Agro-ekološki i ekonomski potencijal genetičkih resursa Srbije

Visokoplaninska i planinska oblast Republike Srbije, predstavlja jedan od 6 centara Evropskog biodiverziteta i jedan od 153 svetska centra. Srbiju karakteriše velika, ne samo genetička i specijska, već i ekosistemska raznovrsnost. Genetički resursi Srbije su veoma raznovrsni i bogati i to kako biljn...

Full description

Bibliographic Details
Main Author: Adamović Grittner, Natalija
Other Authors: Bartula, Mirjana, Mandić, Radomir, Jevđović, Radosav
Format: Doctoral or Postdoctoral Thesis
Language:srp
Published: Универзитет Метрополитан, Студије при универзитету 2021
Subjects:
psi
Psi
Online Access:https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/18468
https://www.metropolitan.ac.rs/files/2021/05/Doktorska-disertacija-Natalija-Adamovi%C4%87-Grittner.pdf
https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/72560/bitstream_72560.pdf
https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/72559/bitstream_72559.pdf
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_18468
Description
Summary:Visokoplaninska i planinska oblast Republike Srbije, predstavlja jedan od 6 centara Evropskog biodiverziteta i jedan od 153 svetska centra. Srbiju karakteriše velika, ne samo genetička i specijska, već i ekosistemska raznovrsnost. Genetički resursi Srbije su veoma raznovrsni i bogati i to kako biljni, tako i animalni. U radu su analizirani međunarodni dokumenti, konvencije i organizacije nadležne za zaštitu i očuvanje biljnih genetičkih resursa. Analizirani su I i II Izveštaj FAO i I i II Akcioni plan FAO za biljne genetičke resurse. Razmatrane su aktivnosti Evropskih i regionalnih organizacija kao što su EURISCO (Evropska baza podataka za biljne genetičke resurse) i SEEDNet (regionalni program za očuvanje i korišćenje biljnih genetičkih resursa) i učešće Srbije u ovim organizacijama i programima. Prikazani su podaci o najvećim bankama biljnih gena u svetu, a posebno je analizirana međunarodna Svalbard banka biljnih gena. Analizirano je stanje biljnih genetičkih resursa u Srbiji, starih, autohtonih i novostvorenih sorti biljaka. Poseban akcenat je stavljen na Banku biljnih gena Srbije, njen razvojni put i sadašnje stanje kolekcija koje se nalaze u njoj. Navedene su naučne institucije (fakulteti i instituti) koji se bave proučavanjem, kolekcionisanjem, oplemenjivanjem, proizvodnjom i čuvanjem pojedinih biljnih genetičkih resursa. U radu je pojedinačno analizirano stanje populacija, starih i autohtonih sorti i oplemenjenih sorti žitarica i kukuruza, krmnog bilja, industrijskih biljaka, povrća, lekovitih biljaka, voća i vinove loze. Prikazan je diverzitet i načini čuvanja (in situ, on farm i ex situ) najvažnijih sorti, sa posebnim osvrtom na kolekcije koje su čuvaju u Banci biljnih gena Srbije. Obrađeno je posebno stanje šumskih ekosistema Srbije i diverzitet dendroflore i njihovih zajednica. Konstatovano je bogatstvo i raznovrsnost biljnih genetičkih resursa, njihov ekološki, poljoprivredni i ekonomski značaj. U zaključnim razmatranjima dati su predlozi za dalje aktivnosti na unapređivanju i očuvanju biljnih ...