . . . 5to cu ja na Belju? — 2ao mi je. Vas program je izme-nje- n. Л1еп! je nalozeno da vas otpratim u lovacki dom na Belju. Ucutali smo obojica. Svako je poiao zpariiasovojsimtolu miisdliemnae.o Jmednaongo mjoelmaaki je pi-da- . drazi cuAlairis jeb, dobro zgotovljenog, grb. . . . kocke leda za moje suvo INsstavic'e se)