Enzimska sinteza estara flavonoida i kontrolisano otpuštanje iz kozmetičkih formulacija

• Main Author: Milivojević, Ana
• Other Authors: Bezbradica, Dejan, Pjanović, Rada, Knežević-Jugović, Zorica, Ćorović, Marija, Antov, Mirjana
• Format: Doctoral or Postdoctoral Thesis
• Language: srp
• Published: Универзитет у Београду, Технолошко-металуршки факултет 2019
• Subjects: flavonoidi; lipaza; esterifikacija; imobilizacija; biljna ulja; transdermalna difuzija; kozmetiĉke formulacije; flavonoids; lipase; esterification; immobilization; vagetable oils; diffusion; transdermal diffusion; cosmetic formulation; Puta; Antarc*; Antarctica
• Online Access: https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/17584; http://eteze.bg.ac.rs/application/showtheses?thesesId=7678; https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:22863/bdef:Content/download; http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=24141321; https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/66478/IzvestajKomisije23366.pdf; https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/66477/Disertacija.pdf; https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_nardus_17584

U okviru ove doktorske disertacije ispitana je mogućnost efikasne i ekonomiĉne enzimske sinteze estara tri flavonoida (floridzina, naringina i eskulina) korišćenjem razliĉitih acil-donora i imobilisane lipaze tipa B iz C. antarctica kao biokatalizatora. Pored toga, ispitan je transdermalni prenos i odreĊene su difuzione karakteristike sintetisanih estara iz razliĉitih kozmetiĉkih formulacija. Sinteza estara tri pomenuta flavonoida korišćenjem oleinske kiseline kao acil-donora i Novozym® 435 kao biokatalizatora je optimizovana i pokazano je da su koncentracija flavonoida i molski odnos supstrata dva najbitnija faktora koja utiĉu na tok sinteze. Maksimalni stepen konverzije sva tri flavonoida postiže se pri najmanjoj poĉetnoj koncentraciji flavonoida, 10 mM. Sa druge strane, uoĉeno je da za postizanje maksimalnog prinosa proizvoda optimalni uslovi zavise od primenjenog acil-akceptora s obzirom da 30 mM naringina i 70 mM eskulina predstavljaju optimalne poĉetne koncentracije ova dva flavonoida za dobijanje visokog prinosa proizvoda. Kada je reĉ o molskom odnosu supstrata, pokazano je da reakciji sinteze floridzin-oleata pogoduje veliki višak oleinske kiseline (1:18 za stepen konverzije i 1:13 za specifiĉni prinos), dok je za esterifikaciju druga dva flavonoida optimalna pet puta veća koncentracija acil-donora u reakcionoj smeši. Što se tiĉe uticaja dužine lanca (C2-C18) i stepena nezasićenosti masne kiseline na sintezu floridzin-oleata, primenom svih kiselina ostvareni su visoki stepeni konverzije, preko 70 %. U cilju razvoja isplativijeg procesa esterifikacije flavonoida, u drugoj fazi ove disertacije, ispitani su i alternativni, jeftiniji acil-donori, kao što su triacetin i anhidrid sirćetne kiseline za sintezu flavonoid-acetata, i razliĉita biljna ulja (kokosovo, laneno i suncokretovo ulje) za sintezu estara viših masnih kiselina. Triacetin se pokazao kao odgovarajući supstrat za sintezu acetil-derivata flavonoida, pri ĉemu je postupak acetilovanja floridzina optimizovan u ekološki prihvatljivom sistemu bez ...