Rudna Glava – 50 godina kasnije

• Main Author: Antonović, Dragana
• Format: Conference Object
• Language: srp
• Published: Beograd : Srpsko arheološko društvo 2019
• Subjects: Praistorijski rudnici; Neolit; Eneolit; Arheometalurgija; Malo; Olova; sami
• Online Access: http://rai.ai.ac.rs/handle/123456789/1263; http://rai.ai.ac.rs/bitstream/id/1867/Antonovic_SAD_2019.pdf; https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_rai_1263

Rudnik bakra Rudna Glava kod Majdanpeka je otkriven pre ravno pola veka. Arheološka iskopavanja su obavljana pune dve decenije, od 1968. do 1989. godine. Otkriveno je preko 30 rudnih okana, kameni i koštani alat kojim je vršena eksploatacija rude i keramika u neporemećenom kontekstu koja je nedvosmisleno pokazala da se radi rudniku koji su iskopavali nosioci vinčanske kulture. Sve do danas ovaj rudnik, ruda i arheološki nalazi iz njega su bili predmet raznih interdisciplinarnih istraživanja. Na osnovu njih potvrđena je, apsolutnim datumima, velika starost rudnika (oko 5000 godina p.n.e.), odnosno da se radi o jednom od najstarijih rudnika rane metalurgije u Evropi. Nasuprot tome, upotreba rude iz Rudne Glave u najranijoj metalurgiji Evrope nije bila odmah potvrđena. Metodološki pristup u ispitivanju izotopa olova u bakarnom i bronzanom oruđu sa teritorije Srbije, koja su rađena krajem osamdesetih godina 20. veka, Rudna Glava je isključena iz spiska rudnika koji je snabdevao rudom praistorijske metalurge na tlu Srbije. Od tog vremena do danas razna istraživanja opovrgavaju te rezultate. Nova ispitivanja pokazala su da su se rudom iz Rudne Glave, a posebno onom iz Majdanpeka, snabdevali metalurzi na širem prostoru od Bugarske do centralne Panonije. Ponovno otkrivanje značaja Rudne Glave, nažalost, ne prati i adekvatna prezentacija ovog veoma značajnog rudnika iako je projekat njegovog uređena bio urađen još 1984. godine. Lokalitet se danas nalazi na prostoru slabo pristupačnom za posetioce, bez ikakvih putokaza, a o njegovom položaju i značaju malo znaju čak i sami žitelji varošice Rudna Glava.