Upotreba mezenhimskih matičnih ćelija u veterinarskoj regenerativnoj medicini – terapija degenerativne lumbosakralne stenoze

• Other Authors: Živić, Miroslav, Petković, Branka
• Format: Conference Object
• Language: srp
• Published: Beograd : Srpsko biološko društvo 2022
• Subjects: Pasa; sami
• Online Access: https://imagine.imgge.bg.ac.rs/handle/123456789/1737; https://imagine.imgge.bg.ac.rs/bitstream/id/88871/Upotreba_mezenhimskih_maticnih_celija_u_veterinarskoj_regenerativnoj_medicini_terapija_degenerativne_lumbosakralne_2022.pdf; https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_imagine_1737

Aktuelni pristupi za lečenje degenerativne lumbosakralne stenoze (DLSS) kod pasa podrazumevaju invazivne i skupe hirurške tretmane koji sami po sebi mogu dovesti do dodatnih komplikacija, dok ne rešavaju u potpunosti simptome bolesti. U ovoj studiji je pas sa dijagnozom teške DLSS, sa parezom zadnjih ekstremiteta, lečen novim, najmanje invazivnim pristupom. Kultivisane mezenhimske matične ćelije (MMĆ) koje su izolovane iz autolognog masnog tkiva su injektirane bilateralno na nivou L7-S1, odnosno u blizini spoljašnjeg otvora intervertebralnog foramena pacijenta, umesto unutar diska - što se do sada pokazalo neuspešnim u nekoliko slučajeva. Primenom novog pristupa, prilikom evaluacije kliničkih parametara uočeno je značajno poboljšanje tokom vremenskog perioda od 4,5 godine nakon transplantacije MMĆ. Prema našim saznanjima, ovo je prvi slučaj uspešne terapije DLSS koja je nastala spontano kod psa, sa dugoročnim pozitivnim efektom. Prikazani rezultati predstavljaju značajan doprinos aktuelnim saznanjima u ovoj oblasti i mogu uticati na trend lečenja DLSS u veterinarskoj i u humanoj medicini. Актуелни приступи за лечење дегенеративне лумбосакралне стенозе (ДЛСС) код паса подразумевају инвазивне и скупе хируршке третмане који сами по себи могу довести до додатних компликација, док не решавају у потпуности симптоме болести. У овој студији је пас са дијагнозом тешке ДЛСС, са парезом задњих екстремитета, лечен новим, најмање инвазивним приступом. Култивисане мезенхимске матичне ћелије (MMЋ) које су изоловане из аутологног масног ткива су ињектиране билатерално на нивоу Л7-С1, односно у близини спољашњег отвора интервертебралног форамена пацијента, уместо унутар диска - што се до сада показало неуспешним у неколико случајева. Применом новог приступа, приликом евалуације клиничких параметара уочено је значајно побољшање током временског периода од 4,5 године након трансплантације MMЋ. Према нашим сазнањима, ово је први случај успешне терапије ДЛСС која је настала спонтано код пса, са дугорочним позитивним ефектом. ...