000391

• Language: Ukrainian
• Published: 2010
• Subjects: Ela; Sion; Kad’; Rus’; Sav’; Malo; Sever; Morali; Raz; Orga; Nasi; Blok; Spora; Pise; Nesto; sami
• Online Access: https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A282951; http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/4257

.urn yig;iujiii]iijiJLiWHHPWiWWpjjgP ткљлит !i 1 1 тттттттштШШШШШвШШШ. STRANA 2 SLOVENSKI LIST Xa strant 3 donosimo pismo jednog Slovenca, koji vi-le nije pretplatnik "Jedinstva", ali ga, kako pokazuje njegovo pismo, i dalje dita. Ovaj dovjek je slabo obavje-ste- n o naSoj organizaciji i Stampi, xnnoge stvari pogre-sn-o tvrdi i tumadi (na primjer, primjedbe druga Bro-canc- a), ali u jednom se s njim slazemo, a to je da je Slovencima u Kanadi potreban napredan radnidki list. To je goruda potreba. Savez Jugoslavenskih Kanadjana i "Jedinstvo" zele da kanadski Slovenci imaju svoj list, da se organiziraju i da razvijaju kulturnu i drugu druStvenu djelatnost. Mi smo spremni da im u tome pomognemo koliko najviSe mozemo. BaS s torn ieljom podeli smo svojevremeno ob-javljiv- ati slovensko Stivo u "Jedinstvu". To je bio raz-lo- g pokrctanja SIovenkih odmeva. Idcja je bila da se Slovenski odmev! Sire i razvijaju do tog stupnja gdje bi se pretvorili u poseban slovenski napredni list Zato je Ivo Skalar bio ukljuden u redakciju "Jedinstva" i ruko-vodst- vo Saveza Jugoslavenskih Kanadjana. (Uzgred napominjemo, kao informaciju prijatelju Slavku, da je Slovenac, drug Jof e Serjak, glavni predsjednik Saveza Jugoslavenskih Kanadjana.) Mi bi zelili da se progresivnl Slovenci organiziraju u Savezu Jugoslavenskih Kanadjana i da list kojega oni pokrenu stoji na istim pozicijama na kojima stoji "Je-dinstvo". Ovo je svojevremeno uporno zagovarao Ivo Skalar, koji je govorio da je na temelju vlastitog isku-stv- a, osobito dozivljaja sa svojim listom "Povest" doSao do uvjerenja, da se neSto konstruktivno mozp stvoriti samo u okviru naseg progresivnog pokreta, kojega sa-6injav- aju Savez i "Jedinstvo". U koliko bi se pokazalo potrebno da Slovenci imaju posebnu organizaciju i ne-zavis- an list, ta organizacija i list bi ipak trebali sadi-njava- ti dio progresivnog jugoslavensko-kanadsko- g po- kreta. koji je opet dio opdeg kanadskog radni£kog na-predn- og pokreta. Po Skalarovu dolasku u Torontu bilo je predvidjo-n-o da se Slovenki odmevi povedaju na dvije stranice tje dno (to izdanje "Jedinstva" imalo bi Sost stranlca). Drialo se da bi se to moglo ostvariti ako bi se broj slo-vensk- ih pretplatnika povecao na 250. Prvo takvo izda-nje trebalo je izaci jo3 u novembru. Rad na tome je za-pe- o kad je Skalar doSao do novog uvjerenja — da je Slovencc nemoguce organizirati oko "Jedinstva" i Sa-veza Jugoslavenskih Kanadjana i da pored naseg rada treba poduzeti "paralelnu" akciju u torn pravcu. Cijeli plan je izbaden iz kolosijckn kad je Skalar zauzeo nop rijateljski stav prema Savezu i "Jedinstvu", prikljudiv-S- i se onoj grupici nesretnika koji su dosli do zakljudka da borbu i rad za dobro i napredak naseg naroda ovdje zamjene slavopojkama jugoslavcnskom rukovodstvu i njegovoj politic!. Sta dalje? Kakvi su izgledl za organiziranje prog-resivn- ih Slovenaca i pokretanje naprednog slovenskog radnidkog lista u Kanadi? Mi na to ne mozemo dati od-gov- or. To zavisi od samih progresivnih Slovenaca, od njihove sprcmnosti da na tome rade. To treba biti nji-ho- vo djclo. Mi im samo mo2emo pomodl. I bas radi toga Sto im 2elimo pomodi nastavljamo sa Slovenkim odme-vim- a. Zavrsavamo sa pozivom progresivnim Slovencima, prije svega onima koji su pretplatnici, da pomazu u si-re- nju Slovenskih odmeva. To je nuzno ako se ieli stvo-riti napredan slovenski list koji bi zadovoljavao potre-b- e progresivnih Slovenaca u Kanadi. Iskustvo nas udi da se list ne moze stvoriti o d j c d n o m , nego poste-pen- o, korak po korak, polazedi od jednog uspjeha ka drugom. Tu treba rada i zalaganja. To je po naJem dubokom uvjerenju pravi put k na-predn- om slovcnskom Hstu u Kanadi. Ponosno je biti Rus. Onima koji u posljednje vrijeme vidu da smo mi "Rusi" (a to im je glavni "argumenat" na naSu kritiku "jugoslavonskog komunizma") mo2emo ukratko odgo-vori- ti : Gospodo, to vam je jako glupo ! Zar ne vidite da je cijeli svijet uprao odi u Sovjetski Savez i njegov prvi narod — ruski narod ! Zar ima naroda koji je toliko do prinesao i doprinosi za napredak dovjedanstva — (pa i Jugoslavije i njezinih naroda!) — koliko ruski narod! Harangirati protiv ruskog naroda znaci istupati pro--, tiv tnlra ! socijalizma. I kad to cine oni koji kalu da su za mir i socijalizam, onda sami sebi pljuju u lice. Ponosno je biti Rus. . . Mi samo ialimo Sto nismo . . . Zar mir i socijalizam mi se ne borimo zato Sto je to "ruska stvar", nego zato Sto je to stvar svega rad-no- g dovjedanstva, ukljudiv Jugoslaviju i Kanadu. Moje je drugo nadclo — to bog je moj i mat! : Trpi za bijedne i patll A ako, krvnide. pruiut za izdaju men! srebra, skovadu od njega noi i sjurit ga tebi u rebra. — Ivan Goran Kovadid "Pjesma bez naslova JedinstvO d v S J. K. Izvestaj Wellanda Prisustvovao sam sednici nase organizaci-j- e u Wellandu. Za pretsed izabran je drug Mate Eldic, sekretar drug Baltic i blagajnik Mihaljev. U IzvrSni odbor crganizacije izabran je drug Tulondanin kome je dodelje-n- a funkcija i odgovornost za sav kulturno-prosvet- ni rad u Wellandu i okolini. Xa sednici drugovi su dis-kutov- ali o kampanji novine je u toku, o pri redbama za ove kam-panj- e i o mnogim drugim za-daci- ma i problemima organizacije. Donete su odluke da se na iducu sednicu pozovu drugo-vi iz Colbarne-- a i Lrolda de zajedno sa dru govima iz Wellanda pripre-- lz nth-ri- d Secend IVt Dept, I z r e o a iz njoj nika Luka drug Mate naSe koja vreme na§e Port Tho-- koji Mail, Ottawa. miti sve potrebno vreme dobilt smo a m n s t r a c j c i I 4T a Cla za i to i i d i i i veliki banket koji ce se odr-za- ti krajem februara li marta iduce godine; da se redovne sednice orga nizacije odrzavaju kao i do prve nedelje u ali sa razlikom Sto se nece sazivati u 10 pre podne do nego u dva sata po podne da se u dogovoru sa Torontom prire-d- e filmske vederi ili zabave pre banketa; da se poSalje novae koji se u blagajni na radun kvote; da se traie pretplate i da se obnove da se na sednice pozivaju clanovi putem pi-sa- ma Posle sednice sam dana i celo sa Za KAMPANJA POGELA ! SADA SE TREBA OZBIUNO PRIHVATITI RADA 15. decembra Je "zvamfno" otpoc"ela kampanja "Jedmstxa". To se mofe pnmetiti ovde na Upravi po to-me sto su vec sada ufestala pisma i stizu obnove, prilo-z- i u fond novine a kaplje i po koja nova pretplata. Kao Sto je vec napomenuto, joS pre "zvani5nog" otvvanja kampanje primljena je priliina suma na ra-би- п kampanje iz nekoliko naselja, kao na primer Ila-milto- na, Sudbury, Schumachera i drugih nekih manjih Do sada jo3 uvek dolazc prilozi od Iz svih delova Kanade i SAD. Kao 09 procenata pre-tplatnika iz manjih naselja, tamo gde ne postojc nase organizacije ni povcrenici novine, ljudi sami poSalju ob-no- vu a u skoro svim slu6ajevima poSalju i u fond novine. To biva i u vremenima izmedju kampanja ali kao pravilo ti su doprinosi uvek vedi za vreme kampa-nje. Ima c"estih slufajeva gde pojedini pretplatnici, dugogodiSnji 6itaoci i prijatelji nase radnlfike Stampe nisu ba§ u najpovoljnijem ekonomskom stanju ali bas iz tih krugova najvedi deo pomoci za novinu. Tu bas i snaga "Jedinstva" i zato je ona nepobediva. U danaSnjim prilikama, medjutim, ti nlsu do-volj- ni za izdr5avanjc i proSirenje na§e novine i zato je nuzno da se oni prosire. Mnogi od naSih pretplatnika su vec stariji ljudi i zone sa malo ili nimalo prihoda i oni otkidaju od svojih nasuSnih potreba da bi pomagali Stampu. Kad bi samo mladji ljudi i oni nasi prija- telji koji su u boljim ekonomskim prilikama pokazali to- liko o svojoj novini, mi bismo sigurno mogli ved slaviti nnjveci u kampanji za izdriavanje naSe ra-dni6- kc novine. Ima mnogo primera poirtvovanosti tih Na-veSde- mo samo nekoliko. Iz British nam piSe jedan stari pretpla-tnik i mi je istekla joS proSlog mjeseca i pu-n- o mi je iao Sto nisam na vrijeme obnovio. Nastojacu da se u buduce to ne dogodi. 2elio bih takodjer da mno-go vile ufiinim za naSu novinu, ali mi prilike ne bdoaltjiemvi.S.es.tAa"onpdjeu2lirddaamoluaSrnaianeu fond pjervirjiSaneteeoljrdea,dmimneanev.oendJeadknuoegjdooizmvos-Ioujavgaju-uu. Јсб prijatelj kafe: "Varna drugovi na uredni§t-- u i na rukovodstvu zahvaljujem Sto stc postupili junndki u odbrani radnidkog pokreta i novine, Sto ste postupili ju-nad- ki u odbrani naSeg radnidkog pokreta i novine a od-stran- ili ste one StetoCine. Ba3 iz tih razloga trebali bi sada vi£ nego ikada da takodje dolara Prijatelj iz Alberte Salje obnovu i 2 dolara u fond i ka2e da se odaziva za pomod radnidkoj Stampi jer da je ta pomoc preko potrebna iako su i potrebe njega i njegovo porodice velike a prihod mali. 3Inogo je takvih pisama a i ovi skromni prilozi su mnogobrojni. Zavisi od svih da prosirimo i da pove-cam-o te pomodi. Od sada pa do kampanje mi to moramo udiniti. sada avi ozbiljno na posao i uspeh ce biti osl-gura- n. NESRETNI SLUCAJEVI I SMRTXOST Prvo mjejsto po umr- - — 39,1 na 100.000 etanovni-li- h uslijed nesretnih sludaje-'k- a. u Irskoj — 44,6 va pripada Austriji: 97,7 na Holandiji — 48,1. 1 zatim dolaze Zapadna Xjemadka: S6.4, Kanada: 81.7 Svicar-sk- a: 81.5. Xajniie brojke u ovom pogledu zabiljezene su u Sjevernoj Irskoj i Cejlonu P&btUhed rrery Tneday and Fridar. Srb Croatian xnd Urmare. Je4iatr TParMenistHiar 2BC.eanOparntya,rfe. C(JaeawadatStrt#t West, EMpir 3-14- 2. Мхпарг IranEdStimaeS. tjep(warTMipiotiitind.raBtel-- r t&Mi per Xar, USA and ether esrtr ST.oa Offic jedan jednu po-detko- m sada svake mesecu, torn sat' kao sada, druge nalazi Wellan-dsk- e novo is-tek- le; iduce itd. proveo ostatak veCe nekim novim drugovima. JE mesta. pojedinaca uvek, novine dolazi lezi izvori svoju brige uspeh ljudi. Columbije ka2e: "Pretplata ostalc mnoge vrc-me- na jedan Sa-veza naSeg apelu smatra danas izvore konca Treba broju zatim 00.000 stanovnika, SlovaUn teWplMn godis- - Xesrece izazvane motor-ni- m vozilima zauzimaju pr-vo mjesto u rubrici smrtnoju ti uslijed nesrednih sludaje-v- a. Tako, stopa smrtnosti I-za-zvane ovim prevozima sre-dstvi- ma kod muikaraca naj-vi- a Je u Zapadnoj Xjemad- - ашш1вија£шШ4§!)вВМоНМШШв novu pretplatu. Nije mnogo ali mi nismo ni iali u potra-g- u za novim pretplatama. Razgovarali smo i dbkuto-vali- . Iz razgovora doznao sam da u Wellandu vlada teSka besposlica kao po os-tali- m mestima u Kanadi. U potrazi za radom i hlebom ljudi se sele na najudaljeni- - ja mesta, obidno na kanads-ki sever, ostavljajudi svoje familije i porodice u Wel landu. Neki mladji koji do-laz- e u Welland ne ostaju dugo jer tamo ne nalaze po sao pa odlaze dalje gubeci se iz vida svojih prijatelja i drugova u ovoj prostranoj zemlji. I ne gube se samo iz vida nego se ne javljaju ni pLsmima. Zbog cega? Moz-d- a i zbog toga Sto stalnog zaposlenja nigde nema. Kod mladjih, koji su se nekako snaSll i ostali u Wel-landu, vlada npatija prema svemu, somopouzdanje je na najniiem nivou, poverenje u druga, u Coveka, se izgubi-lo- , posimizam se razmede, rostao je ohol. Pa, ipak, ovakvo stanjc nece potrajati dugo. Ljudskt duh, radnidka svest, ne mo-Z- e se okovati. U istoriji dove- - danstva pesimizam niknda, nije vladao suvereno. Vec sa-- , da u Wellandu mnogi znaci govore da ce se podi napred. Vec sada mnogi ljudi misle kako ce napraviti prvi korak posle kojeg de se ici lako i brzo. Svako otstupanje ima svoje granice, napredovanju nema kraja. Kad ljudi shva-t- e da naSa planeta nije be-skraj- nn oni ce se vinuti u vn-sion- u . . . Da. U Wellandu do se nadi ljudi koji de smelo stupiti napred. Mi, iz Toronta, tre-bam- o i moramo im pomoci. Welland je ved dao ogromnn doprinos nascm pokretu. Ta-mo je i danas nastala jedna pojava, koja joS nije dovolj-n- o shvadena i zapa2cna. Xe-d- u sad o njoj govoriti. Zeleo bih samo naglasiti da mi u Torontu moramo posvetiti viSe painje manjim mestima, moramo im pruiiti drugars-k-u pomod u svakom pogledu kadgod to mo2emo. Pored Wellanda treba obratiti pa-2nj- u narodito i na Hamilton. Ali, i drugovi iz tih mesta morali bi nam pisati o njiho-vi- m preblemima, radu, pos-- tavljenim zadacima, o mogu-dnostim- a i o svemu u demu bi im mi mogli pomoci. Neka iivi drugarska pa-inj- a i saradnja medju svim naprednim iseljcnicima ! V. G Peia je 3. decembra u Parkview' J groblju. Fort Gary. Pokojnik je pretplatnik radnidke I stampe i pripadnik progresi vnog nastn nuai. шо je dobar drug i prijatelj. Xalem drugu neka ie cruda ove domovine i neka mu je sla-- t; a njegovim uzim Ijima ovdje i rodbini u sta-ro- m kraju na?e najiskrenije saudelde. Hvala takodjer svima koj — 419 na 100.000 Sjed. de novnika, zatim u Amend — 200 godilnje 36,1. Kanadi — 33, Portuga-- na kemijsko i bakterfoloko — 11,4. Japanu — 11,3 i naoruianje, pile Xorvelkoj — 13,1. Times". pro&losti nasih naroda NACIGNALNO PITANJE STAROJ JUGOSLAVIJi U — Iz knjigc "Slom stare Jugoslavije" od Dr. Ferdc Culinovica — (Nastavak) Federalizam u Jugoslaviji stalno je u porastu, kako su pokazali i naredni izbori. koie 11. decembra 1938. proveo tadaSnji predsjednik vlade Milan Stojadino-- vic. Udrufena je ondalnjim prilikama poseban stranadki sporazum, koji je imao predstav-- Ijati osnovne programtske linije u borbi protiv S obzirom na tada&nje stanje borbe oko rjeSenja nacionalnog pitanja u Jugoslaviji predstavljao je on znadajnu pobjedu revizionistidke ideje, te ga stoga u na-redn- im stavkama donosimo u cjelini. "Sporazum" — Narodna radikalna stranka, Demo-kratsk- a stranka, Zemljoradnidka stranka, Hrvatska se-- ljacka stranka i Samostalna demokratska stranka udru-ien- e u Seljadko-demokratsk- u koaliciju, utvrdile su slede-d- i sporazum: I. Stoiedi na principu demokracljo smatramo narodni suverenitet stozcrom svake drzavne organizacije i izvorom svake javne vlasti. II. Ustav od juna 1921. donet je bez Hrvnta. Ustav od 3. septembra 1931. nema moraine vrednosti, jer Je u protivnosti s osnonim demokratskim nadelima, a donct je ne samo bez Hrvnta i protiv Hrvata. i boz Srba i protiv Srba. Vlada koja se temelji na jednostrano done-to- m Ustavu. i koja se oslanjn na jedan toboinji parlame-na- t, nikakvog auloriteta ni medju Hrvatima ni me dju Srbima. III. Saglasni da jo neophodno da so uvedo ustavni poredak, koji bi bio znsnovan na nadelima narod- - ne a ostvario bi se kao zajednidko delo Srba. Ilrvata i Slovenaca. Nase stranke, svesno da zastupaju i srpski narod i hrvatski narod, stojo na stanoviStu da je nnstao krajnji das. da se jedanput za uvek prekine sa svima nedemokrat-ski- m sistemima i rezimima i se omogudi i Hrvntlma i Srbima i Slovencima da sporazumno organizuju svoju dr-zav- nu zajednicu, na podjednnko zadovoljstvo i Srba I Hr-vata i Slovenaca. V. Jedini ispravni put ka tome cilju jeste da na dr-zav- nu upravu dodje jedna narodna vlada, sastavljena od predstavnika svih politidkih stranka, koje stvarno imaju korena u narodu. Ovakva vlada u zajednici sa Krunom imala bi na dan stupanja na upravu: 1. da proglasi privremeni Osnovni zakon Jugoslavije, kojim se u isto vreme ukida ustav od 3. septembra 1931. Ovaj osnovni zakon sadrzade bitnc principe, koji su van spora i va2ico do stupanja na snagu novog Ustavn. U Os- novni zakon uncte sledede odredbe: da je Jugosla-vij- a nasledna, ustavna i parlamentarna monarhija; da u Jugoslaviji vlada kralja Petra II. iz dinastije Knrailjor-djeve- da do punolestva Kraljeva kraljevsku vlast vrsi XamesniStvo; da su gradjanske i politidke slobode zaSti-cen- e i da je ujemden palramentarini sistem vladavino i da de Ustavotvorna skupStina doncti Ustav odlukom tnkve vedine, u kojoj de biti vecina Srba, Hrata I Slovenaca nn-rodn- ih poslnnika Ustavotvorne skupStine. 2. istoga dann proglasi pravidan i demokratski izborni sistem i raspi.se izborc za Ustavotvornu skupStinu. Vlada mora ostvariti garantije da de izbori za Ustavotvor-nu skupStinu biti provedeni slobodno, kako bi prava naro- dna volja doSla do punog izra2aja. Vlada de biti odgovorna pred Ustavotvornom skupS-tino- m po nadelima parlamcntarizma. Xavedene stranke, u duhu saglasnosti. stvaraju jedan blok radi zajednidke borbe za ostvarenje i snrovo- - djenje i driavnog programa sadrianog u ovom sporazumu. Zagreb—Beograd, 8. oktobra 1937. Madek Aca Stanojevid Adam Pribicevid Ljuba M. Davidovic M. Jovanovid (Xstavit de se) Drugi prijatelj lz B. C. Salje 10 i ka- - TllZna VljeSt i ЈаУПЕ Zahvala пал redove i by ter Javljamo svim prijatelji- - su pomagali oko pogreba po-m- a iT. i , nozra, njrim, a dH.;i,om mrtn£h ojitAtnkn п:пчпсг rfnh. rwanaac ua je ovaje u win-- log prijatelja uasijeiea. nipegu, poslije duge i teike j B. F. bolesti nreminuo iedan od -- - bio 1 ° u" bio dugogodi-- ! Snji ' aueia i laka nove -- — - - — - -- - va, pnjate sta- -' Driave milijuna lu "X Y Iz to je opozicija pod sklo- - pila ved 28. nego nema smo novi IV. da bide Da VI. Dr. Vlatko Jov. ADRESA MJKSTO Porast radnicldli Rlasova Radnidki kandidat dermana Ixndonu (Onta. rio) AI. Bernhardt je dobio 1.029 glasova duplo vile nego proile godine. Mrs. Michaud dobi-l- a glasova Timminsu To duplo viSe nego jc do-- nasih najdestitijih zemljaka PrcHiMinj dujreri Unoriu radnidki kandidat proile Mirko GaSljevid. Sahranjen fSl2eeOOOJeo godine. Gasljevicu keji tra2e dolara centra-lizm- a. vladavino, politidkog KUPON ZA OBNOVU PRETPUTE uttkne ptetpl}, potluiii etin kufenam. JEDINSTVO 479 Queen SU West, Toronto 2-- B, Ontario. Saljem Money Order od S, Xovu q ebnovu q Ged.Q IME - - tc fmmt OTSUUTi nrnm. . za al u ili A. je 929 u je m M A tist PROV. za PlHgod □ -- ltIi r~-- ff ,,.? ,. --Л