Поетска топонимија Шејмуса Хинија

• Main Author: Пајовић, Стефан
• Other Authors: Paunović, Zoran, Brajović, Tihomir, Veselinović, Sonja
• Format: Doctoral or Postdoctoral Thesis
• Language: srp
• Published: Универзитет у Новом Саду, Филозофски факултет 2020
• Subjects: Шејмус Хини; Šejmus Hini; могући светови; Ирска; Северна Ирска; Гелтахт; родно место; фикција; поезија; топоним; mogući svetovi; Irska; Severna Irska; Geltaht; rodno mesto; fikcija; poezija; toponim; Islanda
• Online Access: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/8819; http://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/Disertacija149994191541616.pdf?controlNumber=(BISIS)104882&fileName=149994191541616.pdf&id=10239&source=NaRDuS&language=sr; http://www.cris.uns.ac.rs/record.jsf?recordId=104882&source=NaRDuS&language=sr; http://www.cris.uns.ac.rs/DownloadFileServlet/IzvestajKomisije149994192938422.pdf?controlNumber=(BISIS)104882&fileName=149994192938422.pdf&id=10241&source=NaRDuS&language=sr; http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/46286/Disertacija14958.pdf; http://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/46287/IzvestajKomisije14958.pdf; https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/46286/Disertacija14958.pdf; https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/46287/IzvestajKomisije14958.pdf; https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_8819

У дисертацији се путем теорије могућих књижевних светова анализирају имена места (топоними) у читавом поетском опусу ирског песника Шејмуса Хинија (1939–2013). Читањем Хинијеве поезије стиче се утисак да он дословно преноси топониме и догађаје који су се збили у њима, а који су пре свега засновани на његовом сећању или познавању стварног света. Овакав светоназор је у супротности са теоријом могућих књижевних светова коју је најбоље дефинисао Лубомир Долежел, тако да се у дисертацији истиче теорија хронотопа Михаила Бахтина путем које се решава ово питање. Образује се нови термин: хронотопоним, који представља део стварног света који постоји у иначе онтолошки другачијем свету фикције, односно хетерокосмосу. Након дефинисања онтолошке природе овог појма, у наредним потпоглављима проматрају се врсте хронотопонима, попут родног места или нестварних места. Други део дисертације посвећен је појединачној анализи преко две стотине имена места из песама Шејмуса Хинија кроз поглавља која представљају географске области. Најбројнији топоними су они у песниковој родној Ирској, од којих се нарочито истичу имена места из Хинијевог завичаја у округу Дери у Северној Ирској, као што су варош Белахи или оближњи Лох Неј. Након тога, анализирају се све песме у којима се помињу северноирски топоними, а касније и топоними у суседној Републици Ирској, укључујући ту и хронотопониме престонице Даблина, док је засебно поглавље посвећено језички јединственој области Гелтахта. Следи анализа топонима у Енглеској која је заснована на њиховој симболици, а потом се разматрају имена места земаља на северу Европе. Метафора севера је честа код Хинија и пре свега изражена кроз песме посвећене телима из мочваре у Данској, али алегорије Финске или Исланда нису ништа мање важне. Хини је је писао о земљама Западне Европе, пре свега о Француској, Немачкој и Шпанији, али и о средоземним земљама попут Италије и Грчке, истичући античку прошлост хронотопонима ових региона. Такође се анализирају словенске земље, од Пољске, преко Југославије до далеке Русије, јер је ирски песник имао пријатеље и књижевне узоре међу писцима словенског порекла. Нарочит акценат је стављен на песму „Знани свет“ која је посвећена Македонији, односно хронотопонимима Балкана. Преостала поглавља су посвећена симболици Сједињених Америчких Држава на чијим универзитетима је Хини био предавач, као и Јапану и двају највећих светских океана. У закључку дисертације се наводи да се Хини заиста служи стварним топонимима места и да је било оправдано допунити раније дефинисану теорију могућих књижевних светова термином хронотопонима који би објаснио овај феномен и допустио стварности да кроз имена места постоји у поезији и књижевним световима уопште. U disertaciji se putem teorije mogućih književnih svetova analiziraju imena mesta (toponimi) u čitavom poetskom opusu irskog pesnika Šejmusa Hinija (1939–2013). Čitanjem Hinijeve poezije stiče se utisak da on doslovno prenosi toponime i događaje koji su se zbili u njima, a koji su pre svega zasnovani na njegovom sećanju ili poznavanju stvarnog sveta. Ovakav svetonazor je u suprotnosti sa teorijom mogućih književnih svetova koju je najbolje definisao Lubomir Doležel, tako da se u disertaciji ističe teorija hronotopa Mihaila Bahtina putem koje se rešava ovo pitanje. Obrazuje se novi termin: hronotoponim, koji predstavlja deo stvarnog sveta koji postoji u inače ontološki drugačijem svetu fikcije, odnosno heterokosmosu. Nakon definisanja ontološke prirode ovog pojma, u narednim potpoglavljima promatraju se vrste hronotoponima, poput rodnog mesta ili nestvarnih mesta. Drugi deo disertacije posvećen je pojedinačnoj analizi preko dve stotine imena mesta iz pesama Šejmusa Hinija kroz poglavlja koja predstavljaju geografske oblasti. Najbrojniji toponimi su oni u pesnikovoj rodnoj Irskoj, od kojih se naročito ističu imena mesta iz Hinijevog zavičaja u okrugu Deri u Severnoj Irskoj, kao što su varoš Belahi ili obližnji Loh Nej. Nakon toga, analiziraju se sve pesme u kojima se pominju severnoirski toponimi, a kasnije i toponimi u susednoj Republici Irskoj, uključujući tu i hronotoponime prestonice Dablina, dok je zasebno poglavlje posvećeno jezički jedinstvenoj oblasti Geltahta. Sledi analiza toponima u Engleskoj koja je zasnovana na njihovoj simbolici, a potom se razmatraju imena mesta zemalja na severu Evrope. Metafora severa je česta kod Hinija i pre svega izražena kroz pesme posvećene telima iz močvare u Danskoj, ali alegorije Finske ili Islanda nisu ništa manje važne. Hini je je pisao o zemljama Zapadne Evrope, pre svega o Francuskoj, Nemačkoj i Španiji, ali i o sredozemnim zemljama poput Italije i Grčke, ističući antičku prošlost hronotoponima ovih regiona. Takođe se analiziraju slovenske zemlje, od Poljske, preko Jugoslavije do daleke Rusije, jer je irski pesnik imao prijatelje i književne uzore među piscima slovenskog porekla. Naročit akcenat je stavljen na pesmu „Znani svet“ koja je posvećena Makedoniji, odnosno hronotoponimima Balkana. Preostala poglavlja su posvećena simbolici Sjedinjenih Američkih Država na čijim univerzitetima je Hini bio predavač, kao i Japanu i dvaju najvećih svetskih okeana. U zaključku disertacije se navodi da se Hini zaista služi stvarnim toponimima mesta i da je bilo opravdano dopuniti ranije definisanu teoriju mogućih književnih svetova terminom hronotoponima koji bi objasnio ovaj fenomen i dopustio stvarnosti da kroz imena mesta postoji u poeziji i književnim svetovima uopšte.