000141

• Language: Ukrainian
• Published: 2010
• Subjects: Canada; Ida; Mira; Seta; Dee; Bor; Kad’; Rata; Ora; Mak; Eta; Puta; Prat; Kali; Fron; Marko; Arga; Drage; Tabor; Aik; Sitte; Titova; Noville; Risan; Takar; sami
• Online Access: https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A284207; http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/3835

1 STRANA 2Porast poreza i skupoce u titovskoj Jugoslaviji? V&c: V. KIRSANOV ' Гпргета za {casiranje rata na Jarde dinara, a t budietu za 1950 Kalkanu, kaj sprovode beograd - ell faJiktUkl upravJjaei oatvaruje ве u uatevima pejaeane trke u na orufanju, u uslovima militarisa-'cij- e jugoetovenake ekonomike I pretvaranja zemlje u plaedarm , imperijalktiekih agreaora. Svim ailama Titova klika uvlaei Jugo-r4av.j- u u ratne avanture koje pri pretnaju Valmgton i London. Ispunjavajuei sa lakejskom ser-- iHneMu zloetnatke planove svojih ' gespodara titovci iz god is u go-- dieu poveeavaju izdatke sa pripre--1 tmi rata. Take u 1949 godini sa csijeve rata Wlo je odobreno oko ,61 milijarde dinara a u 1980 go-dini — vile ©d 1 milljardi dina-ra. Za ovu godinu skupetina Je odebrila na raeun ratnih rtanoda iznee, koji saaeajao prevatilasl Zajedno usete kredKe it prollih dviju gedma i sa, rettte pripretne odebrila Ш milijarde dinara, to Jest vUe od 70% cafakupnog bu- - 'dieta. Terete ratnih rashoda beograd-k- l uprailjaei prebacuju na Idja naroda. Гпо, titovci neprestano .'ntdiavaju saradu radnika i nam tenika i otro skraiuju ratJwde I ru todjalne potrebe; drugo, po Veavaju poreze, kako direktne, tako i indirektne; trece, povea-Vaj- u cene na robu iiroke potroJ-tij-e I na zivotno namirnice. Troile godlne beogrodski uprav Jsil snizili su zaradu radnika I "nameitenika vlio nego za 11%. Oro im je omogulita da na rat no dljere utroie Joi 9 milijardi dinara. Koncem 19&0 godine, za-rad- a radnika JoJJq vise sniiena u Vezi sa urodjenjem u celokupnoj induKtriji nooga eiftenia otptate rada. Gtavni smiao orog "sitte-ma- M Jeste da se us najniiu zara-du Ho Je moguce bespoltednijp eksploatiki Jugoelovenskl trudbe-ro- d sa rafun amerifko-engleski- h 'imperijalista. U toku prvih б-- 7 godina radnici, koji stHu on ill Otni kvalifikaciju debivaju mini-maln- u nadnku. Mctalurgijikl rad-#м'- к ili rudar mora da provede u induatriji Ita viae, na Utom pre-duze- 6i najmanje 20 god ins, da hi mogao dobitl nadnieu po najvi £em razredu. Traiei sredftva sa ratne pri lretne, Titova klika grubo naru-ват- а najelementarnija prava Ju-Koe+even- kih radnika I namelteni-ka- . Tako u budietu sa 1949 godi- - гш itdad sa soeijalno otiguranje liiH su u noredjenju sa izdacima i 1948 godini skreear.1 za 2 milt I, Pio: LADISLAV U CehoslevalroJ Je na 15.000 epMhta, ed kojih avaka druga ima втјм JwUnrtvenw . semi joradnicku sadregu, kJa oUibvata sar U dratni ihret (MUm opMin. sadatek jedinetvenih semljoradiiM. kih sadraga Je da u smM peto ge4Uajg plana otaklavaju sen 1)и4пМта niikwr rad i da im po-na- hi da аагхЦааЈми koMctiv-Hi- h formi p4Jorhrrede prcdnk eife na veliU poistf irveiMi tian-oar- a eeatievaeiog fela. Zavra .pa fedialae brine sa keasa лмЦт semlK wthaaisadjii pa-ifii- if reuiivg Mi 1мемтотаае sadrwea н Uradi plansva pdk-- K lifwadja I otk, vaapre-dja)- e Mljae I stable predskdj. aa pr4ktbinti paiJoprhrred, na pediaanje Intltiirneg I t-dl- -n#g nra r4a I sa 4akae ra-da ekJ seal. , Tl newt sadari dakak -- Mrfjavajw Mitaaisafijti J-Jin-rt- v-irfh semljwadaiUHi z4rga, k4a se мга)а hradHi s ebai-re- m na eteaje etaeaVoTalke paljv-pdrred- e 1949 gedfee, kad м Je dtnetvene sewdjeradaKke sad-ntg-e peMe prediratt na cenatlevaAo tsete, Tada je vej na 2Ками t-rHe-riJu repwWik bita sarrieaa do шгЦл kfiakTrneJa Mraka agrarna refarwa, kaja je zem)u data aaiiiM, kJi na njj rade, tj. aMm I sredajhs stjarira. Ta-- 4 n i e)MTalkK seat defi-MMwi- e neetalt TreeepeaediHd I fiaHamatAirmLa шЛ tшl VaVaM aaWaXa aU taa М. а-- и vim пш џ1 1- - zmlradairi an ce чвИ na ает-Jlkl- m IskMtvisM I мкгве sa МавчМЦ Oft ft# СЧгуиН MMIM P 9ш PHWfte иС 14r)9fp Q99rA QOfV prtnitajratt s-- e teawrfn wedrne agertnetegije I naeeCRe sa ne m# ffi a pHaafw#ii yslMnaiJti tevaa sfesstva, kea sa a 1 godinu Jos sa 3 milijarde dinara. . lies obzira na to, cd siromafcte nadnice jugoslevenkih trudaenika svakog meseca se oduzima 12%, za takosvane "socijelne svrhM. Militaristieka politika THeve klike dovela je do poraata por-e's, koji tvom svojom tt-iino- m da-V- e trudbenifke inase Jugoslavije. Ubrana ewnvi nuaih puresa u 180 gedinl pvt-fal- a me sa 15Cr U pored jenju sa 1M9 podinom. N'a taj nan is trudtanifkih diepova — giavnih poreakih platila — bi-l- o je isvaeeno na pripremu rata 20 milijardl dinar. Titovci u idu indirektnih pons sa ir.dustrijsk i robu iirrke pt.troJnje -- гси busn i slovne proftte. U 1S7 icUim ju goelovenski trudbtnici м u i Jj wvih poresa na sku lu'adu c! a re upotrebljtnu sa kupo i c r.r I ©phodne indurtrijiike if'e ,".- - 470 dinara, 1648 godine i'2 dinara, 1949 godine — CTO d.na-re- , a u 190 godini oko 800 dina-ra. Sve ovo deveio je do toga da trudbenik Jugoslav! je danae nema mogucnostt da nabavi prcdmete prvo potroenje. Cena vurnc£ ka-put a rednjeg kvaliteta iznoel 4 mofw sarade kvalifikovanog radnika, a cena Jedneg ara obid-ni- h cipeJa dve глмпс plate. 1'oetkom ore godine titovci hi JoJ dalje povisili cene na Indus-trijsk- u robu Iiroke otroanJe, pri krivajti svoju najnoviju pljackal-k- u ineru toboinjim "zarodjenjem u temlji lobodne drzave trgovi-neH- . Svakoir.e Jo ipak Jacno, da u daraiJnJe vreme, kada je mirnodop- - ska induetrija Jugotlavije, koja cdrsra iivetnint pwtrebama na-rod- s, smanjena I dovedna u ka-tattrofal-no stanje, — re mole Li tl nt TrH o stvarno ►Jobodnoj tr-govi- nl. Ovaj trik bio je pot re ben Titovoj klikl rad I toga da bl za dvottruko podigla cene na masov-n- u Induitrijsku robu (so, petrole-um, iiblce ltd.). JugoIoventkl trudbenkl — pri-zna- je titovska itarapa — vile no poseduju proda-n!ce- . I to nlje lu-cajn- o. Njima je apeotutno nepri tupaena industrijka roba za naj-nulni- ju potrebu. Heograckkl 1 sa-grebat- ki msgadnl pretrpanl u obudom, koja Je pripela preko "pomort" od imperijalista, all J niko ne kupuje. Se se to doga-dj- a u vreme, kada mnogl ttanov-n- W grada 1 seta morajti da Ida bosi, cak i u hladno simno vreme. Vile od 7.000 sagreWkih ucenl- - ka ne lde u Ikolu. poMo roditelji msu u stanju da nabac deel ku-- JKNJIK (Ргпј,) g'aN nl utlov za prtla.nk s nercn tabilne priatne poljoprivrwlne produkcije u malom na visoko produktivnu kolektitnu poljopri-rredn- u predakdjw na ч-eli-ko. Zfcog toga u poMi oonhratl Jediaatvuw setaljeradnifke sadtvr1 koja м daaas u CeheaWraAceJ eVIe na ale-Лее- а fetid ewwvaa tipa, prtnu а%Аа-аа- и е4ач aWJaaaJaV- - aaaaAajkaW.tk aarta_ IJ, saprege i maUaa: 1. Xadrage, We s sawte sa-JwdalH- w eHiJe м otbiaaje sia-ri- a media, sajedaifld raaaisira-J- a p4Jke radeva, sajednlrki aa-treMJa- vaJ sadrafcn I prhratae nialine i sapregu i gde ietva pri pada aanoriaw. in-fMaW- lao ta WW НВТв рвгРИе 2. JUdmae, kJe sajetaaiflii кЈа kea siarih aiedja t graaita iaate-dj- u pejedisih parrela, seatlja sa-JednW- ci eendjuj i sadaiHti tV tru dde flans rtma м sseri, kaja vdgevara rasmeHma njlai-- r X Zadntge, Hfi (tattwi s sra ju zem4Jv daM sadraat da se sa-JednH- U eeradjHJe I frde Иапоте nagradjaj tak, da se rlhed de-li u meri ргама rad I manjej meri deWJaKi areadu pre ma braju kektara, kje м daM sa-drua- i. 4. Zadnige, ШЦ Haneti sera. IJa predaM aadrtMi i ptM-- d se dM ЈеЛаа prenta rad. U prra tri tipa zeaalja aetaje private tvejma eHaera. Dakle Ji aWke sadrag seciJaMalMka te-rn prettTadJatkih sadraga, Jer se priiied deH kak preeaa rad, take a pWWai IrnVfaVi IV WRMV рРРв nA setaljeradnMkili sadraga k-gte- da e--e- k: na fefa aadrage Je prava, keja e saatojl H pret- - Г' ""." Ш tfffW'aMatafy ЈДТ ПЦ % Чк HawsS-r- — w ЧИГ Mr ДааааашаСат'-- м ' L Ч ч0 ~ ш "-79SwC'S-a-aaar ш ааг . ч О zaotaIotl jugonlovenske poljoprivrede oito govori primi-lltn- l aUtern navodnjavanja, koji je aaturan iz vremena 4urikog Ro.podlva. Na lid: za uJnih Ijetnih meted polja se tiavodnjavaju po moiu (tolka) dolapa, koji pokree ljudnka snaga. tledinstvene zemljoradnicke zadruge i njihova organizacija u Cehoslouackoj 0f4ti тееаЈ pu obucu. U gradovima i selima DalmaoiJe ualed nedstatka obuce, u ikalu ne odlail 17.000 takve de-r- e. Takozvano "obeibedjeno snab-devanje- " iivotnim namimicama na osnovu karata za jugokvenke trudbenike ne pretitavlja niita drugo nego obienu fikclju. Mizer-n- e norme mesa, masti, eera i ostalih iivotnih namirnica wi se duie vremena ne izdaju etanovnii-tvu- . Zivotne namirnice mogu se kupiti samo po crnoberzijanskim eem ma na privstnom triiitu. All oro triiite je nepriitupano rad-no- m coveku. Titovikl list "Ilorba" bila Je prisiljena da prima da su triWkie cene u 1940 godini u pore-djenj- u sa 1949 godinom, porssle za 4-- Б puta. Da bl se Mo Jasnlje pretstavila skupoca, koja caruje u JugotlaviJi, treba dodatt, da w u 1949 godini triitne cene premaMle cene it 194C godine sa 7-- 8 puta. Sve ovo Jasno pokazuje da nad-nie- a radnika I nameMenika usled baanoalovnih cena na najnulniju industrijaku robu, te na iivotne namirnice, izgubila svakl svoj zna- - (]. Za obezbedjenje iivotnog mi nimula, fak 1 najkvalifikovanijl t-cJm- ka, putprct?ednika t tri doi csam Manova (odbornika). I'prar tl illw mm Vtl flitAlr tie 4t-- n tPi. 1 dine i to na g!anoj ekuprtini, ko-ja Je najviti organ Jedinstvenih semljoradnickih sad ruga i koja se odriara svake godine najkaaije do kraja febmara. Na njej se oMfno prat rasa rad sadrge pre-llo- j godini i o4obravaj piao%i sa idaea godiaa. Pared apravaog И-bor- a I glavne skupMiae Je organ sad rage i Hanaka sedaka, koja t aaiaje bar jedaam mt-- r i ka-J- j aktiva prieaatvaja i aae s-n- e sadraaara, kaje saae nl#a Aa-nle- e sadrage. (MvrU arga Jedia-t4ve- № saaUinidaie1.ia sadraga Je nadaarai edaar, koji nadairava rad sadrage a privridaaa. i flaaa nsaie Mti svalti sesaljaradaik sva- - ed 1 gadiaa. I-ril- atak sadraai Je dakaU dfa-aia- a i taagadaa Je I Mapaaje it saJrag- - I teas prill- - пјеаачга Haatka aWaka, kaja is- - 1Мв€ IvV W 4vQ-- B aVCMa Zadmga radi pa aaapred Isra-djeae- f рам i Hsta dMt, kada aadraga law, sMi taaw, da --e аЧвР aWala вИвХТИ lsW'a' 1 4vflV4t7 VvVlBrpyC HVVHHItI вЧаТ! ma predaVHi I pbtlati Jedan deo Utie daMti tde u resemd fend, dragi dee na hgradnju pe-trajea- ja, kaja м кагмаа pelja pfffrwW IN aadrwaantw. Saaviai Je prirsdaa, da Hanarl draatva JugoaloveiMki radnik, koji ima po rodicu od tri clana, morao bi da zaradjuje 5-- C puta vKe nego da nas. Ako м xti reenom doda i to, da u u proaloj godini titovci u dva maha povedall tarifu na lelez-niko- m transportu, kao I karte na pomorskim i reinim parobrodi-ma- , tramvajima I nutobuslma, da su za dva do tri puta poviiill ce-n- u na dgarete i duvan, lekove itd to pottaje Jasno, na kakvu je oskudicu i stradanja osudjen red nl narod Jugotlavije. Dedno vege tiranje, a pre svega sistemstsko gladovanje do krajnocti iscrpljuje IJude. U zemlji se pojavljuju epi-demijs- ke boletti. Narocito been! tuberkuloza od koje po slulbenim podadma svake godine umlre vi-le od 100 hiljada trudbeniks. Narod Jugotlavije dobro hva-ca- , da su do takvog bedneg po-loia-ja zemlju dovdl falntUki upravlJaM-skutonoi- e amerUkih po-tpaljiva-vfa rata. Na vlaitltom telkom itkustvu radne mate Ju-goslav- ije detaze do uverenja, da im jedino upoma borba pretlv Ti to ve klike daje mogucnost za po-- vratak u tabor mira i demokratlje. dobijaju takar deo itte dobHi, kohko odgovara odradjenim rad-ni- m Jedintcama. Svl poljoprivred-n- ) posluW su normiranl i rasdtije-n- i u t zv radne jedinke, kaje s neke vrste sajednifkog imeaava-teij- a aa sve radove. Svaka sad ru-ga ima na temeJj s4aa a je-diaatve- aim semlJafadaWklwi sa-dragaa- ta svaja pravila i paste-aik- , kaji sadrie ve radae i arga-niaadaa- e priaelpe sadruge. Dears rgaaisadja Jediaatve aik semljaradiairkw draHava je rasame se ed velike kadaii aJMw-vaa- t rad 1 pretetavtja baau ajaW-va- g uipttnig rasritka. Da k tatttaaawfrtfaak-s- a Фвааи aJPWW1R RMWItVV . aFe-aT- w aieVe sadrage keriate ne same ee lakapaaj ea—levaekaj prhrredi aega a pnrem red i макеш sa-dragar- a, najeelje vidima k Haie-aka-, da м 194 gadtae prikt-d-i wnOkftenika praU sa 11% pmaa 194 gadkd. 1Ш gadta aa njMteri prvltadi perasM prema 1949 gedkrf sa daljlh 19, ne re-еамЈм- е! u ta pdaede, kali ta seaa-IJaradn-W ImaU ed predaje aavi-lak- a haad ksnUgtnta. al WaffWl Tв П © SVWMVsVVflWK anal drage dakle pemal zemtpradi-dma- , drt hn ttvetni standard I pretaUviJaJ pat, kejtm fe fefta-stav-ak- a patjeprrvreda ttlet de И-sa- k preduktfcmeg cdrea, kakav MWftC KKbVCI PasMV ГштЧчЈСПве aW ЈаМаНШ argaakkana petfaprf-vrtda- a predakdja na veatka. FASISTIMA OTVORENA VRATA ZA UL.VZ U USA Waakhvgt. — Pe Me- - aredb pe keJj e Ш1 k- - Carnnwvw aekf№ zefera' zve}jen ukt faJieiima i na Hjert h kit u Sjedinie Driave "kwiwnfcUraa, fa. "keji w pre.lv eve 4ima i afetlflaM. h vt4- j- WH #&mvi t№ Sda je itiaa ova j partija. GORSTM" „GLASA KANADSRIH SRBA" U ODBRANI RATNOG ZLOCINCA GRUJICICA rr Nl jednog nacionalno sve snog srpskog patriotu nije iznenadilo otvoreno solida-risan- je i odbrana jednog od najvecih knopija srpskog naroda od strane nekog "Goritaka" (Glas Kanad-ski- h Srba, od 19-IV- .) — ("Gorstak" je Bo2a Marko-vi- 6 — napomena urednie tva). — Tu se "Gorstak" "Glasa Kanadskih Srba" toliko uneo u odbranu ovog okorclog zlikovca, da je se-b- e zaieta stavio "na svoje moeto". U momentu, kada je de-mokrat- ski lt "Jedinetvo" uz pomod nekih poftenih di-- pijevaca uspeo da otkrije zloglasnog Radana, i kada sam kroz moj slunj hteo ukazatt srpekoj javnoati pod punom odgovornocu o nje-govi- m zivotinjskim zlolini ma 1 kada sam zajedno sa drugim DP spontano dopri-ne- o njegovom otkrivanju; u momentu, kada doectine hi Ijada njegovih, iskljuiivo srpskih irtava traie od sva-ko- g poitenog 2oveka da dig-n- e svoj glas, onda kada smo mi, sprcmni, da svedotimo o njogovim zverstvima prcd knnadskim vlastima 1 na-rodo- m da bi ga ova naJa no-va otadzbina zbog zlodina poiinjenih nad savezniikim srpskim narodom vratila ta-mo gde je zlo£inc poiinio, "Glas Kanadskih Srba" pre-ko "GorStaka" se potpuno srozao u blato 1 lai, tvrdcci da su irtve ovc zveri "ubi-ce- ", da je list "Jedinstvo" "hn-atski-, komunistiiki, sta Ijinski. . ." jor pomaie de-mokrats-koj javnosti Kanadc da sazna da se Grujiiid pod lainim imonom dovukno na sramotu ove zemlje, i time pruiilo pomod kanadskim vlastima da uvrSc ono, Mo su svedano i potpisalc o oba-vezno- m Izrudivanju ratnih zlodinacn. Zaieta nije se 2uditi. Ovakc "ilanke" posna srp ski narod joi Iz "Novog vromena", organa "spasioca srpskog naroda" Nedica ili su joa vcrnija kopija Ljoti) eevskog biltcna "Zbora". Тпбпо, kao i onda. Sta vi ni ste demantovali fnkta o zlo-dinetvi- ma Grujtfica i Komp., zalto no iznesete na&u spremnoei da svedoiimo o tome pred celim svetom, za-lto ne pomaiete kanadskim vlastima da s otanwe nepo ieljenih go#tiju sa tudjim imenima, a tad a bi i vi tad-n-o doinali kom su "krva ve ruke do lak4a. . ." Vi se toga plalite, jer bi se otkri-l- a centra la aastitnika oih morwtrouma. I xato "Gor-Mak- " u svojoj bedi isruei ko liko je Wo za odbranu zm lje ili kako je i e sa Gru jiKdma otvorfo naeietima put u zMnlju. Evo rdjavog bnmioee, kn ko cuva od "гамгемј sve-t- e takovlfte srpake" krex sic t i№a del oveg mtAOK xlo-2i- M. Grajtttt j' kriv: I. Pre rata : Za zvwske mu i taoje, ubijanj, kocenj kaiamat . . . deaatine hi Ijada s-rpak- ih seljaka, radnika i ifttetigtmeije. II. Za vreme rata : Za dese tine i der-ettB-e hiljada mu&nih i ubijenih Srba н DttMnoj HHci, Obfltte vem Veftcu (Uprava Gra-tia Beegrada) Glavnja-#- , Kvartovim, Sajmittu patftapevskim k --voted HI. Za tkzv. "kaaneaw eks-pedkij- e" pe Srbi u dm-Mv- u sa LMMevakfm eta Mtft, depertaeiJH u Da chau, Mathauzen ili rop-s- ki rad u nacistidku Ne macku hiljade srpekih rodoljuba. . . IV. Za organizovanu hajku protiv rodoljubivih srp-ski- h oficira, njihovo hva tanje 1942 i 1913 godine i predavanje okupatoru, samo za to Ito se nisu oda-zva- li izdajnicima srpskog naroda Ljoticu i Nedidu za "spasavanje srpetva" po receptu koga preko "rodoljubivog" "Glasa" senirate toj srpekoj emi graciji u Kanadi. V. Poele rata: Za nastav ljanje zlodinadkog rada pod lainim imenima, koji ma je obmanuo kanadeke vlasti. . . "GorttaJc" zna sve ovo, ali "utopljenik se i za slam ku hvata" i hoe da nam proturi "trojanskog konja" Grujicida kso duvara "svetih tekovina srpekih", a "DP iz MontreaJa" kao onoga koji "nosi klicu otrova", or-ganizat- ora "narodnog fron ta", "ubicu nad srpskim na-rodom", "voSto ubadenom medju destite Srbc". I zaista sami ste se stavili "na svoje mesto" i to hotimice. I vi se toga ne stiditc. , I mi demokratski Srbi DP List "Flash" u broju od SO aprila objavio je pismo jednog kanadskog ratnog vctcrana, koji osudjujc po litiku federalne vlade pre-ma ratnim zlodincima kao Sto je Radan Grujidid. Pis-mo u cijclosti glasi: Sir: Your paper is to be praised for exposing the far-cical immigration policy which permits Nazi Gesta-po leaders and murderers like the Yugoslav war cri-minal Radislav Grujicic al so known M Marko Janko vie into the country. There are thousands of Nazi gangsters and cum like Grujicic in Canada who have entered in the stupid, open door policy which al-lows haven to Nazi war criminals and collaborators. Take the case of Count de Rernoville who has been ordered deported twice and still remains in the country through the influence of the Quebec Liberal Party and kaJemo vam "rdjavi" advo katu "Gorstak", da smo pra-v- o na status Dp imali mi, a sto su dosli u ovu i drugc zemlje I Grujididi, Sterici, Gebelsoi sledbenici "zbo-ra5i,- " ustaSki koljadi, crno-trojka- Si, "novinari" iz "Zbo-ra" i "Novog Vremena", to se treba staviti u "zaslugu" izdajstvu principa OUNa o raseljenim licima, kao i rat-ni- m avanturistimav za koje vi traiitc meso medju nama, a koje nedcte nikada naci. Mi demo za to, bez stra-h- a, ponosno, sveeni da slu iimo pravednoj stvari he-rojsk-og napadenog srpskog naroda, pisati o zlodincima bez kompromisa i na taj na din doprineti, da kroz demo-kratski list Jugoslovcna u Kanadi izadjc istina o vama i vaiim gospodarima u pro-slos- ti i sadainjosti. Za to vi pretite, jer vam je vrude pod nogama, a srpski narod de se postarati da vam budc i vruce. Sve ove dinjenice dokazuju da je "Jedinstvo" narodna, radnidka novina„ podjednako srpska kao i hrvatska, a mi demo se po-starati da istinitim podaci ma doprinesemo njenom da-lje- m uglcdu medju jugoslo-venski- m demokratskim isc-Ijenici- ma. . . DP iz Montreala. Rafni veteran osudjuje vladifi slav prema rafnim zlocincima Canadian government's the Roman Catholic Church. What matter that De Bcr noville was a Gestapo Chief in France and tortured and murdered many innocent people. Blood is thicker than water. But there was no similar mercy when seven Jewish refugees, victims of Nazi persecution, were dis-covered without passports and hastily deported. What was the record of these staunch "democrats" against Hitler? The records will show that most of these "anti-Communis- t" I). Ps fought in Hitler's armies and assumed the status of D.P.'s when the war ended. They are tall, strong and healthy and do not show any evidence of having suf-fered in Nazi concentration camps. It is high time labor unions, veterans groups and other democratic bodies protested thks outrageous immigration policy which allows in Nazi. Veteran. Toronto. sR &ШЈЖ& С1Ш ЧШшШшШ ЗггшЧЈЈЈ 1 fviNo. }V-- M mm! -- ' - МЈШуШ гц1'Г Hnrs тшШМ гаванв --иалч ] '1га1 KspitalUti 1цта ее profile nego ikada a nintoriji. a na tah Ijeve radnika za povitenje nadnice odgovaraja optnlbama da sa "abvertivni". Пјака naroda je najvea subverzivno-4- . JedinstvO Published TtKsda- -' and Fridar, in Serbo-Croatia- n and Slovenian languages, by Jedrnatro PubUthing Co, 479 Qaeen St. W, Tarente SB, Ontario, Canada. (Tel. EMpfce J-l-4 Miter: Stjepan lkK Bakii Manager: Vejm OrW Ssb-trlaH- aa rate: 140 per year, IfcM per в nmths, US. and etner eeantri-- t HAO per pear. Aatnarked as seesad efaas malt, Ге--t ОГПге Department, Ottawa C