000340
BORBA PROTIV KOLONIJALIZMA O B J A V Ж fMistatak sa st ) ovom dokumentu generalnog sck-retara- ". On je dalje navco da je Hunmarskjoldova akcija pala "kao bomba" i ialio se: "Kako moitmo da kalemo da generalni sekretir nie pristran — nadam se nehotid-no- ". Predstavnik Afgan...
| Language: | Ukrainian |
|---|---|
| Published: |
2010
|
| Subjects: | |
| Online Access: | https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A280399 http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/812 |
| Summary: | BORBA PROTIV KOLONIJALIZMA O B J A V Ж fMistatak sa st ) ovom dokumentu generalnog sck-retara- ". On je dalje navco da je Hunmarskjoldova akcija pala "kao bomba" i ialio se: "Kako moitmo da kalemo da generalni sekretir nie pristran — nadam se nehotid-no- ". Predstavnik Afganistana nije bio nilta taktidniji: "Iako Hammars-kol- d ima pmo da daje izjae. bolje bi bi!o da to nijc udtnio. Ci-njeni- ca je da je sada jasna pomof koju je on pruiio radu ovog Ko-mitct-a. On ga je jednostavno do-ve- o u zabunu. uvukao nas je u jed-n- u dugu proceduralnu diskusiju i postao dinilac u gjbljcnju naJeg vrcmena". SWno su istjpile neke drupe de-lecaci-je Spor oko tog Hammarikjoldo-о- ц prijedlogi zavrfen je glasa-me- m. kojim je prijcdlog odbafen, all se burna polemika oko nadela imoopredjcljenja natavtla u dis--k i :]i o nacrtu konvendje. Odsrovor Hritanca i Hclandjanina Britanski delegat je, na primjer, izjavio da pruia punu podrSku ' pnncipu" samoopredjeljenja, ali je protiv prizninja "prava"' na sa-moopredjelj- enje. Za njega je ovaj sporni dlan tako cksplozivan da l moraju da odlufe "da li de u ime velikog principa staviti ovaj pohttfki dinamit u nemirni svijct u kojcm livimo". Holandski de-legat je izjavio da se ne protivi ovaj klauzuli zato Jto bi se "bojao primjcne ovog prindpa na teritorij Holandskc Nove Gvinejc", vet za-to Jto taj prinrip "predstaIja in-dividua-lno pravo koje ne mofe po-sta- ti kolcktivno". Mcdjutim, in-donczan-ski d_'-- £ :? rekao da od-btjan-je Iiolr.r.i '. iade da Zapad-no- j Gvineji prizna pravo na samo-opredjeljcn- je proisttfe iz dinjenicc da joj se Zapadna Gvineja izmi-d- e iz rukti". Odgovarajutf britamkom dclcga-t- u na tvrdnju da je samoopredje-lienj- e "politi&i dinamit", afgani-stans- ki dclegat je rckao: "Istina je da je politicki dinamit postaljcn (Nastavak sa st. 1) ma potrcbama i koristi na-rod- u. Cetvrto, radniiki kandi-da- ti se bore protiv uvadja-nj- a sistema dvoKodi§nje termina ffradskih upravni-k- a. Dvogodiinji t e r m i n zaba£cn je po torontovskim izbornicima vec §est puta. On treba da je zabn6en i ovog puta tim vi5e, sto je u pitanju opce demokratski sistcm i nadzor nad j?rad-ski- m upravnicima. Odjjla-saj- u li torontovski poreznici za d%'ofTodisnji termin, to do znaciti da ce narod Toronta imati jos manje kontrolc i jo3 manje mogudnostl da promjenjuje one odbomike koji ne valjaju i koji nisu dostojni da budu u pradskoj upravi. Dopusti li se taj dvogodisnji termin. omogu-ci- ti ce se pojedine §pekulan-t- e i narodne neprijatelje da bcz bojazni za dvije podine rade po svojoj ili svojih jro-spod- ara volji sto hoce i ka-ko hode. Peto, predvidja se da ce na torontovskim prevoznim sredsUima cijene biti povi-Jen- e. Tumade, da je to po-trebno zbo{? previse velikop saobradaja f cijena oko ope-racij- a- Mcdjutim. kaiu rad-nid- ki kandidati, cijene na jrradskim prevoznim sred-stvim- a su i onako previsoke. a tnn.portactja neuredna uslijed topa, sto se suviSe mnojro novaca troH na ope-raci- je u onim predjelima koji se ne razvijaju prema potrebama naroda nejro i opet raznih kompanija koje ne planski izgradjuju stano- -' ve i zgrade na za to nepo--i desmm zemljiltima koja su nepristupadna radnicima i njihovirn familijama. u dooa kad je prvi put napadnuto na praro samoopredjeljenja" Mnogi delegati kolonijalnih sila istupili su protiv nafeia samoopre-djeljenja, objaSnjavajud to svojom bojazni da se njegovom primje-no- m vile ne bi znalo koji narodi i koje driae ustvari postoje. Pre-m- a torn glediJtu, ovom klauzulom dovelo bi se u pitanje tradidonal-n- o shvadanje medjunarodnog pra-vt- _ JsTa primjedbu jednog delega- - ta da samoopredjeljenje "zavisi od dinjenica, a ne od zakona", belgij-s- ki delegat je odgovorio: "Ne-shratljiv- o je ovakvo shvadanje me-djunarodnog prava". Uglavnom dclegadje koje se na-Iaz- e na antikolontjalistifkim pozi-cijam- a slazu se u tome da svake godine nailaze na iste primjedbe kolonijilnih sila o ovom nadelu". U tstome komitetu amert&i de-legat uitao je protiv prihvacanja preporoke Kommjc o Ijudskim pravtma u pogledu prirodnoe " patstva, jer da bi to znafilo san!:-cioniran- je nedozvofiene ekspropri-a-ij- e i konti'kadie strane inxni--- . Medju'm, оИгеЈћ1 o torn o-blc- mu u Konendji glasi: "Pravo naroda na samoopredjeljenje obu-hvad- a takodjer permanentnu suve-rcno-st nad prirodnim bogatstvom i izvorima. Ni u kom fludaju ne mole jedan narod biti Ii$en svojih vlastitih sredstava opstanka na os-nov- u nekih prava koja mogu pola-gat- i druge driave". Ilrilnnija pod udarom I u ostalim komitctima koji za-di- m u kolonijalnu problematiku si-tua-dja je prilifno slidna. U Staratcljskom komitetu nasta-l- a je kritilna sitaadja kada je prcdlolcno da se Komitetu za in-formac-ijc stari zadatak da proJiri svoja ovlaitenja u pogledu ncsa-moupra%n- ih teritorija s pravom u-laze- nja u specifina i kriticna pita-nja- . Hritanski delegat je izjavio da bi usvajanje tog prijedloga "pri-silil- o Dritaniju da ne ufestvuje u radu no-o- g komitcta". U ovom Komitetu predlozcna jc rezoludja kojom se zafitijeva od UN da razmotre rezultate koji su RADNlGKI KANDIDATI U TORONTO Po pitanju izgradnjo no-vo gradskc kucc, koja bi stojala blizu dvadeset mili-jun- a dolara, stanovistc rad-nidk- ih kandidata je, da To-ron- tu nije toliko potrebnn nova irradska kuda koliko nova gradska poiitika. Sa malim popravcima i proSirc-nje-m sadanje zgradc, uSte-dil- o bi se na milijune dola-ra. Radnidki kandidati sma-traj- u, da podizanje novo gradske kuce u sadanje vri-jem- e inade tekih porezn. nije neposredno vaino. Va2-n- o je da se sa naroda skinu nepotrebni tereti, prebaci STEVAK SREMAC: POP kroz protcklih desct godina pos-tignu- ti na nesamoupra"nim terito-njam- a (na kojima iivi 179 mili-jun- a ljudi). I u ovoj debati bilo je prilicno oltrih rijeS. Sirijski delegat zahtijevao je od Ujedinje-ni-h naroda da moraju odgovoriti na pitanje da li je napredak po-stign- ut u zavisnim teritorij ama "takav da odgovara pstholoikim i politickim stvamostima n-e-g vre-mena- ". "Zar eksplozi%-n- u situadj u izvjesnim dijclovima kolonijal- - nog svijeta i potencijalne ncmire, koji su spremni da izbiju u drugim ne treba u osnovt pripisati uzdrza-vanj- u upralja£a da dadu politi-ek- e slobode s"ojim podanidma ?", zapitao je on. Britanija jc ponovo doSla i to pod direktni udar arapskih i ne-kih latinsko-amcri£ki- h zcmalja, kada %л je ove napale zbog britan-sko- g kolonija Adena, Falklandskih -- toka i Britanskog Hondurasa. U Spccijalnom politicl.om ko-mitetu delegadja Juinoafricl-- e unije jc takedjer pribjegla metodu "dcmonstrati nog odlaska" sa za-sjedan- ja kada je po£clo razmatra-nj- e trvjeStaja komisijc UN, u ko-jcm se isticc da poiitika u Julno-afri£k- oj uniji predstavlja ozbiljnu opasnost i za unutrainji poredak i za medjunarodne odnose. Gcncralna debata i rad po ko-mitctima, koji se sada odvija pot-vrdjuj- u vrlo uvjcrIjio da oogo-diinj- e zasjedanje Gcneralnc skup-Stin- e predstalja znaajnu etapu i radu organizacijc UN i njenog ak-tivizira-nja na provadjanju osnov-ni- h nafcla Povelje, u koja nesum-njiv- o na pr-- o mjesto ulazi prao svakog naroda da izabcre onaka nain iivota kakav ma najbolje od-govara i kakav icli, da bude Slo-bodan u vlastitoj zemjji. Antiko-lontjaln- o raspolozcnjc sadaSnjeg zasjedanja jasno potvrdjuje da je kolontjalni problem prcJao uskc i iskljuive okvire odnosa izmedju kolonijalnih sila i zavisnih naro-da, da je on postao jedan od os-novn- ih Логоа suvrcmenih zbiva- - nja i odnosa u svijetu. dio tilt tereta na velike kom-pani- jc koje milijune prdu svake godine i uvede opce gospodarstveniji plan. Ova-k- o, podjc li se na izgradnju novo opdine, poci ce se na daljnjih dvadeset milijuna dolara troska, kojeg ce i opet rasporczovati na toron-tovsk- e poreznike bez obzira na prihode. Zadnje je vrijeme da se narod Toronta viSe zainte-resir- n za svoj grad i njego-%- u uprau. Zadnje je vri-jeme. da se u gradsku up-rav- u biraju ljudi od naroda, ljudi koji dc stititi narodne CRA i (Odlomak) Bila dva popa, — ali ne ona dva popa Ho su jed-nom ostali sami u svetu, pa se svaki od njih tuiio i teSio da bi mu daleko lakSe bilo zivotariti. samo da nema onog drugog, — ne. dakle, ta dva popa, nego druga dva, i ziveli su u jednom selu u Banatu. Koje je to selo, nedemo vara kazati, da ne bi selo. ni krivo nl duino, potrzali i izlagali ga podsmhu, poJto ono nije ni naj-man- je krivo za sve ovo Jto de se u ovoj pripovetci pri-da- ti. A posle, ako demo 5ta, ono i nije selo, nego varoSica. Tkoalikkooliktekjemsaamliho soonkajakVaeliimkia,Saoksavki ssukrSaijraokni!a kZraatoj, pnai jedan nije kaldrmisan. a nije nikada ni bio. Lstina, pod-smeva- ju im se Temisvarci da su im varoSke krave pojele tnrioktaodaar. nailjie tnoi jbeilosamKoadjepdandanepakkiSoast.i jnearditnriotsoeabralatzoa.ista po-la-iu dismeni meitani po zemlji pored zida, koliko da dovek prodje. tulaju (kukuruzovinu), a krave паШс. zpaa nvjailhjdpao, sktaavoljebnesol.ovpeasnpaojsetlveotruenlajaju, kpoamo ijseli.lekadoaJjteo tjoe svakome poznato. njihova hrana; a to deo neki Temi-svara- c. pa k'o 5ovek, ispripovedao. i sad ne dadu nikako mira ljudima, nego ih diraju jednako za proidrljivost njihovih krava. AH je zato i bilo svalta. Bilo je batina, pa, bogme. i razbijenih glava. I od toga doba manje ih diraju. Osobito u selu ni za iivu glavu nlko to ne sme da spomene; Ил vile, joX hvale mesto da je suvo i odedno, i da mu i ne treba trotoar. No medjutim nije bal ni tako. TORONTO - SJEDNICA SJK Organizacija SJK-- a odrzava svoju redovnu meseSnu sednicu u nedelju, 4 decembra u 2 sata posle podne, u pro-storija- ma orgranizacije na 386 Ontario Str. Molimo sve lanove da dodju na ovu sednicu. Tajnik. HAMILTON - SJEDNICA SJK U ncdjelju 4 decembra u 7.30 u ve£er odrzavati ce se redovita sjednica S.J.K. u пабет Domu, Beach Rd. Umoljavaju se svi £lanovi da prisusUmju ovoj sjed-nic- i, jer ce biti za rjeSavati т1о vainih pitannja kao kam-рзп- ја "Jedinstva", buduce priredbe itd. Sekret&r. SUDBURY - SJEDNICA SJK Savez Jugoalavenskih Kanadjana imati do svoju mjesednu sjednicu, dne 4 decembra u 10 sati prijo podne na starom mjestu. Pozivaju se svi dlanovi da nefaijeno dodju na sjed-nicu, jer imamo vainih stvari za rjeSavati, kao na pri-mjer kampanja naSe novino itd. Tajnik. Toronto - sjednica odsjeka 832 HBZ U nedelju, 11 decembra, u 2 sata poslije podne, odr-za- ti ce odsjek broj 832 Hrvatske Bratske Zajednice svo-ju redovitu i jjodiSnju sjednicu. Sjednica ce se odrSati u prostorijama na 38G Ontario Str. PoSto je ovo sjednica na kojoj so donaSaju odlukc o godisnjem poslovanju odsjeka te bira no'a uprava za 1D5G godinu, to je potrebno da svaki £!an i dlanica prlsu-stvuj- e sjednici. Ne zaboravite, u nedelju 11 decembra u 2 poslije podne. Tajnik. Toronto - zabava na Start] godinu Otprema stare i dodek Novo godine slavi se vce osam-nacst- u godinu po odsjeku 832 Hrvatske Bratske Zajedni-ce. Te vederi sastaju se braca Zajednidari i drugi prija-telj- i, da zajednidki u veselju i razgovoru odbave staru i dodekaju Novu godinu. Tako i ove godine, odsjek de prirediti zabavu na sta ru godinu u veder, u gornjim prostorijama na 380 Ontario Str. Pored jela i pica, odrzavati ce se i pies za kojeg de svirati poznati torontovski zborBalkaniers". Ne propustite priliku. Zabava de biti ugodna za sta-ro- g i mladog. Odbor. intercse. Od raznih ndo-kat- a i §arolikih politida-- a koji obecivaju brda i doline dok ih so izabere, i koji na-ko- n su izabrani okrenu le-d- ja svojim izbornicima, ne moze odekivati dobrih gos-podar- a. To su ljudi koji su dosli u upravu da tamo btite interese onih koji su ih pos-la- li i koji su im pomogli u izbornoj kampanji. Jedini pravi predstavnici naroda i oni koji de sc boriti za na-rodne interese su radnlcki kandidati. Za to, u dolazedim grad-ski- m izborima glasajte za njih jer glasati za njih zna-d- i glasati za svoje bolje, za manje poreze i vecu kontro-l- u naroda. 1'orrd radnUklh kandidata potporu aaluiuje Mr. May lUrchard. kandidat aa alderma na u Ward 2. POP SP1RA Naprotiv. Ispred svake kuce ima jendek pun vode, koji se nikad ne prazni; jer taman da presuSi, a ono po Bed-keredk- om Velikom Kalendaru udari blagoslov iz neba, i jendek se napuni opet kao Jto je i bio. i nudi i ma:ai na uiivanje i danju i nodu. Danju gaze po vodi komsijska dedurlija i kvasti turove, a i nodu je jedna lepota slu-3a- ti iabe kad podnu da pevaju. Pojedine pevade vec poz-na- je sav komiiluk po glasu. Tako, na primer, jedan se zabac vec nekoliko godina dere koliko ga grlo donosi; ima glasinu k'o bik, pa sc cuj. la pola atara koliko je grlat. Niko ga nije dirao, pa dak ni nestaina dedurlija koja su posle kKe onako lako { veselo gazila po bari, ni ova ga nisu dirala. Po svoj prilici, tu je dodekao du-bo- ku starost. i polio tragom starijih svojih. Mesto je bilo veliko, a pobozni parohijani tako imudni da su komotno mogli ne dva, nego dva puta po dva popa izdriavati. zajedno sa njlhovim popadijama i derkama. Paun su bili poboini ljudi, te driali svedare. a popovi im sekli kolade, pa novaca dosta. Bilo u selu dobrih momaka na ienidbu i lepih devojaka na udaju. savraokgolgjevparazunsikelau idlionsetadebljaeJ nka'odrpurgaozmnikroagluju gIogdrainik. olpoa, pa se sve pozaljubljivalo jedno u dmgo eve do usiju). A najdelde se ipak skupljali i igrali na roglju kod Xece birt&sa, gde je pod jalovim dudom igralo kolo. Svirac svira tako cele godine, a kad se obere kukuruz, onda e zna ita je njegovo. On niti gaseje. niti okopava, pa opet njemu dobro; njegovomu kukuruzu ne moie da naikodl 4 VANCOUVER - BAZAR SAVEZA I J.P. DOMA Organizacija Saveza Jugoslavenskih Kanadjana i Jugoslavenski Prosvjetni Dom u Vancouveru, prire-dju- ju svoj godiSnji BAZAR, koji ce se odrzavati u naSem Domu na 7G7 Keefer St. Bazar 6c trajati tri dana, odnosno odrzavat ce se U ponedjeljak, utorak i srijedu vecerom, dne 19, 20 i 21 decembra, 1955. Pozivljemo sve na5e prijatelje da nas u ove dane posjete. Odbor Bazar.1. Vancouver - konferencija pretplatnika "JedinstYa" Svim ditaocima i prijateljima "Jedinstva" u Van-couveru : — Nalazimo se ponovno u kampanji za na§u naprednu radnidku novinu na nasem jeziku u Kanadi. Da bi nam i ova kampanja bila uspjeSna. kao i u pro51im godinama. organizacija Saveza Jugoslavenskih Kanadjana pred-vidje- la je da bi bilo dobro da se sazove savjetovanje svih pretplatnika i ditalaca "Jedinstva" u Vancouveru. da na istom zajednidki raspravljamo kako bi nam rad u kampanji Sto bolje tekao i svrSetak kampanje bio us-pjcS- niji. Savjetovanje je zakazano za nedjelju 11 decembra 2:30 poslije podne u Jugoslavcnskom Prosvjctnofa Do-mu, 767 Keefer Street. Pored naSeg problema. kako uspjeSnije pripremiti i kampanju za "Jedinstvo" u Van-couveru, modi demo zajednidki razgovarati o preporu-kam- a i pitanjima upudenim u vezj kampanje na svakog pr'tplatnika lidno od urednistva. Stoga, dragi prijatelji "Jedinstva" u 'ancouveru. rsuelzidmjeenituepookdvonunef.oebrejanvcuijuka—o lindendi jdelrjuuga1r1skdieOcpedombziobvrrai,kdao2md:3jpi0atonpjnoe-a. VANCOUVER - BANKET FL00R-SH0- V Organizacija Saveza Jugoslavenskih Kanadjana u Vancouveru, priredjuje svoj godiSnji BANKET u svrhu sada.snje knmpanje "Jedinstva". obilaBt Ai NboKgEaTt: dsea bdiotib,ropmremveacernoamsemi drsutgairmomstoobuidzajdou-br,- u vederu treba. Pored toga biti do kratki koncertni program, plesa, pjesme i muzike, a zatim opdi pics i druge razonode za zadovoljenje starijih i mladih. BANKET cc se odriavati uodi Stare Godine, petak u veder, 30 decembra u Ruskom Narod nom Domu, GOO Ave. Vedera ce podeti G:30 na veder. Napominjemo svim na§im prijateljima, da redenu veder drze otvorenu, nabave ulaznice na vrijeme i do- dju na vederu. Odbor kampanje. U Maroku nemiri ne prestaju Rabat. — Pobune i ustan-c- i naroda Maroka protiv francuskih kolonijalnih vla-s- ti ne prestaju. Nova po-jada- nja francuskih oruza-ni- h sila, da pomocu silo u-g- use svaki otpor naroda za svoje oslobodjcnje ne daju zeljene rezultate za francu-sk- e kolonijalne vlasti. Us-tan- ci naroda sad u jednom sad u drugom dijelu Maro-ka, dnevna su pojava. U Knsablanki, pobunjenici su napali francuski garnizon i sobom ponijcli velike koli-di- ne raznog ratnog materi-jal- a i oruija. U Mcknos i STRANA lokalnog provoditi Campbel Kourribe predjelima, gdje se nalazi jedna frnncuskn motorizirana divizija, po- bunjenici su uspjeli da spri-jed- c prodor u nekoja pla-nins- ka scla radi kainjava-nj- a seljaka, koji daju podr-бк-и pobunjenicima. Vodja komunistidke partije Maroka, Ali Jata, zatvo-re- n je u Knsablanki kad je pokuSao sici iz aeroplana. V Knsablanki je proglaSeno opsadno stnnjc uslijed gene-ralno- g Strajka. Komunisti-бк- а Partija Maroka zabra-njen- a je joi 1D52 godine. suSa. Zato se i govorilo po selu. kad neko za ndUo ne mari : "E, — vele, — mari on za to k'o Sovra gajdai za ki5u", ili: "Tide ga se to mnogo k'o Sovra gajdaSa аиба!" On ponese samo gajde, pa kad ga zapitaju: "Kuda So-vro- ?" a on im veli: "Idem da okopam ku'ruz!" A umeo je djavolski lepo da svira i da namiguje, onako krivo-vrata- t. Bedkercdki notaros kad tera kera — obidno po- sle asentirunga — ne moie bez njega odmah : "Daj So-vr- u, — veli, — daj, daj desnu ruku naiu", veli gospodin notaros, pa mu zalepi pola desetice na seSir, a Sovra duva za onu drugu polutinu k'o besan. A u kolu kad stanen pred neku gazdadku devojku pa sira, a ona zna ko ga je poslao pred nju, pa sam gleda u levb u zemlju. pa sve veze, dok se ne oznoji is pod nosa, pa dobijc k'o neke brdice kao od rose. A i samo srie drukdije se raz-cip- a kad Sovra svira. A u kolu je sve bilo zaljubljeno; svak ima svoju, pa ne da drugom do nje, nego se kolju k'o kere svake nedelje. A Jto se zaljubl jivalo, to se ponajde&e i uzimalo. A kad dodje do svatova, onda nije dobro same mladi I mladozenji, ne dobijaju samo oni svako svoje, nego i drugi svet. Pa kad dobro prolazi I kad se lepo prevodi GHAa SermijaJ, koga obidno niko i ne zove u svatove (jer kad se sludajno opije — a to je redevno sludaj kod njega — tera svakoga da peva pesmu : "A-a-- a, dragi brate komsija. ako 'odei veseo biti, a U moral s nama dopnoitbdi"ra,ozpilaogosiisppnaoadozipnaakvporoa,ptdav,aiknsooeg;naaeniparironovadedidetoe jzeloevpnuoe,sini onnsaeajung-pl-er,do-ndi—jj-ee mu mesto daju za stolom, jer zbog svatova je valjda i postals ona red т "Trista, bez popa nBta". ( (NasUvit de se) |
|---|