000211
3) шшшшшшшшштшт шнтатшшт STRAN'A 3 lugoslovenska tragedija VELJKI DAN 10 GODINA OD POGIBIJE Xapisao OREST MALJCEV (DAN BRATSTVA I JEDINSTVA) SAVE KOVACEVICA "Daa Je bio hladan, blatnjav. NTski. suri, na pomilani oblaci zaklomli sir sunce, dosadno jc si-pa- la ki5a. Postrojeni na koman-d- u...
| Language: | Ukrainian |
|---|---|
| Published: |
2010
|
| Subjects: | |
| Online Access: | https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A280242 http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/948 |
| Summary: | 3) шшшшшшшшштшт шнтатшшт STRAN'A 3 lugoslovenska tragedija VELJKI DAN 10 GODINA OD POGIBIJE Xapisao OREST MALJCEV (DAN BRATSTVA I JEDINSTVA) SAVE KOVACEVICA "Daa Je bio hladan, blatnjav. NTski. suri, na pomilani oblaci zaklomli sir sunce, dosadno jc si-pa- la ki5a. Postrojeni na koman-d- u "mirno", stajah smo u blatu i nlsmo smcli m da rardnemo, a pred na-m- a, u crnom oprtacu s podifTitztom kapuljacom. £etao se Sef totovskih lo-po- ra u Borskom srczu — frontfirer Smolka. Taj mail zdcpast do-ve- k, sa izbuljenim fu- - tobelidastim odima, dr-2a- o nam je pcdantno, svaka tri dana poudni povor. Njepa nije zbunjivalo nikakvo vreme. Naprotiv, ba5 kad je nevreme, kiSa i zima, odlikovao se naroditom povor-IjivoSc- u. Istinski so nasladjivao pledajudi kako sc pate do ko2e pokisli ljudi, drhteci na ostrom vetru. Smolka je u proSlosti odevidno bio profesionalni povornik naci-stid- ke partije, te jc i sada osedao potrebu za strpljivim i pokornim sluSnocima. Po-licaj- ci folksdojderi, odeveni u sivo-m- a slinaste Sinjele, narodito su pazlli da slu-Jam- o frontfirera — nikako drukdije nepo sa "naprepnutom" pa2njom. To je bilo dopunsko mudcnje. Jednom je neki Ita-lija- n, promrzao do kostiju, podipao oko-vratn- ik i zevnuo. Policajac jc "nepailji-vop- " udario potkovanom Cizmom u trbuh. Tiho jeknuv§i, Italijan padc. Drupovi pa zakloniSe, da bi spredili daljc mudenje. AH tada dotrdasc automatidari i oteraSe svo "buntovnike" u baraku na obradu-navanj- e. A Smolka je produ2io da povori. Na-stoj- ao jc da nam ulljc u plavu kako smo mi vojnici vclike vojno-praditeljs- ke ar-mi- je, kojom odavno rukovodi penije no-madk- op peneralStaba Fric Tot, kako je taj "penije" blapovremeno izpradio sve te strateSke autostrade, po kojima je Ш-tlero- va vojska krenula na zapad i na istok; da ce za makar i najmanjc ome-tan- je Totovih planova krivci bit! surovo i nemilosrdno ka2njcni. AH, ma koliko da nas jc Smolka zastra &ivao, ma koliko da nas jc iznuravao ro-bijaS- ki rad u kamenolomima, ma koliko da nam je ponckih dana na5 poloiaj u lo-por- u, iz kopa su "oslobadjala" jedino crna kola a belim krstom, izplodao uia-sa- n i bezizlazan — ipak smo dvrsto vero-va- li u bolju bududnost. Posmatrajudi pia-nino obavijene maplom i obrasle Sumom, desto sam mislio da demo, na ovaj ili onaj nadin, Ipak pobedi na te zelone visove, partizanima, l uzoti udeSda u njihovoj boiti. Putcm u kamenolom Aleksa Musid mi jo d esto pokazivao obliinji vis na zapadu. . pokriven od podnoija do vrha custom crnopor.com, i s osobitim napla?avanjem izpovarao : — Crni Vrh! U podctku je plaSljivo i osvrcudi se pra-vi- o aluzije da je ostao samo jedan dobar put — tamo na Crni Vrh. A posle. kad se privikao na mono, saopStio mi jo u po-vere- nju da se u Sami na Crnom Vrhu i na planini Zlatovo nalaze partizani. da sebe zovu bripadom i da cekaju naredjenje vrhovnop Staba da bi izvrJili napad na Bor. Jedva primetni osmeh, omekiao je Aloksino sumorno lice kad ml je to pridao. Kako je strasno mrzeo borski rudnik. koji ustvari. otkako pa zna, nije nikada bio juposlovenski! Uvek su njime pazdo-va-li strand. Pre rata — Francuzi. Navra-dal- e su i plavne pazde — Amerikanci. Sada su se upnjezdile Svabo. Umesto Francuza. dircktor rudnika postao je No-m- ac doktor Kreps. Vlasnici se menjaju. Xemd. kejl ra de rata UrtH n IrtetoeJ I Jo-ftito-neJ EvTPpL ali radnicima od topa nije lakSe. Oni rade u rudnidkim Strekovima, stojeci do kolcna u tamno-plav- oj otrovnoj vodi, udlSudi za-trov- ani vazduh. Srecku, Aleksinom sinu, ved posle dve podinc posivclo jc lice, te-S- ki kaSalj podeo jc da mu kida pluda, i on je umro. A od sumpornop pasa Sto ispu-Staj- u u vazduh topionidke peci, venu bilj-k- e na nokoliko kilometara unaokolo i ze-ml- ja jo neplodna. Samo s prolcca na su-morn- im opolclim brezuljcima oskudno ra-st- e nisko Sibljc crvenkastos drena. — Kod vas, Xikolaj, u Sovjetskom Sa-vez- u, sipurnoje sve drukdijo, zar no? — raspitivao se Musid, i sluSajudi moje pri-danj- e, postajao jo jo3 povorljiviji i otvo-renij- i. Aleksa mi je poverio kao voliku tajnu da jc komunista i da ima starop i vernop drupa — rudara Xedeljka. Oni su so sprijateljili jo5 pre rata, kad je borski bakar pripadao francuskim in-dustrijalc- ima, i to pod ovakvim okolno-stim- a. Jednom su seljaci iz okolnih sela, u dopovoru sa rudarima, kronuli na rud-nik, naoruzani koljom i lovafikim рибка-m- a. Odludili su da razbiju zpradu uprave. Music i Nedeljko iSli su naporcdo, hra-bro- di jedan drupop. Ali se njihova pla-mc- na iolja da sa rodne prude oteraju tudje vlasnike nije ostvarila. Juposloven-sk- l kraljevski iandari, braneci vlasniStvo inostrane koncosije. dodokali su ustanikc pu?danom vatrom. Kedeljko je bio ranjen u nopu i Aleksa pa jo odvoo kod sobe kudi u Bclu Roku. Otada ih vezujc dTsto pri-jateljst- vo. Produ2ili su da se sastaju i za vremc okupacijo. Ti tajni sastanci usadili su u Aleksino srce osocanje uvorenosti u sop-stvo- no snapo za kakvu ranije nije znao, i maSta, do nedavno jo5 nejasna, sada pa je smelo zvala ka odrodjenom cilju. Pa-sta- o jc dlan komunistidkc orpanizacije. koja jo stvorena u rudniku, i zajedno s Nedeljkom { drupim drupovima tajno je nanosio Stetu okupatorima. Komunisti su bill medju sobom dvrsto povezani i dobro zakonspirisani. Ma da su hitlorovci znali zaSto se tako desto lome uredjaji, za5to su udostali kvarovi u saobradaju, pored svep traf enja nisil mopli da pronadju krirce. Neprijatelju je bilo sve tele da izvozi ba-kar iz Bora. Pa ipak, u Centralnom komi-tet- u Komunistidkc partije Juposlavije ve-rovat- no nisu bili zadovoljni radom bor-ski-h komunista. Poslali su im novop ru-kovodi- oca — Blaiu Katnida. Ali uprkos najboljim preporukama, pokazalo se da on nije imao velikop iskustva u ilopalnom radu — uskoro pa je uhapsio pestapo I policija je uspela da pohvata skoro celu partisku prupu u Boru. Xedeljko ! Aleksa sklonili su se u Bolu Пеки i tamo strpljivo dekali popodan mo-men- at. S vedera, kad sumrak skrije crte lica, na kraj sela, uz nisku kamenu opra-d- u preko koje se da lako preskoditi. skup-Ija- li su se ljudi. Ispod Xedeljkovop skuta siJala je diepna lampa. Svetlost je klizila po Hsticu hartije, istidHdi redi "Sevjetski Saves. Staljin." (Kastavide se) A mo, ?levend, Maktdenci, Crnocerd, Srbi 1 Hrvati da г-a-s Waroeilja zemJJa nala, draa gTuda, hrabra matL Xa orom danu ratpoznaje pravu k£r ! slna heroska I slavna naSa ot&dibina. Pre dvanaect gcnilna udari na nju neman faSitta pretvarajud sve livo u pujtoJ, Icrv 1 zgariita. АГ finovi t kferi naroda naiih slavnlh herejstrima kojim nema rarnlh uttad&Je goloruki protlv crnih zveri i ug-uH-Ie neman u rodjenoj krri. U savezu sa Ruijom pobeda bi izvojerana CrvenoaVraeJci doneSe sunce elobodno? dana. АГ klika neofallsta, dolarsldh elugana podlom Izdajom skratUe radost rvetlih dana i purnule narod u ropstvo, glad i bedu dok oni a Volxtritom joS sramnije? ropstva mrei prcdo. Sruie, drugarice, borba ЈоЗ traje sveta borba protiv Titove arhiizdaje. Xas u borbl nadahnjuja svi narodl tveta ta, ona je samo praredna oiveta za izdajstra 1 zlo&ne koja ie nad narodom 21ne. Druie, drugarice dvojaka borba se nattavlja — j-xl- na, protlv kliko Titovskog fallzma druga, za nezavisnost Kanade od jenkljevskog kapltallzma. I tunce tlobode ponovo e da alne nad obadve sale drage domovine. Putem Dratstva i Jcdinstra ml smo u mocnom taboru mlra, udruieni idejom alobode i socijalizma, mi mo, sa mnogomilionskim radnlm narodima, protlv zverskog ameriikog imperijalizma. I'utem Dratstva I Jedlnstra ostvariemo eliku, mcxfnu i nezavisnu Kanadu a naSim narodima povraticemo izgubijenu slobodu! РЕбЛ (RecitoTano na Danu Dralstra 1 Jedintva 5 Jul, u Hamillonu). Dodjelivanje medjunarodnih premija mira Zasjcdanje Svjctskop Vi-je- da Mira (BudimpeSta, 15-2- 0 juna) usvojilo je odluku iiria o dodjcljivanju Medju narodnih premija mira i Zla tnih mcdalja. Podasna Premija mira do-djelje-na jc Nikoli Vapcaro- - vu, pjesniku i nacionalnom heroju Bugarske koji je pao u borbi protiv nacizma. Medjunarodno premije mira dodjeljene su: francu-sko- m pjesniku Pol Eliaru; sjeveroameridkom naudniku U. E. B. Diboa; njemadkim ' filmskim reiiserima Martinu Helborpu, Kurtu i 2ani Stern; islandskom romansi- - .eru lialdoru Laksnesu; meksikanskom umjetniku-praver- u Leopold u Mendesu i njepovim saradnicima iz kovi ipraliita ce raziprati odu-?evljenj- em hiljada ljudi koji de Iz svih krajeva dodi rumunjsku prijestolnicu da lar"; indijskom knjiievniku Mulku Badzu Anandu. Sva-ka od ovih premija iznosi 2,500.000 franaka. Osim topa dodjeljene su mcdaUc: francuskom icarikaturisti zanu Efclu dehoslovadkom pjesniku Vi-tczsla- vu Nczvalu; enplcs- - kom knjizevniku James All-drip- o; brazilijanskom muzi-tar- u Klaudiu Santoru; ar-Kcntins- koj knjiicnici Ma-ri- ji Rosi Oliver; japanskim umjetnicima: Tosiko Aka-mac- u i Iri Maruki; francu-sko- m kiparu 2or2u iranskom knjifevniku Alavi Bozorpu; rumunjskom kiparu Stefanu Corvasiu venecuelskom pjesniku Kar-los- u Aupustu Lconu; dokto-r- u prava Luisu Pe-rc- su (Kolumbija); finskom detama zidara dr. Centar vese- - NarriIo 10 sodina od Lobnih junokih dana 1943 godine kada je zajrdno hiljadama boraca. koje je izdala titortka vrhuka poginuo rhki patriot i lami partizanki komandant Sara Кота?ет{& Xikao iz redora onih radnih e Ijaka koji u pod rukoodtom ra-dni- ke kla odralno i odluno niz godina pre rata vodili borbu za demokratka ргата naroda, Sara KoTafevi je u toku borbe naJih naroda protir hit!erokomuoll nijrvkih таглага izraMao If gen darnog borca I komandanta. Od prvog dana uotanka crnoeor kog narnda, 13 jula 1911 godine ftlarni komandant nije znao ni za kakve prepreke i trah. I' najre-r-m okriaju, borbl рга u pra — on je prri. lT juriSu na tenkore — opet ргт!. Od namog niegorog imena drhtali u faiti u i beiali bezobzirre kad Sata pored borce na juris. So]im primerom. nalnlm patriot kim OM'lanjem i hrabrou on je nadahnjirao втоје borce na hertJ. ke podigei "Kad je 5aa nama — pobeda je olgurana, — goo-ri- ll u borri. Oni ки probijali obru I' u kojp u zapadali pod priti kom nadmonijrg neprijatelja ill zhog irdajnikog rada Spijuna iz titntoke bande. Satin poklikt Ju-H- 5. mojl drugo4!, — hrabrio ih je i ulUao nou nagu. Fava Koraeti e odlikoTao du Ixtknm mrznjom prema nlm do maim idajnlcima, Гак{1ша I int. { prrijal!lima. Veliki patriota, Sava je £r-.t-o i ikrrno verovao u brat iki Sotjo tell Save, u n]egou part'ju, u vrlikog Slaljina. Sje borce je vapltavao u tome duhu. On ih je Mikolio, gmoreci Im o ne poh-diot- i SSSU-- a i njegote Сме-n- e armije. "Crtena armlja je " na ma pobjeda je nala! — bile u tect „,0jjh neuMr.sj.ih lobodu IzveStaJ, livot Tim ya.e lii Ilk toil o , poput s#. .i koji u u juriu nlobodu prkono I Kledali timrti je utro--' rlo Utinitu To domacih kojim pono! .vaki naS patriota, velikol borbi i II vot nrng ЛИ je Itin I o Izdaji Titove bande. To atraEna optulba r.Je, koja je onda i-tr-ebila i i koja tinl I a oni koji e i bore za ttmi polednjeg daha bio vrran nlarni Sava. I Izdajnitka grupa oko Tit a nta di vlrlje. Sara nije imao niceg nifkog m njom. On nije bio nvetan njene jer nije bila nt krivena. ali je uvidjao da kod 4. eg neito nije U tedu. 0tall repu ja. pravilno hvatili til Prosjaci pred "Eplcnadom" Zaprebadki "Xarodnl list" pi5e: Posjotioci "Esplenadc" i-m- aju prilike veliki prosjaka Staljina, telom. Medavno jc sedam prosjaka islo od to-la ispru2enih ruku, traiedi milostinju. Medju njima ima "Taljer prafika kiparu Vajneu Aaltonenu. I mladih ljudi. pod dje. Sa- - je par-- eza srce mladih bunkerima podrizlma rukorodtva Bukurest priprema Festival omladine vjeStadko tako-Bukur- eSt prctvorit festivalske pristaniStem okreneS susredeS prekrasnoj napredne omladine. prupama dlanova stvorilo oduscv-Xjepo- ve trpovi, radnidke omladine vrijedne raspjevat sijeta udestvuju Salan-dr- u; Karlosu podipnuti ГевигаЈзкор munjskih mladica djevoja-'k- a, de mladi Ija de najrazliditijih zemalja ture sporta aupust". udvrstiti odriavati djusobno prijateljstvo. ske utakmice razne kultur-- Izpradjuje takodjer velidanstvenom IV priredbe. po- - bioskop blizini omladine studenata Bukureltu podiie redjene BukurestuI prijateljstvo. veliki £0.000 de 800 Rumunjska omladina dalaca, ipraliita kolarku dalaca po svojim moder-- odazvala pozivu Centralnop odbojku Ijetnje pozo-- nim urcdjajima potsjedati komlteta Saveza radnidke de da poznate sovjetske ki-- nacionalnop pledalaca. Od narodi- - nematoprafske pripremu festivala. Xa top interesovanja biblio-- zadatak", piao Г1а novi titoTkih Djilasa Pi jade partizanki odredi ture trojke tako ttari likvidiraju kod branio obe5aati, ne njegote popaljene do mo-ve narod ne ротјегепја prema partizankoj koji mrirli Sau lobodarko, koji dana памј zemlji zavrli faizam, priprrmili tzv. nje hiljadama partizana rukotodilaca. Marta 1913 prvdloiili um brat "pre primirju. Otaj na MpregovoreM hitleroicima mog vernog lugu Yladimira poznatog encWkog plju na. atao nemaikom komandum dolinl reke Kame rakljufio iiMrazumM. Okupatoru bilo potrebno radi pregrupi j-Iin- ica opkolja vanja Tito, pokrrte hitlerokih trupa. partizani no bi noito poumnjali, proturena kalui tolxile "Ti-to prevari Xemce. I'brzo pokazalo Tito banditi, ne ncniatke fail v6 partizane obmanuli izdali. Tregovori okupatorom zatr neprimetnim opkoljata hjfm glavnine partizankih naga dolinl reka Tare, The .Sutje fke. Tito, njihota ban da, razume икрекпо kli. Л neprijateljokom dolini utjrke, na ne koliko ktadratnih kilometara, vite 10.000 partizana kojih 4.500 ranjenika. Izdan opkoljen. Kobjiimlea je pozaraijJae0pontapUrol . ;;.е.цno heroJfki, Ix.rbl Mraca, vakl vako naredje-- domovine, pololio Je evoj nje. on nvojom ir!,rn r.tnik Kovaevit udarnom bo J. naiim narodima ca-.- nl O b.ijnlm heroja „-- n liana, borara h-r- ol. ve. njceovim Јипагк(т ,.it.i a, I,-- ,.- zoaf, narod „tadibli Je Mln, izdainika. ttio.ri beroju Utlna partizana za nlobodan urecan naroda. to gnunoj je hlljade hiljade patriota to danan ma borill je komandant гШл. nije zajed Izdaje, na flogadja Nijete vidjeti ovim J. stola popu- - — i ° --— IC u pdje se U ovoj se sa dini, ulice I i i ruke ru- - i sc i i u dnim i u u — sastat se bit Park iz "23 vise svoje kome ce se na festi- - ne Na valu Ijani se ulice za mir, stadion ale-- koji ple-- se kao o- -, koje raoci primi na odbo-- 4000 sa ra omla-- — im je on. pijuna i da u dvojke i icaztali u umnju njega. On je interee rog naroda: Narodu a braniti to ve dovodi do ојхГ. I oni u i u u u ofanzhi klopku i mu. i drucih njihotlh nemacki faiUtl u a ц Titu gotore u uputio Ve bit Velebit u I je to nvojih Djilaa I'ijade znali u Da doeti!i i je nararrava da e u te, i a Sili u --e u Itankotic! u e iztu u obrulu, u proMoru po. Kinulo Je od od i ЈигКаЈиМ na To u u vao reflma je brlgadom u Sa u. borcima u protiv .lobodii nacionalnu avimi(Mt hltltrKllti horHi legendu. o IWII o ono do ona Me s ra- - ! i i u i I u i u i i i --e u-- ~ — те u V je It a, м za не da e, re za м u nu, ne nd ie n. nu ne ra prezaju da e hvale da je do narod nog utanka donlo njihovom za Hugom. Oni go ore a tome. Ileti. dno hvale. PUu o Savi Kovafe vifu. I'jJu o brrojlma koje u di-rekt- no likvidirali ili izdali. All ii-njen- ice o nvojim zloinima nad njl ma, nad naSim narodom, oni ne mogu da tiakrlju. Sava je narodni hero). Slava n borbi na Sutj-c- i, podvizi i herol. мт pripadaju ммо na-rod u, a ne ramnoj TitovoJ band!. Svetan primer pat rot tm a hra-brt- tl na(eg omiljenog heroja Sa vc lull kao pot trek nvim nallm patriotlma u borbi va ntohndu na. cionalnu neyavinot. U UADIVOJKVIC aplijcna knjiga u Sjcd. Drzavama Amoridke carinske vlasti su zaplijenilc 20 komada brosurc "Ekonomski problc-m- i socijalizma u Sovjetskom broj pred ho- - i Savozu" od V. do dc koju izdalo "Jedinstvo". "Jedinstvo" je o tome o-bavijc- Stcno po "express" preko koje su knjipe upudenc. se za Gla-n- i prad P.umunije — svakom koraku т5е se pri-- dinu bit de veliko tokama. Posadjono je ce ae j preme za dane, jezero sa za la-- , djer novo drvece aupusta metro-- sre-pol- u : . koju ljeno radocu i italijanki ljudi opromni kul- - ' jol me-- se sport- - ! sirokoj prekrasno , za No, primiti za a rilte, de mladine i j palate za za koncertnim salama i i atanja i partizana. Kankovi. i tet i njegoti 1 i od kojtma I polazio I i I I partizana I I I je a-Ke- nciji spomenici u parku kulturc i , odmora, "J. V. Staljin kao , i u parku kulturc i sporta "Arlus". Posadit ce se pored topa i 22.000 komada mla-do- p drveca, 50.000 ukrasnop liblja i 27.000 ibunova ruia. ! 3Iasovni miting radnika u ToKiju U Teldja j 29 Jana odrian pro- - tettnl ndtir.g na kerne J t£estvo-- ralo &0J&00 IjadL Ucesnid sn pro- - , tectoTaM protir viadiaog projkta I zakoca, o ograai£aranja atra;ktrra. Oni sa izjartti d fc te japanski ' prardonkidta.odlacso bonti protir tog |
|---|