000303

• Language: Ukrainian
• Published: 2010
• Subjects: Augusta; Gleda; Jama; Kad’; Kon; Lester; Malo; Mira; Nasi; Nesto; Pise; Taku; Voli; sami
• Online Access: https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A281142; http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/5075

STRAXA 2 JEDINSTVO ir. Svfco-- Сгочпаа and £о&зз tasTvs;. fcy ;±ato f--t'_- hit7 Co 7% Cjs Si W. Toredo i-- E Octane. Caaadx 74 EVpu -- lee E2.or 3-pa- a Urous B -- & U1M7 1таа 3t=i: S_hc-.p=- =n tat Ji X pr гјт. S3 OC jr € SBBfti USA and otfc.r co-c- t-i J& 30 pr r- - Aut&oriZ4 a csai den &x3. Pot Otte Dpars&&. Osoa GOSP. PEARSON I KOKEJSKO PITANJE U som govoru na oemom zasjedanju Generalne kupstine Ujedinjenih Xaci-j- a kanadski minister vanjskih poslova Lester B. Pearson se najviie zadriao na korejskom pitanju. On je izmedju oetalog rekao da Ka-na- da "nece podupirati nikakvu miiitar-n- u akciju u Koreji oaim akcije Ujedi-njem- h Xacija" i da ce к ona "odupi-ra-ti pokusajima da se prikate da po-st ojeci ciljevi Ujedinjenih Xacija uklju-duj- u ujedinjene Koreje putem sile". Kazu da jc Pearson time dao znati da Kanada viie node sudjelovati u ko-rejsk- om ratu ako bi isti bio obnovljen po Singman Riu radi "ujedinjenja" Koreje. Kanada da ce se boriti samo u torn sludaju ako "komunistidka stra-na- " obnovi vojne opcracijo. Ovo na prvi pogled izglcda osigura-vajud- c. AH da li jJ baS tako? Tu iskrsavaju тпоца pitanja. Na primjer, sta de Kanada uCiniti ako I'jodinjcne Xacije, pod ameridkom pri-tisko- m, donosu odluku da se podupro Singman Riovu ofanzivu za "ujedi-njenjo- " Korojo usprkos njozinom "pro-tMjenju- "? Da li do Kanada u torn slu-ca- ju nastavjti "protivljenjem" I povudi svoje trupo iz Korojo ill co podi da ratujo? Kanada so protivila i iskljudcnjo In-di- je iz politidko konferoncijo, all jo prostata da so protlvi onog dasa, kad su Sjcdinjonc Driavo uspjelo, sa manjinom glasova, sprijediti udeSco Indijc. X'ece It so Jianadska vlada na isti nadin po-stup- iti u sludaju da rat budo obnovljen inicijativom Singman Ilia? Istovromono sa zakljudonjem primi-rj- a bio jo potpisan tajni ugovor kojim so Sosnnest drznva obavozalo produ-zit- i ratom pod izvjosnim okolnostima. Koliko taj ugovor vole Kanndu? Da li ju no vozo i na podupiranjo ameridkog stava u vozi sa politidkim pregovorima? Ako no, zaSto jo Kanada izmjenila stav po pitanju udoSdo Indijo? ZaSto so pro-ti- vi zahtjovu da so pitanje konferoncijo ponovno diskusira po Ujodinjenira Xa-cijam- a? Pearson jo kazao da bi bilo pogreSno ponovno otvarati pitanjo politidko kon-feroncijo "samo zbog toga Sto to trafe komunistidko vlade Pekinga i Sjevorne Koreje". Kako itko tko zeli uspjeh kon-feroncijo moze ignorisati zelju tih vlada po ovom pitanju? Xije li to pokusaj diktiranje tim vladama? Moze li poli tidka konferencija uspjeti ako se bude odrzavala u torn duhu? Kanadjani trebaju da razmislo o sim tim stvarima i kaiu da li je stav Pear-son- a odnosno St. Laurentovo vlado po korejskom pitanju ispravan. Pri tome neka no zaborave ni njihovo Seprtljansko drianje po pitanju pnzna-nj- a X.R. Kine. to je takodjer od veli-ko- g znadaja za uspjeh korcjskih pre-govora. RAZGOVOR SA STRAJKUJUCIM nasa posta RUDAROM U SCHUMACHERU Nasta ak sa str. 1 ) IzaSao sam iz auta. Xekoliko strazara izaSli su pred mene i pitaju: "Da li ti naraeravaS da predjeS Straj-kasJ- cu strain?" Odmah je tu dosao i fotografcr od "Timmixis Press" da slika. "Ja nedu preko strase, ali traiim da nam objasnite Sta je to, jer mi nisrao obave-ste-ni o Strajku". Oni su objasnili o eexnu se radi, i mi amo iz naieg i drugih autoznobila, vecinom dlanovi Mine-Mi-ll unije, priili itrajkaikoj strait. — Da li i dalje ucestvujed u itrajkaSkoj strazi? — Xe. Xe udestvujem. — Ja urn dlan Mine, Mill and Smelter Workers Union, — nastavio je on, — a rukovodioci United Steel-worke- rs Union ne zele naiu pomod. Svaki onaj koji je hteo da budo na itrajkaSkoj strazi morao se regietro-va- ti kod lokala 100 USWU. Ja earn otisao da se regi-struje- m da bi mogao da sudelujem na Strajkaskoj strazi kod mog rudnika gde sam radio. Medjutim, kada sam rekao da sam ja dlan lokala 211 Mine-Mi- ll unije, oni su odbili da mo registruju. "Mi necemo nikakvu pomod od Mine-Mi- ll unije", rekli su mi. Od ta doba ja ne ude-stvujem u StrajkaSkoj strazi. — VidiS druze, — nastavio je on, — pored toga Sto su sa svojom razbijadkom politikom oslabili rudarsku uniju, poccpali rudare i oslabili opstu borbu rudara, jo5 i sada u ovoj teskoj situaciji, kada kompanijo nao-ruiava- ju skebove, oni i dalje vode istu cepadku politiku. Odbijaju pomoc rudara koji su zaposleni u tim rudni-cim- a samo zbog toga Sto su oni ostali verni uniji Mine-Mil- l. To je jos jedan dokaz da Millard i kompanija nisu prcstall sa svojom cepadkom politikom, i to oteiava i onako tczak polozaj borbe rudara za poviiicu plate, krade radno vreme i bezbednost unije. — Cuo sam da je kompanijama uspelo da uvuku dobar bro htrajkolomaca. Kako stoji s tim? — Srazmerno broju rudara koji Strajkuju. broj strajkolomaca nijc velik. Malo je strajkova bilo a da nije bilo strajkolomaca. Poznato ti je da jo Droulan Ileef naorufavala svoje ljudo i izdala naredjenjo da pucaju na StrajkaSo ako pokuiaju da sprede Strajko-lomcim- a ulaz u rudnik. Zar treba bolji dokaz o "dobro-duSnost- i" kompanija prema rudarima? Kompanijo su uvladile skebove putem sile i putem "injuction" (sudska zabrana) spredavale masovno stra-Sarenj- e. Sada radi 70—80 Atrajkolomaca. medju ko-ji- ma su i Jugosloveni Josip Mikid, Frank Dukovnc, I. Pocrnlc i P. TomaSevic. X'o moze niko imati nikakvog: opravdanja za Strajkolomstvo, bez razlikc na situaciju u uniji i drugo okolnosti. Oni su so jednostavno dobro-voljn- o upregli u kompanijska kola i pomazu kompani-jama da skrSe Strajk rudara, koji se bore za boljo uslovo rada i 2ivota njihovih familija. Oni su so sa time stavill na stranu baruna zlata u borbi protiv radnidkc klaso. Oni su na л'1м- - ii putn bno 1 avukli r!o ]iAy ime kod radnika i ko.l пнпк1а u Porcupine Camp uopte — SKK-IJOV- I. To jo vrlo loio ime. — Kako se, zbilja, ovde gleda na skebove ? BRATSKA POMOC NARODA Madjarska i Cehoslovacka pomoc Koreji Vlada XR Madjarskc do-nije- la jo ncdavno odluku o pruzanju pomodi herojskom korejskom narodu. Odlu-ko- m so predvidja slanje u Koreju masina, industrij-ski- h uredjaja. pribora i ro-be za Siroku potroSnju. Ova odluka madjarske vlade naiSla je na veliko o-dobra- vanje najSirih slojeva madjarskog naroda. Trud-beni- ci zivo udestvuju u pre-tresan- ju pitanja o tome di-me jo mogu da pomognu korejskim prtiateljtma. t" icdnoj budimpeStan-sko- ) rad;on-- - projektnog 1 iroa urbantstiko formirana je specijalna brigada koja je preuzela obavezu da iz- -, radi projekt obnove jednog cd razrunih korejskih gradova. I Radnic] projektnog biroa ' industrijske izrradnjo upu- - cuju u Koreju projokte stan-- 1 dardnih dvosobmh soljadkih I kuca. projekte kola, dje- - djih jaslica itd. Isto tako je vlada Ceho-slovad- ke republike nedano pretresala pitanje pruianja Гогг-o-f Korejskoj Xarodno-Lcrrr.- o; --n-tskoj Republic!. Г5Л NEE NEUTRALMH L rOLITICKOJ KONFERENaJI O KOREJI "JMIfWI — Hm, hm. Kako se gleda Xaopako. moj druze! Danas niko ne voli skeba. — Kako na5i gledaju na Mikica, Dukovca i droge Jugoslovene skebove? — Mikic i Dukovac su zauvek zakopali sebe, svoj ugled i upliv kod naroda. I ne samo kod naSeg naroda, ved u opste kod naroda u Porcupine CampL Da ti na-vede- m samo par primera: Prvo, Mikic ima farmu. Susedi su ma Francuzi, koji su mu rv.nne dozo'jaa!i da njegove krave pasu na njiho im panjacima i prelazile na njegovu zemlju preko njihoojf zemljiita: kupovali su od njega mleko, jaja. Kokoii itd. a sada su postayili tablu na kojoj piSe da skebove krave nede viie pasti na njihovim paSnja-cim- a. da nede od skeba kupovatt jaja. mleko, kokoei i da keb ne sme prelaziti preko njihovog zemljista; Drugo, govori se da Mikidevog sina, koji je zapo-sle- n u jednoj pilani, radnici nazivaju "skeby"; Trede, njegovi najblizi rodjaci, i prijatelji rekli su da nede vise u kudu "skeba" itd. Da li mu je to trebalo, dragi drufo? Xe samo Sto jo na sebe navukao crnu mrlju strajkolomca, vec je time uvukao svoju familiju koja nijo kriva za njegov postupak. Pitali smo ga zaSto je to uradio? On je ispridao kako mu je u kudi bio jedan od kapetana rudnika i da mu je rekao da kompanija hoce da skrsi United Steel-worke- rs uniju, pa da onda prizna Mine-Mi- ll uniju. Vidis, druie, sa kakvim se prljavim trikovima kompa-nija sluii da pridobijo radnike da skebuju. Poznato je da su bas te kompanijo pomogle da se izbaci Mine-Mi-ll unija iz rudnika i obecavale priznanje Steehvorkers unije, a sada rado da uniste i tu uniju. Oni ne 2elo uniju u zlatnim rudnicima. Mikic to sve zna, ali vrag ga je odnco. Kako je uradio onako ce mu biti. — Kakvo je raspolo2onje strajkujucih rudara? — Raspolofenje je dobro. Hudari veruju u pobedu, bez razlikc na pojedine manjkavosti i sa strano ruko-vodst- va unije i provokacija kompanija. Osobito dobra stvar jc to 5to se kod vecine rudara pojavljujo ielja za jedinstvo svih rudara u borbi za svoj opstanak. Vecina Strajkujucih rudara izrazava 2elju da bi i rudari kod Mclntyrc-- a i Hollingera trebali izadi na Strajk. jer je i u tim rudnicima ista unija i tamo so vodo pregovori jo3 od prosle godtne za obnavljanje ugovora za voce plate, krade radno vreme i bezbednost unijo. Kada bi u tim rudnicima iza.Sli na strajk pojadala bi so nada za pobedu rudara. (Razgovor je bio pre nego su rudari kod Mclntyre i Hollingera izaSli na Strajk). Rudari su odludni da izvojuju pobedu za svoje opravdano zahtevc bez razlikc tcskoca i smetnja od strane kompanija. Svo Sto im jo potrebno joste jedin-stvo, kojo jc glavni uslov za pobedu. To jedinstvo ru- dara so mora ostvariti pa makar i preko glava onih, koji su protiv svakog jedlnstva u Porcupine Campi. Tako je zavrSen razgovor izmedju mene i rudara iz Schumachcra. B. Stcvanov. 1 Polazeci od tskrenog pn- - rl'novi t izgradnji njene na- - I jateljstva koje spaja oba iodne prnrede. Ona do so ! naroda, dehoslovadka vlada rruzati kako putem materi-- 1 in vloStln ,1n nn4l Tnt .'„T.J1. J. 1._ i_1._ t I ji-- ijisiiti nit i'iuci iuji-j-- jiiiiiui isifuruivu, шко 1 pu- - skoj Xarodno-Demokratsk- oj tern ukazivanja naudno-tch-Republi- c! Siroku pomoc u ntdke pomodi. Pomoc Sovjetskog Saveza N.R. Kini Telegram Л1ао Ce Tuna premijeru Mnljenkovu Xa zasjedanju Central-no- g Xarodnog Vladinog Vi-je- da Xarodne Republike Ki-no, koje je odrzano 15 sep-temb- ra 1953 godine, sa za- - I dovoljstvom je saslu§an iz-vjes- taj dlana Vladine dele-- gacije Xarodne Republike Kine druga Li Fu Cunja o i pregovorima sa Sovjetskom vladom po pitanju pomodi Sevjetske vlade u ekonom-sko- j izgradnji nasc zemlje. Centralno X'arodno Vladino ijede jednoduino smatra da ce kineski narod, zahva- - 'l ljujuci pristanku vlade veli-ko- g Sovjetskog Saveza da j stematski pruia ekonom-sk- a ' i tehnidku pomoc Kini u izgradnji i rekonstrukciji 91 novog pod u zed a i 50 podu-zed- a koja se sada podiiu i rekestrai5. u porno izuda-vaje- ci uapred no iskustvo i najnovija tehnidka dostig-n£- & Sovjetskog Saveza, ' modi postepeno da izgradi sveju snainu tesku industri--' 1 ju. To de imati vanredno va- - , 2an znadaj za tndustrijali-zacij- u Kine, za posteponi prelaz Kine u socijalizam, a takodjer za jadanje snaga tabora mira i demokracije ' na dijem se delu nalazi Sov-Jets- ki Savez. Obe driave za %Tijome vo-djen- ih pregovora rjeStle su pitanje izgradnjc 91 podu- - zeda, rjesile su pitanje du- - ' gorodne pomodi. Htstorija joi nijc znala slidnih pro-sed ana. U tome je naSIft svoje potpuno otjelovljenje I istina koju je izrazio veliki Staljin: "Iskustvo te sarad- - j nje pokazuje da nijedna ka-pitalisti- dka zemlja ne bi mo-gl- a pruiiti taku eflkasna i tehnidki kvalifikovanu po- - raf namdRn.lmAkratIrim remljama. kakvu im pruia ! Sovjetski Savez. Stvar ij samo u tome Sto je ta po-moc maksimalno jeftina i tehnidki prvoklasna. Stvar je prije svega u tome, Sto u osnovi te saradnje lell is-- krena Jelja za medjusobno j iy!lL?F4 VtVVVV'VVVVVS-VVVVVVVVVVVtVVi- V' Carament, Ont. — Druie uredntde, trebao sam se javiti mnogo ranije. To je moj a krivnja. Zanemario sam obno-i- ti pretplatu. ProSlu cijelu zimu radio sam kod je-d- ne kompanije oko 100 milja udaljeno od feljeznidke pruge. Sa ovom kompa-nijo- m jo i danas imam poteSkoda do-bi- ti zaradu. I to je imalo neSto efekta da se nisam javio radi obnove. Xo sva-kak- o to ne zeliin uzeti za argumenat u pokusaju da opravdam svoju nemarnost prema radnidkoj Stampi. U ltstu prilazem $8.00: $5.00 za ob-nov- u, a tri za fond. Kao i svake godine, tako i ove, "Je-dinstvo" dc imati svoju godiSnju kam-panj- u. Ako budem a mjestu Ш pak na sumskoj kempt, nastojati cu poraditi za uspjeh kampanje. U svakom sludaju ja du vam so javiti. Ovdjo na Sumskoj kempi bez novino je teSko zivjeti. Ona me dva putn tjedno obavjeSduje o opdim medjunarodnim prilikama. Srdadan pozdrav sima skupa, L.S. Jamestown, Ont. —- Drugovi, pretpla-t- a na "Jedinstvo" istide mi za par tje-dan- a. Xisam nnudio. a nije ni lijepo da mo se opominje radi obnove i zato prije Saljem $5.00 za obnovu i $2.00 za fond. Sto se mene tide uredjivanje novine jo dobro. Od prve do posljednje stranice proditam svaki dlanak. Roman "Jugoslo-vensk- a tragedija" narodito je poudan. U njemu se popularno tumado zalaganja i Zrtve radnika, seljnka i poStcno intcli-gencij- o u N'arodno-oslobodiladk- oj borbi Jugoslavijo i onda izdaja Tita i njegovih ngenata. Primito moj drugarski pozdrav, S.C. ! J Welland, Ont. — Dragi drugovi kod j "Jedinstva", cvo vam so javljam sa no-- 1 koliko redaka i Saljem $22.00 za I go- - diSnjo obnove i fond. Ova dva dolara ' za fond dao je jedan od ovjh obnovljada. Mi ovde u Wellandu demo obnavljati pretplato kao i do sada — kako one is pokucati na svaka vrata za obnovu. Smatramo da jo dulnost svakog prct-platni- kn da svoju pretplatu sam obnovi, bilo to da poSaljo novae na upravu ill pak urudi povjereniku ovdjo u mjestu. To do nam olakSati posao na ovom sek-tor- u, tako da mof emo posvetiti vise vre mona naSim drugim aktivnostima u nasolju. Kampanjn "Jedinstva" so pribliiuje pa vec sada moramo voditi brigu o ak-tivnostima tokom kampanje. Uspjeh kampanje ovisi i o obnovnma. Veliku pomoc uspjehu mogu pruiiti sami prct platnici, a ta pomoc bi bila u tomo da sami i redovito obnavljaju svoje pret-plato. Da ste mi zdravi drugovi, Povjcrcnik. Mcrcoal, Aha. — Dragi drugovi, pret-pla- ta mi Jo btekla konccm augusta. Za-kasn- io sam za par tjedana, zato mo iz inlto. U listu Saljem novae za obnovu I fond. Ovdje se kod nas joS poneslo radi — kako demo dugo ja neznam. Kada bi fc deralna i provincijalna vlada vodila na-rod- nu politiku rudnici Alberte bi radili punom parom. Xjima su prije intcrcsi ameridkih kapitalista nego naSi narodni — kanadski. Sa pozdravom, P.K. pomaganje i za postizanje opceg cko nomskog uepona. U toku pregovora Sovjetska vlada je, oslanjajuci se na svoje bogato tekustvo preko SO godiinjo volike soeijalistidke izgradnje, dala ntz principijelnih i kon-kretn- ih savjeta u pogledu zadataka pe-togodi- njeg plana na zemlje. Ti sa-vje- ti de nam pomodi da izbjegaemo mnoge grijeAke I mnoge krivudave pu-te- ve u ekoflomskoj izgradnji u Kini. V ime Kineske vlade i kineskog naro-da ja izraiavam srdadnu zahvalnost So-vjetek- oj vladi i sovjetskom naroda za tu veliku. svestranu, dugorodnu i nose-bidn- u pomoc. Kineska vlada i kineski narod uloiit de svoj neosfab)jee a-o- re za edvrfeenje ekonomeke saradnje i prijatelskor saveza izmedju Sovjet-skog Saveza i Kirfe u interest epce borBe za rair m e1tvom svijetu. rtdixlnik C-ntr- alr Smrvi 1J Narmlne Repabliie Kin МЛО CE TUNC IS ee-?-- br l&St gwl PEKING