000042
4 i I i s.f јуц ШЦ. Нинкм аЖ.--. STRANA 6 — Jedlnstvo, 5. Xebruara, 1965. UKRATKO iz JUGOSLAV ije Devojke iz mladozenje se mladl lju-poel- ed se da je "otiskuju" _________— ——— — —____________ _—— reC o kuriozitetu Sto u pede- - nje da se bolje prolan ako se setak sela Hercegovine i Bo- -...
| Language: | Ukrainian |
|---|---|
| Published: |
2010
|
| Subjects: | |
| Online Access: | https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A280286 http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/904 |
| Summary: | 4 i I i s.f јуц ШЦ. Нинкм аЖ.--. STRANA 6 — Jedlnstvo, 5. Xebruara, 1965. UKRATKO iz JUGOSLAV ije Devojke iz mladozenje se mladl lju-poel- ed se da je "otiskuju" _________— ——— — —____________ _—— reC o kuriozitetu Sto u pede- - nje da se bolje prolan ako se setak sela Hercegovine i Bo- - "nesto i ana", privlaCl lh a Karilrh u Lomlonu: Ju- - djani ove republikc imah su ud. Osobni dohodak izmedlu sanske Poeavlne devojke tra-,najp- re na kurseve. Onda de-- eosioveiki piedbtavnik na na stednim ulozima vise od i.s i 20 tisuCa dinara pnmilo 4e momke, a ne i posao. Rec flnltivno odlaze. A devojke, Winston Churchilla 99 milijardi dinara je 8726 radnika i02benika g q fenomwm to j ш x , n Trfndonu bio preasjeu- - w ""j f.). " ишшиаи pw w .,,.- -- - - , iToovprnp narodne skupsti-.z- a lzgraonju Kopija uKiju-,ima- lo je зазо гаашка j mus-j- ji ineuuvija nuuu uiuajwc simuun; мки amju i Kardelj. I euje lzgraonju pet ftopiana,benika zaposlenih u maustri- -' slo4enog probiema u zivotu umeju u novoj sltuaciji — л Uvoz i_ i. zvoi; oТ.апu.мbЛ#Ч'_., ТЛ"j1- П- II1I1III111 ,Г~Л_1 venski izvoz u prosloj godini jsvim ce davati tambenim oko rudarstvu, od drugim'gradjevinarstvu 1509. tekstil-,- " cosne i nercegovine. deo njih, one koje iWwin le 2G7 7 milijardl de--' zgradama. noj industriji 1236, trgovmi i stun poaaci govore, na п&и zavrSile osmogodisnju viznih dinara. a uvoz WO I'rokriju nCarlii robe za .,," primer, da svakodnevno rasteSkoiU! razmielja o buducnosti mUiiarde 11ti8 7 mifpiraermdlasudjeel73ce bmitiihjiuznvaedednianarag:ruUpa Ckerli-ju- voz®na"Gsatavvrikloavipccevtrinjiszkoez. me- - 6"J onm kojl traze zatwsle- - i~, brak i zivot u selu. Nji- - SSihмdinara Podatke je sa- - jumCara cijl Je vodja bio sne industrije "GavrHovtc' nje. Ovaj republWki problem hov glas je trenutno najjaci. oS) Tanjug. , , D1 м2 Anto Lekic. Prema optuizznnoicsii penje se tirvtlaiktee plagsoirdaltnie meZ-a-, jue nnal Zоaоlгoаstл, јшne.dovaoalojnoseprmo- - Ne mlsle na posao vec na ISS: 25 ianuara - Dok sin grupa prokrijumCarila tnozemno i A4t.ali obron- - 73 mililuna dinara. snih artikala u vrijednosti jedna institucija ne mo4e po ci u okollci Rijeke pokriveni o I'olrainja automobila: c,8 milijuna dolara prema jhvaIltl da Je ш snima- - Drugl deo, koji se stalno po-- enljenim ookrivaCem. u Ko- - nDron,m,VaDCaef tvлo„rnnicvef aanu(1tionmp obicinl-a- pvr,ooSlotgiod4is4n9jemmiioiisutvnaarendjoulariza- .- na probiema ,, dai,a l detaij- - vedava, manje "kuka", i pri- - krosnje ba- - ko se — 30.000 put- - -- nvin su at iata. '._ ,.,„. " " — _. -- i— PrijcdioR iirus.i:vcno?_.m.j_e s_i.u.q.i.j.c. .k._o.-jc- poauc- - se kojl . x:: i „i„„ . . dema okltile cvjetovima. тскт usim wga plana: "™B™"" f't'V '. Kim organima mogie posiu- - 0difaze. Broj ovakvih devoja- - Alto osSSSl dovoljne auUowfa-i-z Cehosva.ke i matV pred'vidja' Vvaje ti kao osnova ш akcije ka 5talno rastC( pa te se sa-vS- ne osnovnih gradjevin- - &SSR. raCuna se takodjer mdustrijske proizvodnje za 11 Vekovni nafiln zivota selaidasnja clfra od 31.000 godi-ekl- h materijala moze se oie- - da ce nasi gradjani koji posto, 3,u ovoj Republicl Je Snje staino de se ove godine imaju devize uvesti oko 1200 posto, zaposlenosti za 3,3 i SSditl oko 1.000 stanova. putnlCklh kola. Medjutim, I ito. produkUvnoetl rada za silovitim udarima. Stvarnost, mlm tlm povedade se 1 broj toua uz pomoc drvne i pored toga, nedostaje jos oko g,7 posto. izvoza za 12,5 po-,poc- ev od intenzivne industri- - devojaka koje traie posao a mfttain-nreradUvac- ke indu- - 5 do o tisuca automoona aa sto, uvoza za tfl posiu. ffradilo bl se i oko 11.000 bi se zadovoljile sve potrebe vesticije u osnovna sredstya mmitalnih stanova. (Tanjug) domaCeg trzista u ovoj godi- - (drustvenl sektor) trcbaju biti — : .ii,n . i.rh Tstar- - m. koic se nroc enmiu na smnnene za .z a m iiiiiv iiifv -- " — — -- — — - _r — .__-- - , _ ski ribari ulovili su u 19C4. godine oko uouu ribe Sto je prema 19G3 oko 40.000 tona cijcna u Poduzeca a mesom 1 mesnim pro cega u dmzuje аиштооиа. a uzdrman nfim uito, in- - za stan-dard povecane za 8,5 posto. notrcbe narodne o- - 1m3e риИ~nЈ. iiriiui: u __ Г it ii„i,iu.,n„i оНп -- ii i„ Г„л л.Н ЧП1 mlli ni™. automobila u Kragujev- - pla6aju teletinu po 1700, go-,jar- du i 75U milijuna dinara. rii treba ove godine prolz- - vedlnu po 1400, svinJeUnu polu poredjenju sa proslom go- - nova oetale vefil Radili 1150 dinara kilogram prve dtnom veci , misun kucu i povCcatL Vc(5 19CL godlnl tfrretnih terenskin vozna, vrsiu. плкирш ju i иш ft-iuinpos-vo. Za Je 2ene neg0 veati an su na so. rV?X~"'"m.;a ii vшnkn°e vdoaznllaa koli se suamdaieintroodkajaeo dosa1d0a0' naduNsaeive larhroatdejlu: je hBoeot-e- ll "l.1_V"u"-,-.w-' 1? uu4upvui uiugia uu - „ ii v!4p nefo do 84. a oCekuJe se da !"Juiroslavija" kojl Ce Ii n-rosl- ol godini. Popularmh mlljeko porasti na 100 dina-,00- 1 soba sa prcko hiljadu po-"ИЛ- а" bit ce proizvedeno naj-'r- a. I cijena ulaznicaza kine- - itelja. To ce biti najveci hn-V- L _ oko 30 tisuca. bit ce veca pro- - tel u zemljt. Kostat Ce mili- - e Nala7Ktc Hsnlta: U sjcCno za 25 posto. ijardu i 350 milijuna dinara. Hum-lue- u nedaleko od Za- -, © Mjcre protiv poplava: O I'recovorl sa l'rancii- - boka, lmlrVlfAUiImJ Г-П oGvO. xnwi.Vw-I--M- -ll.l —r--H.—III-i- lI— t—Ili№LtllL#l~ 1U1121V. l_i.a- - 4KIII1I. U JUKUOiat VlltnUJ -- r - — -- -. n na iz je .ti. иш Je za mar zivotul „nvft Desetina hlljada su in su bUl dvostru. sellma. u de. ih 1ч , I su "na su za u ce su kupovall ' so to menja. poelu" se Umonlo. se na zalost, ne novi rov ugljenokopa Dubra-- va i i pretetoi o u нипаи д Са_ VO. Kdje Se OlVarU OVO urua JU uuujnaviiu U uvai ua-.i- a i.bu i .'. i_.,i.,„ nmtio undine nodniftln. Na niemu se nala . „„.,-„- ,- mu uiiuiuiii, zbog poro- - Te ivori pretlstavniclma i utvrdjono je da tu oko ze brojnl odvodnl i vodovod- - te francuske firme "PeSinej" koje prat0 jvot olakSalo mllUun tona llgnlta. U ntoe-n- „m.toкvаeпап, ooramoeim rrnnth IminnUnaslnfPciriannrjiulltriwuuJUiiBjOcSlaаVшi- - nrnvn.Hp.n!o moe dar-in- e momke udaju. Prnh,-.- m yw.uwwu, raznih kiiri.i trphaln dinara Rad Krasica PdrUCle VOUJCIU nasipi,,o bi I Zasad broj do 200 rudara. stanica. O citavom torn hi- - je. Pregovorl ce senastavit u akcija. ohoci I zivotul trosko- - drasistemu vodi brigu Baranj- - februaru. Sopstvena kuca ostaje istl- - vl u SlovcniJI: Prema &ka vodna zajednica u Da-- 1 Ф l'rlstiipanjc u oaije cuj za ljuae sa se ctam Republickog zavoda za rdl. Prosle godine utroieno, Tanjug javlja da stattetiku iivotni troekovi po- - Jc za odrzavanje hidrosiste- - da pristupi u la kojl su dosii u preduzeca. rodlce od' Cetiri clana u Slo- - ma 275 milijuna dinara. OveGATT (Opel sporazum oca- - Aa ne ku6ft( temo, u zabltom voniji porasll su proele go- - se godine ukazuje rinama i trgovini). Dosad Je selu xet preduzeca. dine u odnosu na 1963. u nasipa Drava imala status privremenog nroejeku za 10 posto. (Izdaci Dunav. Potrebno Je ugradlti clana ove organizaclje 0atvarltl tu tel]u nije za erijanje porasU su za 48 900.000 metara ze- -' ® roskupljcnjc na Jeljei--, Treba vlee i bolje radlti, Wnnoorsttpooo.stolt,tdrolezkaovi odplrjecvharannjce z13a msmlpeljalelo, sratavcolnjruallkio4n5b0l0dsoehverskeutnvajrjaeati nazz-aa-.(cnnalicceajme ao: dUlupcriaovnpiovoedebaotrleZljtaeajzerndll-f-e-- manJ.e . navracsaeu, ltd.„1оZnacnla, O#obnl dohocl u brzorastucu topolu. Proracun'za prevoz putnlka, partljaga presvlaku". Preduzeda imaju xmMoi godlnl bill su Uko- - Vodne zajednice za ovu go- - i ckspresne robe. stanove, druStvene djer u stalnom porastu. I ад dlnu Iznosi 350 milijuna dl- - nje Iznosi oko 15 posto Tu Je m nrvih mleseci torasli nara. © Mksic 7a posir.uiaie u su za 31 posto u odnow na © Izvoz kamena: Industri- - Zagrcbu: Radne organizacije peboljsanjem kvaliflkaclja, i leto razdoblje go- - ja jadranskog kamena ce ove i pojedlnci na terenu op6ine t0 reiativno lako oetvariva. oktobut godine plasirati na . ddneL. ZUh-- Zmjes,лeгcЛu=1о.лп prhon--i SAD. Itallie. Beliriie. Nizoze- - Nlkssuic u Cmoj dGionral ra u ok- - РМИ) su miacu luax l ne iznosio i SR NJemacke vece viru za strpljivl, sve ovo zajedno .1e,smene, dve trecine Proftjecni osobni doho- - koliClne blokova u Zagrebu. c'oprlnelo se onl "odblJu"u prvoj smenl. All, nekc gra- - dak iznosio ne- - pioca u vrijeanosu oa iou.uuu икгигснс umc i ui-ftt- o reko 51.000 dinara, a dolara. njaci: Prema najnovijlm in vatwilnnth 11 otisle tnfwtnvt kojl se dJelaUiostlma nefito preko Piema saoptfenju Zavoda za zenja sumarsko privrednih . partljarhalnom ._ organizovanih lospoeobljavati Jugoslavensklh neproizvodnlm sulne rudarstvo siaiisuKU L;nie uore, oa organizacija m.u- - . . . . © Promet rijcf'koj Iticl: ovoj re- - bicno Jaka zaraza eubara za-K0- Cl Kuce x aoiaze KUCI Jca Rijecka luka ostvarlla Je publlcl, dohodak lspod hvatila Je 1 danas nedelju dana. Mladl prosloj godini promet 10.000 dinara imala su 171 oko 520.000 hektara ljudi sve ceice podnju 1 da tpoandaa roakzone 2,r5obme.iliOjudnatogatoont-a- zraadpnoiskleanai pomoosCnnoavnsimluzbSeknollak- a- vodnjaka i povrsina Iz.iye iamo ae raae. .1 шко uvoz 2,100.000 na tran- - ma, 168 u gradjevlnarstvu J C Na Kvarnerskoj rivijerl selo ostaje bez mladozenja. zit, 020 'tisuca na izvoz, 167 industriji i rudarstvu. podliu se Cetiri Devojke prclazc ofanzivu tona na razvoz robe. Dohodak lspod sa 1050 krevcta. O l'ogibja rudara: — prlmlla su posljednjlh mje- -' O U Dubravl kraj Lablna to иашсш, nerccgovKe su Ibareklm rudniclma kamenog seci prosle godine zapo- - podlze se preuzele inlcljativu. — pogonu jaml slena. ih je bllo nih piiia godi- -, pto se u mnoglm od Kraljeva, poginulo je 14 tekstllnoj industriji — 203 osvjezujucih napltaka na sat.vuna tLSLI- - Mvija rudara. NesreCa se dogodlla 10. Januara, prouzrokovala iu Je eksplozlja kompresora Koja izazvala jwiar. — Ce-trnaes- tog Zletov-ski- m rudniclma u Makedoniji poglnula su cetiri radnika. Nesreca se dogodila u kovac-k- oj radionlci rudnika prill -- kom eksplozije cljevi napunjeue eksplozivom. Rud-nl- k se nalazi kod sela Dobre-v- o u stipskom kotaru. O Zakon nerazvljeuim krajevima: Savezno Izvrsno vtjece je usvojilo nacrt zako-n- a fondu federacije za kre-ditlra- nje privrednog razoja prlvredno nedovoljno razvije-ni- h republika i krajeva i na- crt zakona o republikama i pokrajinama ciji ce se pri-vred- ni razvoj kreditirati. Ovlm zakonima regulirat Ce te uCesce federacije u finan-cban- ju razvoj a Bosne i Her-cegovine, Crne Gore i Ma-kedon- ije i Po-krajl- ne Kasova i Metohije. O Spomenik Jovanu To-maSevi- cu, osnivaCu Komuni-stWk- e partlje Gore, ot-krlv- en Je u Titogradu. G strdiil ulozi ti Srbiji: Prema podacima Udruzenja komunalnih banaka Srblje, u novembru prosle godine gra- - U stami'ani: pjhs.mi: 3IilKi:i)ONSKOG I'JKSNIKA Skoplje. — U i7clanju moskovskotr poduzeca "1'ro-Kre- s" zbirka piezKsaIma ajcAcize SSotapmovpae "Velar donosl lepo vrcmc". Ovo je prvo makedonsko knjiicvno djelo koje je u Savezu preve-den- o ruski. Izbor pe- ssatmaraalxiztvbaogatSooRpovapoeiztvskrioligo je pLsac Uomancsko, a prc-ve- li su ih Fedorin, 1л1-taask- l, KorCagin i Kunjaev. i toku vozlla, O l'orast Ljub-viS- e Ijani: Odlukom promet jCdan muskarclma vesticije druStveni 42.400 obradjlvanje Zarade Gori: formacljama Poslovnog udru-,red- jl seoskl mladiii 2enCf 58.000. osobni republicl. hotela tvornica bezalkohol-- ! kraje- - jedne -- '. kmetiu 6) i jc IzvrScno .- -i -- . O di i i O s O — u u u u u u u u o SBatib;4 je u brzom vlaku za Bo-Ofr- ad neprimjetno pratllo vise oCi-J- u. IduOg dana stlgao je nov izvje taj kojl je odmah deslniran: — Z. odsjeo u stanu beogradskog tunjetnika B. Dvanaest je sati pro-It- o 1 mada zgradu kojoj Je odsjeo stalno drUmo pod nadaorom. niamo ga jos prlmijetlll da Je nekud izalao. Tri dana kasnlje! — B. Jucer i danas posjetilo je vise ljudl. Neke od njih smo, bar povrsno, da identl-ficiram- o. Ietog dana u veCcr: — Naredjenje izvrleno. Z. uhap- - Mrea koju Je pleo ovaj pauk tako je pukla. Ipak. . . Obracun s Jercbovom bandom Oana je Zlatiborovo hapsenje drta-l- a najvecoj tajnostl. Na sasluSa-njlm- a brzo Je omeksao i ispriCao mnogc znaCajne stvari radu oba-vjeitaj- ne sluzbe u Austrlji. Jereb Je pretpostavljao da Je Zlatibor otpu-toa- o u Srbiju, kod Draze Mlhaj-lovlc- a, i njegova banda Je postala Јоб PljaCkala Je sad ovdje sad tamo, dolazila iznenada 1 opct nestajala. Vellko sumsko podruCje Slovenskih Gorica pruzllo Joj Je prl-jat- no skrovlste. se zallo Jer nltko rlje bio vise slguran od pljaCkl 1 napada. Vojne intervenclje KNOJ-- a su na ovom slrokom terenu bile' Cesto uza- - goatni preavi- - 50 sela traze Sarajevo. — Samo na prvl'radne snage, to uclniti dl sela. Saana- - kQJ nVEdvard Iz- -, povetevati. jalizaclje, napravila samo u M sela. Skaraca u dustrijska preduzeda. Qn tQ 1970 u sulk£) proteklih nvM a ГЛлИ11 ♦iiГo'4e,tГuЛfi1u1iggj g0dina. tradiciju oceva. putnlCklh i5,bJposiu matografe lmatlmo ranlje 'dlcu, podlgli kucu, zcmlju. izmone, prate vesticionoj pozna-'van- je O in .lii. An. . . . po - j ! . . Sad sve "na d taMl i ima le je mall opitlna ПЛТГ: Jugoslavija namjerava potreba ц blizlnl dovrsenja laxo. kublcnih u zaposlenh Poskuplje- - restorane . deset prethodwe trzlStima prikupl-- . . . . h 17.000.000 л kamenih i'puplave u privredl Autonomne gradjevl- - O Crnoj ц oetavljaju zenu iirvuwivi:, 63.770 ozblljno 5.880.000 ugrozava Sumsklh na nova 510.000 15.000 dinara 2424 utljena NaJvlSe koja IduCe ve januara Crne MOSKVI u lupjeii spretan u drsklja. raCunlce I — u . . . u u o £ii с£з& ludne. Ozna, medjutim, nije trebala da plete mrezu I postavlja zamke. Ljudi su sami donoslli izvjestaje. Kad je neki seljak sluCajno skrovlste bande, odmah je o tome otoavljestlo organe sigurnosti. KNOJ je jedne noCi bandu opkoUo u kraeem sukobu ubljeno svln nje-nl- h trinaest cManova, koji su bill naorutanl mltraljesom, sa pet smaj-se- ra 1 sest pusaka. Glavni organlzator Miha medjutim, uspio je da, lako ranjen, pobjegne. Kad se malo povratlo, po-sl- ao je u Lajbnlc izvjestaj o kraju svoje bande. Vodstvo u Salcburgu odmah je od-luft- ilo da organisira vise novih na-orusa- nlh grupa. U logorima su od-mah pocell s njihovim prlpremama. Tri bande na djelu "Centar 400" prebacio je preko granlce novog agenta sa slfrom — 32. To Je bio Ivan Ferlec, koji Je uzeo llegalno ime Riba. Grupa koju Je okupio imala Je 23 Clana. Rlba je bio vojnl koman-dan- t, dok Je Miha Jereb bio duhov-- ni vodja. Ovu grupu odlikovala Je lzuzetna drskost i ona Je terorlzlrala stanov-nlstv- o. Pocinlli su vise ublstva, plja-C- kl 1 silovan J a. U isto vrljeme u okolicl Maribora postala Je aktlvna i grupa kojom Je rukovodio bivsi nJemaCki vojnlk i okorjeli hltlerovac Franc Jelen. Po svojoj okrutnostl nlmalo nlje zaostajao za RIbom. I ova gru-pa Imala Je oko 20 Clanova. muieve, pa traie momke i nastoje da se Sto pre udaju, radne snage u Bosnl i Her-ceeov- lnl Dostale sve akutnlll. Uo MuSkarci u preduzeda, ovaj broj ce se izdaci p o U poda- - U i vl bez 200.000 ljudl. DoduSe, forslra se, all prllicno ne-organlzov- ano, migraclja u druge republlke onih kojl ne-t- e mocl da se zaposie u Bo-snl i Ilerccgovini. Dosad e iseljeno oko 200.000 Ilea. Me-djutim, nlsu poznati i prace-n- i dctalji vezanl za rc- - koje i organizovano pomazu ovu orljentaciju. Naporl su, manje-vli- e, takve prirodo da se samo obezbedjuje ospoeob-ljavan- jc ljudl za odredjene poslovc. To je samo dobar pocetak. Ljudl se posle sami snalaze. Izgleda da je traionje re-Se- nja probiema samo u ml-gracl- ji, neodrtlvo. Ipak se mora obaviti najve5i deo po-s- la u samoj republici, Tre6i-n- a zaposlenih u njoj sada na primer, radl u poelednje dve dohodak Je 52,335 dl- - mske pomoci postradale od a preko nara. da od sela 1 kao gosti. sve 1 ii zaposlenih ,110m a 11 ee a Je o Sovjctskom Xarcdjcnjc Umjetnika Narod otkrio 1 je Jereb, druga ZA dost pa pa je da torn je viSe kod mu ortcudevaju rad- - zuju ako noj Osim toga tlm, oko zena sve veCl kudnoj zena. 'ma toku ove is- - Nekl se 80 mlllona mire samo koja gde je vise snage To gih koja treba viSak nju za Ceo bio bi, t--f ovo O banda pljaCkala Je Pre-komur- ju. Pohvale Salcburga Za pljackanje, ubtjanje terorizi-ranj- e stanovnistva komitet upucivao je komandantlma pismene pohvale. Evo Jedne, poslane Mini "Naredba, strogo povjerljlva, broj 117, komandanta Slovenske Kraljeve Jugoslavenyke vojske za 8. aprila 1946. U najtezim danlma borbe жа jugoslavenske do-mov- lne i napaCenog naroda naroclto su se istakli kao pravl Ju-na- ei, irtvujuCi se za nase zato zasluzlli da ih pohvalim: 1. Rezervnl pjesadijski poruCnlk gospodin Miha komandant Murskog kojl se najtezim veC pet mjeseel uspjeSno bori Celu koji Je oeno-va- n njegovu inlcljativu. 2. Kurirka-redo- v Marija ko-ju su uhvatili partlzanl kada je no-sl- la vojnu sluzbenu propa-gand- nl materijal i municiju Murskom kome pripada. je da umakne snaz-n- oj pratnjl, iskoCila iz koji Je velikom brzlnom i, pored stlgla Naredju-Je- m da komandant odre-da, na "Uredbe polozajlma 1 nadleznostima" redova Mariju unaprijedi za podvlg Cin Ovu naredbu treba na povjerljlv borclma te- - §!г!егшаг 1eyioei Priinili iii kaleiiilar Maticr ixljniika Srhi-j- - (Jnrc — VIcA.I, za pxlmu. Ka-lciul- ar jc dl)i4 urcdjfii: ima dolirih rlana-k- a, liji'iiih p,jtania, izadaka iz nniiana. slika itd. U ("lanku opi.sm jc razvitak Socija-listiek- c licpuhlikc Srbijc (porat jmuzvodiiji', za-poslenosti Г slijcdcrctn clankn prikazuje se razvitak IJcurada (rlanak jc napisan povodum 20-sodisn- jic osloluidjcnja). Slijodi o raz-vit- ku V(jv(kUhc, zatiin clanak Crnoj (Jori, o privrednom razvitku Makdoiuj(, zatim clanak Xisu. Zatiin tri pjcsnic (od Milana Kakira, Kostica Jovana Jovanovim — Zmaja). yiijcde wportazf, price, clanci i jjesme: "Kroz d(4vja pozorista", "Dunnitor — legenda". "2iIolitva", "Poslednji dan" (pesma Vojislava Jlica), "Krv iiije sve" (poduzi odlo-ma- k iz roinana Alcksandra Vojinoviea), "UHraenoksarraIdiasdki'cevpioczaor"isXniekadkucc u itsoczotvnoi je НteШlo"',, "Kuce za automohiliste", dvije pesme Djure Jak-sic- a, "Vm1" "Otadzlrina", zatim clanci "Za-stit- a ustavnosti i zakonitosti po nasem novoni UstaMi", "Zpna — znacajan faktor dmstveno-ckonoiusk-o zivota n .Jinjoslaviji", Jova-na Dueiea "Suneokreti" pesma Vojislava "U josen". Slijedi reportaza "Srpska Rveta flora", clanak "Zdravstvenn zastita zemljoradnilia u Jn-goslavi- ji", sezdeset hiljada studentskih osme-lia- ", "Muzej Srpske pravoslaMie erkve u Ipo-uradu- ", porodiea", zapis iz de-cje- p; doma "IIosa Pijade", "Postansko-teleffraf-sk- a i sluzla u Crnoj Clori", "Sibija u Pmiii) svetskom ratu". Slijede llojiea ("Plava rolmiea") i Desanke Jlaksi-movi- c ("Spoineii na ustnnak"). dolaze izvadci iz pisanm iseljcnika upucenih ratiei iseljcnika Srliije i redakeiji ea-sojii- sa "Zavicaj" ii toku irodiiie. Medju nji-n- m pisnio Mike l{akovia iz Victoria, B.C. Slavice I'omic Helen iz Vancouvera, ЛгојЈ Rasovica iz Toronta. Palje: "Srpska knjizcMiost donas", "Pom-k- a Orf'eja Ra oranica", "Muzcj Ijnlwvi i odano-sti- ", "Vuk Stevan Karadzic" ((кИопшк iz zapisa), "(Jluvi JJopovi", (odlomak iz istoitnenor rotnana Ihisana Kalica), "Uz stogo-disnjic- u rodjenja liranislava Nusica", "Juffo-slavens- ki iseljeniei п spanskom ratu", u komc se iznosi su iz Kanade u sudjelovala 73 iseljcnika, niedju kojitna bio alitor Pjajic. Slijetli naroduih pjesama, anegdolc, za deeu, pregled sportskog Xivota u 10G1. go-dini, kalendar zuacajnih dopadjaja ?ije su go-disnj- iee u 1%5., zapisi Krajrujpveu, Topoli pod Oplencoin, Kikindi, Petrovcu na Mlavi, Novo-Ix'cejsk- oj komuni. Kalendar "Zavifaj" se moze doYiiti iseljenika Srbije i Cnie Qoro, Nusirpvo 4, Dpograd; oijena jp 2 dolara. narstvo — u razne kurseve. Uporedo Izgleda, jasnljl bl snazl. postojl's GOO zaposllll problem neupoele-ls- u u radinostl. Njl-nl- h Je u godine primer! svedoCe da p]aceno dinara. opStlnc ne s time'samCani 1 na predu-St- o istiCu teskoCe. U Bosan-zeC- a koriste usluge ku-sko- m Samcu, vlSakCne radinostl, da se an-rad- ne stalno u porastu, gazuju. Je Jedno od mno-priman- je na posao uslovljava- - reSenJa pro-J- u uspehom u okvallfikova- - uCavatl i prihvatiti. radnamjesta. I organ!- - ovaj problem Slicna i u Iz i mlrnog salcburskl grupa posebne Jerebu: armlje op-stan- ak i slobodu naseg ideate, i Jereb, odreda, u uvjcUma na odreda na Oger, postu, odredu Redov Mar-ija Oger, uspjela partlzanskoj vlaka Jurio laksih ozljeda, s cje-lokupn- om poStom u odred. Murskog osnovi o Oger izvrsenl u rezervnog kaplara. naCtn saopdlti naslm i i Cnu' 1!Нм. a prvom itd.) elanak o o Lazi i posraa i pesma nije i pesma i Iliea pnznu "Sto I)om zdnizenili telefonska pesme liluti-n- a Zatim 1ПП4. i i Maras nje-Rov- ih ratu i Jovan Sti-v- o o Га-ti- ce 1 apeluju 3 republiCke instltuclje vise razmlsljale o stvarnom zlvotu a ne samo prebirale statlsti-Ck- e podatke, kojl mogu a ne moraju biti veliki pomagafi. AH tu iskrsava JoS nesto: Bo-s- na 1 Hercegovlna imaju vrlo slozene demografske probleme all nemaju 1 demografskih struCnjaka. Asim Gruhonjic renskim radnicima, koj Una imenova-n- i treba da sluze kao sviJeUl prl-mj- er u borbl za slobodu, kralja i domovinu. S vjerom u Boga, kralja I domo-vinu." Upravo u to vrijeme emigracija je oablljno racunala s lnosemnom lntervencijom. Pozvall su kralja Pe-tr- a da HCno posjeti logore bivslh ratnih zarobljenika. On Je torn prl-Uko- m obeCao vojnicima da ce se uskoro vratlti u domovinu. Anita je povjerila sveju tajnu A sada ulazi u naiu priCu, koja Jc letinlta — Jedna veoma ltjepa djevojka. Zove se Anita. Vesela, tern-peramentn- a, romantlCna. Jo za vrljeme xata bila Je pot-pu- no svijesna svoje ljepote i priviai-noe- tl pa se upustila u neku nedul-n- u avanturicu. All, zeljcla lh Je Jo. Na nekoj zabavi s-re-la Je svoju ne-kadas- nju Skolsku drugaricu — Ml-lutln- ku. Dugo se nlsu vidjele i ima-l- e su mnogo da pridaju: gdje rade, kako zive, kakvi su im planovl za udaju i tako dalje. Prijateljstvo izmedju djevojaka Je prijateljstvo posebne vrste, koje ne-ka- ko ne ide zajedno s konsplraci-Jo- m. I tako se desllo da Je Anita izbrbljala 1 svoju veliku tajnu. Kad ju je Milutlnka upitola ka-ko zivi i kollko zaradjuje, opreano Joj Je Sapnula: — Odlazlm preko granicc i dosta zaradim. (Nastavlt Ce se) neke f |
|---|