000284
i Odgovor Izvrsnog odbora HBZ dr. Krnjevicu "Zajednicar" u broju od 1. septembra obja-vi- o je izjavu Izvrsnog odbora Hrvatske Bratske Zajednicc povodom clanka doktora J. Krnjevica u "Hrvatskom Glasu" u kome kaze da macekovci i ustaski dementi mogu pobjediti u Hrvatskoj Brat-sk-...
| Language: | Ukrainian |
|---|---|
| Published: |
2010
|
| Subjects: | |
| Online Access: | https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A281243 http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/4974 |
| Summary: | i Odgovor Izvrsnog odbora HBZ dr. Krnjevicu "Zajednicar" u broju od 1. septembra obja-vi- o je izjavu Izvrsnog odbora Hrvatske Bratske Zajednicc povodom clanka doktora J. Krnjevica u "Hrvatskom Glasu" u kome kaze da macekovci i ustaski dementi mogu pobjediti u Hrvatskoj Brat-sk- oj Zajednici samo na taj nacin ako primjenu lak-tik- u tuzivanja sudovima. lzjava Izvrsnog odbora HBZ glasi: IZVRSNI ODBOR I Dr. KRNJEVIC U "Hrvatskom Glasu", Winnipeg, Kanada, br. 36 od 10. rujna, gosp. dr. Juraj Krnjevic u svojem clanku pozivlje clanove i neclanove Hrvatske Bra-Isk- e Zajednice, ni vise ni manje, nego da tuze sudu cijelu upravu Zajednice, u sustini ovim rijecima: "Neka netko od skolovanih amcrickih Hrvata ozbiljno uzme slucaj . . . cjelokupne djelatnosti uprave HBZ, temeljilo i svestrano prostudira i iz-ne- se stvar pred sud . . . onda ce doci do ozdrav-ljenj- a prilika u HBZ". Izvrsni Odbor Hrvatske Bratske Zajednice, uzevsi na pretres clanak gosp. dra. Krnjevica na redovitoj polumjesecnoj sjednici od 12. rujna 1962., nakon kratke rasprave, u kojoj su svi izvr-sni odbornici izrazili zgrazanje nad drskim i ne-odgovor- nim islupom g. dra. Krnjevica protiv Hr-vatske Bratske Zajednice i njene cjelokupne glav-n- c uprave, stvorio je slijedeci jednoglasni zaklju-- cak; S RAZLOGA, sto je dr. Krnjevic, neclan Hr-vatske Bratske Zajednice iz Londona u jednom clanku otvoreno pozvao clanove i neclanove, da podignu tuzbe na sudu protiv Hrvatske Bratske Zajednice i njezine cijele uprave, sto trazi najos-trij- u osudu i sazaljenje svih slobodoljubivih Ame-rikanac- a i Kanadjana hrvatskog porijekla, a naro-cit- o cjelokupnog ccstitog clanstva Hrvatske Brat-ske Zajednice; i S RAZLOGA, sto ce se naskoro, t. j. na 8. li-stop-ada, sastati u glavnom uredu Glavni Odbor HBZ na rcdovitom polugodisnjem zasjedanju, TO IZVRSNI ODBOR TRA2I od Glavnog Od-bora, da najoslrije osudi postupak gosp. dra. Kr-njevica, kojim nastoji nanijeti materijalnu stctu nasem clanstvu povlacenjem Zajednice po sudovi-ma i nnskoditi dobrom glasu i ugledu, koji Hrvat-sk- a Bratska Zajednica, kao cisto i samo americka i kanadska ustanova, uziva medju clanstvom, mc-dj- u drugim bratskim organizacijama Amerike i Kanade i kod oslalih naroda, koji saeinjavaju ove dvije velike i blagoslovljene demokratskc drzave, Ameriku i Kanadu. IZVRSNI ODBOR NADALJE TRAfcTod Gla-vno- g Odbora moc i pravo, da poduzme sve potrc-bn- c korakv, da zastiti clanstvo i imovinu Hrvatske Bratske Znjednicc od bilo kojih pokusaja prouzro-ceni- h pozivom dra. Krnjevica ili inace protiv inte-res- a clanstva i imovine Hrvatske Bratske Zajed-nice. KONAfiNO Izvrsni Odbor pozivlje nase ccs-tit- o clanstvo, da se neda izazvati napadajima poje-dinac- a, pa makar su isti nekada sjedili na grbaci nasih nesretnih naroda na ocinskom nam domu, zauzimajuci visoki polozaj podkralja bivsc Kraljc-vin- e Jugoslavije. Pittsburgh, Pa., 12. rujna 1962. Izvrsni Odbor HBZ V. I. Mandic, glavni predsjednik Joseph Bella, glavni lajnik John Ovcarich, tajnik odj. bol. pot Martin Krasic, glavni blagajnik Michael Grasha, upravitelj Pomlatka KUPON ZA OBNOVU PRETPLATE Kd vm istekne pretplaU, ftsluVle se ov'tm kkpenom. JEDINSTVO 479 Queen St. West, Toronto 2-- B, Ontario. Saljcm Money Order od $ , Za, Novu □ obnovu □ God. □ Polgod. Q 1ME . ADRESA MJESTO Г PROV. 1 Odgovor zaostalom radniku Slucajno sam dosao do "Hr-vatskog Glasa" od 13. avgus- - ta koji Je dozvolio prostora da napiSe, nekl Ivo PerlSic iz Toronta, neke vrste kritiku na licnost Mirka Daica i nje- - govu pripadnost naprednoj organizacijl. Pomenuti gospo-di- n nije, u svo'oj nalvnosti, primetio da time nije dopri- - neo nlti sebi a najmanje o-ni- ma na koje je mislio, vec" na protiv pomogao je baS oni-m- a koje je napadao. On sma-tr- a da su radnici, kao na pri-mer Mirko Dale, zaostali i u poduzem dopisu hoce da skre-n- e paznju citaocima da dela-tno- st pomenutog druga ne o-dgo- vara shvatanjima gospodi- - na PeriSica i da bi trebao da se svako pazi kontakta sa e-leme- ntima kao Sto je Dale. Po mom miSljenju Perisidu bi bilo mnogo pametnije da je ma-le dublje zavirio u stvarnost do-gadjaj- a, i ostalih delatnosti, lju-dsk- og drustva da bi mu bilo ja-sn- ije izraziti ono ito je mislio — ali realno. Pocedemo sa jednim pita-nje- m: da li je komunizam, kako ga on naziva, dosao medju lju-d- e i njihove delatnosti sasvim sludajno ili ne? Bez obzira na njegov odgovor, jer samo moJe biti jedan za isto, odgovoridu ja: neko ga je napravio. A ko je taj neko? Kapitalizam naravno. Po njegovom pisanju izgleda da je komunizam nastao iz sporta ili koje druge vrste igara! U redu. On kaze da voli kapitalizam, mozda i on hode da postane ka-pitalis- ta, ali kako? Da bi postao ono ito misli (kapitalista) treba-l- o bi nekoga eksploatisati a da bi postal! svi kapitalisti moramo biti komunisti jer drugog izlaza nema iz postojede situacije koja postepeno menja prilike i kapi-talistidko- m, ili kako ga on nazi va, "slobodnom svetu". Da ne bih odugovladio sa pi-sanje- m odgovoridu ukratko: da bi PeriJid trebao da zahvali baS torn komunizmu ili socijalizmu Ito moie, makar nekako, da zi-vot- ari sa svojom decom i ze-no- m. Jer, da njih nije bilo, lju-d- i bi vrlo malo odmakli od o noga Sto se nekada zvalo: ro-bovlasn- idko ili feudalno doba. Prosperitet u kome zivimo e jednim dobrim delom i zasluga ba5 tog komunizma kako ga na-ziva Ivo Periiid. Osvrnimo se ukratko na proslost, na samo 30 — 40 godina ranije i imade mo jasnu sliku prilika pod ko-ji- ma su ljudi ziveli ovde. Danas je lik proSlih zbivanja izmenjen jer su radnici borbom, ponav-Ijam- , krvavom borbom, izvoje-va- li mnogo olaklica koje rc.iije nisu mogli koristiti. Unije, grad- - ska pomod, nezaposlenicko osl-guranj- e, delimidno socijalno osi-gura- nje i mnogo drugih potre-b- a, za jedinku koja danas zivi, ranije nije bilo. Niko to nije do-bi- o tek onako. Dali to nije jasan dokaz da Kanada, htela to ili ne, (mislim na upravljade) iako je kapitalistidka zemlja, ide ko-ra- k po korak ka socijalizmu. Kroz tu epohu dovedanstvo de prodi bez obzira koliko se svi djalo Ivi Periiidu. Prema ukratko iznetom o stvarima, o kojima bi trebalo Periiidu da malo razmisli da bi mu bilo jasnije, drug Mirko Da id niSta drugo nije hteo nego da pomogne opitoj stvari, u borbi za boljim zivotom radnika uklju-duju- fi i Ivu PeriJida. Za tu nje-go- vu borbu bide mu uvek zah-val- na radnidka klasa za koju Mirko Daid zivi i radi. Dopisnik Smrt dvojicc nasih ribara u Vancouveru List The Fisherman iz Vanco-uver javlja da su tamo premi-nu- li John Barac i Mate Katnich, prvi od srdane bolesti, drugi od raka. Barac je imao 66 godina, Katnich 70. Prvi je doselio 1925. godine, drugi 1925. Bavili su se ribolovom i spadaju medju os nivade ribarske unije. Slavenske organizacije u Windsoru podupiru odrzavanje honferencije o gratljanskim pravima Windsor, Ont. — Citaocima radnicke stampe vec je poznato da ce se koneem oktobra u Ottawi odrzavati konferencija o gradjanskim pravima. Konferenciju saziva Kanadsko vece nacionalnih gnipa (CCNG). U Windsoru slavenske organizacije odrzale su svoju siru sednicu 9. septembra i na istoj resile, da isti podhvat pomognu moralno i materijalno. Bu-du- ci da se nasi slavenski iseljenici u vecini sluca-jev- a u ovoj zemlji diskriminiraju kada zatraze gradjanstvo, osecamo potrebnim da se kao slaven-sk- a organizacija (SJK) i mi pridruzimo gornjem podhvatu. Keseno je da se iz Windsora posalje bar 12 delegata na tu konferenciju u Ottawi, da se trazi od kanadskih vlasti ukidanje diskriminacije. Yukon. — PoStovano ured-nlStv- o, oprostite Sto sam za-kas- nio za mjesec dana. Raz-lo- g jeste taj Sto nisam bio u mjestu. Ovdje je zima vec pocela, a vjerujem da je kod vas vrlo lijepo vrijeme. U llstu prila-ze- m novae za obnovu. Sve vas pozdravlja, N. Windsor, Ont. — Dragi dru- - govi, prilaiem novae za dvlje godiSnJe obnove. Nastojat de-mo obnovitl istekle pretplate za mjesec septembar. Odrtali smo sjednicu na kojoj smo raspravljali rad za dobivanje oglasa za kalendar. Primlte mnogo drugarskih pozdrava. Ante PISM A Hamilton, Ont. — Drugovl, pretplata ml Je istekla pred par dana. Da pomognem po-vjeren- lku "Jedinstva" u radu na obnavljanju pretplata (a to Je duznost svakog pretplat-nik- a) u listu prilatem dek od $8.00 za moju godlSnJu obno-vu, fond i kalendar. Mnogo pozdrava, M. Prince George, B. C. — Dragi prijatelji, evo vam Jaljem $6.00 za moju godiinju obnovu. Moja pretplata jo5 nije istekla, ali vo-li- m poslati ranije ved kad Imam pri ruci tih par dolara. Za ka-lendar i za fond poslat du za vrijeme kampanje ako se to bu-d- e moglo. Sada primite prijateljski poz drav, C. V. MUDROST LUDAKA U iseljenistvu mi danas imamo dobrih i poste-ni- h ljudi. Postenih ima medju onima koji se mole bogu i medju onima koji se nikome i nikoga ne mole. Ali ima i ljudi koji su izgubili svako dosto-janstv- o pa se bacaju blatom na sve i svakoga. Ta-ko, na primer, neka "Srpska borba", list fasista i okorelih neprijatelja kako srpskog tako i drugih naroda, vice, psuje, preti i nabacuje se blatom ne samo na srpskog palrijarha Germana, nego i na americko-srpsko- g episkopa Dionisija. Kao sto rekosmo, od ljudi koji su izgubili sva-ko dostojanslvo, covek se ne moze nadati niccmu dobrom. Da oni ne zele dobro bilo kome, u to ne moze biti sumnje, ali ovde se radi o neccm drugom. Ustvari, ogromna vecina vernika na americ-ko- m kontinentu zeli da se ujedini i da politikan-stv- o propalih politicara izbaci iz crkvenih pravila i obreda. Ako neko ide u crkvu da se moli bogu, da se venca, krsti svoje dete, ako pozove popa da mu osveti kolac, opoja umrlog ild., on to nece ciniti zato sto je pop cetnik. Naprotiv, on zeli da izme-dj- u njega i boga ne posreduje cetnik, jer danas je svakome jasno da su popovi-cetnic- i bili ne samo izrodi svog naroda, nego i nntikrsti svoje crkve. Vcrsko ispovedanje jednog coveka ne moze imali nista zajednicko sa gnusnim "politickim" uvcre-nje- m jednog eclnika. Kako bi se covek mogao osecati "blizu boga" kome bi, na primer, dosao pop Djujic da krsti de-te? Zar ratni zlocinac da krsti nevino dete koje nc moze odgovarati ni za grehe svojih roditelja, a nekmoli za zlocine i zlodela popa Djujica i njemu slicnih? Sii)ski izrodi koji su se doklatarili na ovaj kontinent, dugo su zapomagali kao prosjaci pred kanadskim i americkim Srbima kako su oni nepra-vedn- o osudjeni od komunista zato sto veruju u boga. A sada, clo, sami su se raskrinkali napada-juc- i kako erkvc i svestenstvo u Jugoslaviji, tako i srpske crkve i svestenstvo u Kanadi i Americi. Fasisti oko "Srpske borbe" napadajuci patri-jarh- a Germana i episkopa Dionisija, stavljaju do znanja da bi oni, i samo oni, trebali da izaberu i nature vcrnicima nekog svog saradnika u ubijanju i klanju nasih ljudi, zena i decc, ne samo na mesto americko-kanadsko- g episkopa Dionisija, nego i na mesto samog patrijarha Germana. Oni narocito zameraju patrijarhu sto je pri-zna- o ]lakedonsku pravoslavnu erkvu 1958. godi Jedinstvo, 28. septembra 1962 — STRANA 3 Da bi se postigao sto vec;i uspeh ovog podhvala reseno je da se odrzi jos jedna masovna skupstina iduceg meseca t. j. 14. oktobra u 2 sata posle pod-n- e u Ruskom domu, 1220 Drouillard Rd. Pozivamo sve nase ljude koji osecaju da bi trebalo ukinuli tu nepravdu kojom je pogodjeno vise hiljada nevinih ljudi. Osobito trebaju doci oni koji su diskriminirani. Apelira se na sve slavenske organizacije koje su prisajedinjne CCNG da izasalju svoje predstav-nik- e na istu skupslinu, a da clanstvo prisustvuje istoj. Na skupstini ce govorili jedan od clanova CCNG iz Toronta. Odbor Alban, Ont. — Stovani dru-gov- i, prilaiEem u listu Money or-der od $8.00: za obnovu godi-5nj- e pretplate $6.00, kalendar $1.00 i $1.00 za fond. Oprostite sto nisam poslao viJe u fond, ne radim od 1942. godine. Pozdrav drugovima u uredu, i pretplatnicima od vaSeg sta-ro- g pretplatnika, M. S. USA. — Drugovi, ima tome nekoliko dana pogledao sam na adresu, vidim pretplata mi istjede koneem septembra. Da nebi zakasnio Saljem u listu dek od $10.00. To je za obnovu, fond i za kalendar 1963. god. Sto se tide novine, nema pri-govo- ra, uredjivanje mi se dopa-d- a, samo tako nastavite. Primite drugarskl pozdrav, Ivan Cooksville, Ont. — Prijatelji, Jaljem vam u listu zek od $8.00. To je za obnovu moje pretplate, fond i kalendar. Oprostite, par dana sam za kasnio. Ali ja se drzim one na-rod- ne izreke, da je bolje i kas-n- o nego nikada. Mnogo pozdrava, M, Vancouver, B. C. — Stovani drugovi, prilozeno u listu laljem vam $18.00 za dvije godiSnje obnove i jednu pretplatu. Ribari su u gradu za 10 dana imaju odmor i onda de opet u lov na jesensku ribu. Pozdrav svima, I. Stardevid Citajte, Suite, pomaiife radnitku itampul ne, jer oni Makedonce ne priznaju kao narod. Neko bi mogao pomisliti da su oni samo fanatici koji zele posrbiti sve druge narode. Medjutim, zlo od njih ne dolazi samo u tome. Oni su i protiv svih Srba koji ne misle kao oni, koji ne misle fasislicki i cetnicki. A u koliki apsurd su olisli, koliko su za-gaz- ili u ocaj i histeriju, pokazuje i to sto su oni i protiv cetnika koji nisu istovetni sa njima. Ovi izrodi naseg naroda zelcli bi da se po srp-ski- m crkvama, — ne samo u iseljenistvu, nego i u Jugoslaviji — propoveda mrznja svega sto nije ce-tnic- ko i da se po crkvama odgaja omladina za na-stavlja- njc klanja srpskog i dingih naroda tamo gde su oni bili sprcceni. . . Mora se priznati da su ovi cetnici jedno vre-m- e kontrolisali mnoge srpske crkve u iseljenistvu i da za to vreme u crkve su mogli dolaziti samo cisti cetnici. Pa ipak, ni oni se nisu mogli medju-sobn- o slagati. Koliko je, setimo se, bilo tuca, nc obicnih svadja nego krvavih fizickih obracuna, u crkvi svetog Nikole u Hamillonu? I koliko gnuso-b- a je pocinio cetnicki pop Djuro Vukelic od kako je u Hamiltonu? Iza njega nije mnogo izoslajao ni pop u Windsoru, koga su na kraju morali raspo-pi- ti i odreci. A zar u sali pored crkve svetog Save u Toron-to nisu donosene odluke o raznim divljackim ispa-di- ma protiv srpskih i jugoslovenskih umetnika, protiv kulturnih manifestacija naseg naroda? (:etnici ne mogu vise da "vedre i oblace" u iseljenistvu kao sto su cinili pre desetak godina i zbog toga oni se vise ne libe da otvoreno napadaju i same crkve. I to one crkve koje su u jednom ili drugom vidu pomagale. Mnogi od njihovih sled-beni- ka dosli su k sebi a iseljenistvo se prinovilo sa onima koji su iz raznoraznih razloga napustili zemlju rodjenja ali koji nisu za vreme rata umr-Ija- li loike krvlju svog naroda! Srpski iseljenici ce se polako ali za uvek ota-ras- iti svih zlikovaca, zlocinaca i fasista i postace pravim gradjanima zemalja u koje su se doselili. Fasisticki nastrojeni dementi gube tlo pod noga-m- a. A, i vreme je. Zar onima koji su izgubili razum treba dozvo-li- ti da nas napadaju i cckati dan kada ce nas poce-t- i nemilosidno klati? (ietnicke misli o srpskim crkvama zaista su mudrost ludaka, a dela — ocaj pomahnitalih. V. G. Pcsa |
|---|