000100
WPP"4™- - l.-Ш- Ш Р , ' STRANA 4 Sta se dogadja u (Nastavak 2) Industrija i trgovina ko-to je sMvim prestala. Indu-sirtek- e robe stvarno i nema. U glavnoj ulki u Opatiji ima fitavi red ducana. Na njima su moderni i ukueni natpiei kao na primer: "Gradsko preduzede za ie-hran-u",...
| Language: | Ukrainian |
|---|---|
| Published: |
2010
|
| Subjects: | |
| Online Access: | https://arcabc.ca/islandora/object/au%3A285949 http://digicon.athabascau.ca/cdm/ref/collection/vilne/id/2261 |
| Summary: | WPP"4™- - l.-Ш- Ш Р , ' STRANA 4 Sta se dogadja u (Nastavak 2) Industrija i trgovina ko-to je sMvim prestala. Indu-sirtek- e robe stvarno i nema. U glavnoj ulki u Opatiji ima fitavi red ducana. Na njima su moderni i ukueni natpiei kao na primer: "Gradsko preduzede za ie-hran-u", "Driavno elektrid-n- o preduzede", "Drzavni monopol duvana" itd. Prola-zo- di torn glavnom ulicom, opazili smo da je vecina du-cana zatvorena. Neki su prebijeni daskama. Bile su semo dve iznimke. Jedno je apoteka a drugo dudan-- u kojem se prodaju rucni ra-do- vi. U apoteci (drugstore) najvainije stvari na prodaji bile su od slame pletene pa-ри- бе i isto tako pletene ien-sk- e torbe. (Mi smo se pi tali ita bi kupac mogao da stavi u te torbe). Za 70 cen-t-i mozote kupiti mali tub masti protiv komaraca; mo-fet- e takodjc dobiti i sodc bi-carbonate, ali za obidni al-koh- ol za trljanjc, potreban vam je Iokarski recept. Na tczgi, na izbledelom kartonu, naslikana jc lepa dcvojka kako bira izmedju nckoliko vrsta pudcra. Ali pudcra u kutijama ved dav-n- o nema. "Njega je vec dav- - no nestalo, — rckla nam je jedna od prodavadica, — i mi se nc nadamo da demo ga vise dobiti". U dudanu rudnih radova, vidcli smo nckoliko lepih vczova, dilima i lepo izra-djeni- h stvari iz mctala po astronomskim ccnama. Iako se prolaznici dive lepoti ovih prcdmeta, oni ostaju neprodati. Ovi se predmcti eada izradjuju u zadruga-m- a, koje so danas zamenile predratnu umetnidku lepotu sa masovnom p-oduk-cijom. Osim ovih ,,luksuza,, stra-n- i turista u Opatiji mo2c potroSitl avoj novae na ta njir sladolcda — red, koja jc nckada stvarno znadila sladoled. Danas bi sc to mo glo opisati kao hladna, pes-kovit- a, vodena obojena smo-s- a, za koju moratc platiti od priliko 1 dolar i 20 ccnti za malu porciju. U banci u Opatiji, deka judi u red, stao sam pored jedno siromaSno obudene stance. Kad Je ona opazila da sam stranac, obratila mi se sa Sapatom: "Ah, gospodine, vi noma-t- e pojma koliko stc vi sre-da- n J Vi ste turista, vi mole te otidi kad god vas jc vo Ija. Ja sam izgubila jednog ina u ratu a sada su mi uhap#ili drugoga; proila je ot godina dana od kako ga nisam videla niti cula o nje-mu- ". Dok je stnxica to govorila, suze su joj kapalc iz ocMju. "VI nemate pojma u kak-v- oj bedi mi livimo, nata-- i la je ona. Hrane nema i ono Mo ima ulasno je skupo, a mi aaradjujemo vrlo maJo. Moj mu£ je ribar — on radi u ribarskoj zadruzi. Proilog meeeca nisu mnogo ulovili. To Sto su doneli, predali su u zadrugu da se proda. No vac koji se dobije od raspro-dan- e ribe trcba da se uloii ovde u banci. Pogledajte, ТШШШШЕ1НЈЊ Adrekataka firm SARAH KAPLAN GOLDST1CK pte УЛ ttrijdc na: 411 IUr ml, Toronto 1. GOLDSTICK & GOLDSTICK 1L KM. 4CU9 Пе. KG. 7079 ЧЈНШЈШНГЕШ1 danas je vec osmi u mesocu i ja dolazim svaki dan, joi od prvog u meseeu. . . Kaiu da njegov novae joi nije sti-ga- o. . . Nimo skoro ni jeli dJtavu nedelju dana". To nije Jena nezadovolj-nik- a tipa reakcionera, osta-tak- a starog reiima. To je mati partizana, iena radni-k- a. Ja sam susretao slidne ljude i Jene pre tri godine; oni su onda bili puni pono-sa- govorili su oduSevljeno o zadrugama; bili su puni optimizma za bududnost. Plovedi divnom dalmatin-sko- m obalom, na parobrodu nas je zapazio jedini stra-n- i turista oeim nas, jedan Englez. On nam se hvalio kako je za jedan jeftini rud-- ni sat, koji je prodao u Ri-je- ci za 7 hiljada dinara, (sat vredi $1.10) mo-ga- o da ugodno 2ivi nedelju dana u Jugoslaviji. (Setio sam se toga kad me jc dinov- - nik turistidkog ureda ukorio za moju naivnost. "Sta, kao je on, proSli stc kroz New York i Pariz i nistc do-nc- li ni nylon darapa, upalja-da- , pcnkala ni lipsticka? Pa ni naodara, kao da se tck posle dosctio i toga). S vremena na vreme na5 prijatclj Englez zabavljao se snimanjem lepih sccna dalmatinskc obale. Ja sam iskoristio takvu priliku da otpodnem razgovor sa putni-cim- a, koji su bili okupljcni oko nas. Druitvo na brodu jc bilo razlidito. Od starih seljanka koje su dvrsto dr zale svojc zavciljaje, pa do krutih oficira obudcnih u tesne unlforme. Vedinu put-nik- a medjutim sadinjavali su kancclariski dinovnlci iz Beograda koji su iskoriSta vali "radnidki odmor". Malo ih jc bilo koji su htcli da razgovaraju. Ni jedan s kim smo se sa stajali nije htco da govori o sporu Jugoslavije i Sovjet- - skog Saveza. "Bolje jc da nc govorimo o politici", odgO' varali bi oni u svokom slu-caj- u kad sc o tome povede razgovor. Sto smo duic bili u Jugoslaviji, postajalo nam jc sve jasnijc da to nije vise ona Jugoslavija iz 1947 go dine, ona pro-sovjets- ka Ju goslavija sa planskom soci-jalistidko- m ckonomijom, va-trcno- m omladinom i oJtrom socijalistidkom jcdnakoSdu. Sve sc jc ved izmenilo. Na primer, dinovnik jed-nog malog turistidkog ureda bio jc partizan ali on me jc stalno oslovljavao sa "Go-spodine". Ja sam mu stavio primedbu da, kad sam dva putn ranije bio u Jugoslavi-ji oslovljavali su me sa "Druie". "Da, rekao je on nemamo, proJlo jc doba (Prenos sa trane 1) prolea, izradjen jc od stra-r.- c generala Papagosa i ame ridkog admirala Robert Car-ney-- a, icfa ameridkih po-mors-kih snaga u istodnom Atlantiku i Sredozemlju. Sef amcridke militarne misi-j- e u Grdkoj, general Jenk-ins, bio je takodjc udesnik u st varan ju ovog plana, koji jc odobren od strane Ameri-kana- ea koji smatraju da je Albanija "zrela kruika". Ovaj "nunje1ti plan" je nedavno otkrila radio sta-вк- а "SloWdn Grdka", ali en e4 nil rmpeMen od stra-ne meftarhofaiieta. Namera je da se taj plan samo od-go- di do maja Ш јава. Itadk) sUttica "Stobodna Grika" javl ja da s od stra-ne ameridkih imperijaWeta doneienc sledede odluke: Prvo, zakljudeiK) Je da se u Piie DUNCAN McLEOD: I drugarstva. Dolaze ponovo dani goepodstva". Jedne nodi 1944 godine, partizanska jedinica kojoj sam bio prikljuden, stupila je'u jedno selo na boeaneko-hrvatsk- oj granici. Seljani su nam priredili gozbu. Pevane su bossnske sevdalinke. Poele pesme, odrfao je govor partizanski oficir, ko-man- dir jedinice. On se za-hval- io seljacima na lepom dodeku ali je oitro kritiko-va- o peeme. "Pesme o plemi-dim- a i njihovim ljubavnica-ma- , rekao je on, pripadaju prolloeti, to pripada vreme-n- u koje za nas znadi poni-ienj- e, ugnjetavanje i glad. Mi demo vam sada pevati pesme o vremenu koje dola-z- i — o bududnosti za koju se borimo". Zaiim su par-tiza- ni gromko zapevali o svetloj bududnosti u koju ih vodi Tito a koju je ved ostvario Staljin za narode Sovjetskog Saveza — "u radnika i seljaka' Setio sam se to vederi sa partizanima jednog jutra u Rijeci. Kad jc naS brod kre-ta-o iz pristaniSta, duo sc gramofon koji je prcko zvudnika trubio melodiju: "Rio Rita". Mi smo odmica-l-i dalje prema dalmatinskoj obali ali se joJ uvck duo taj zvuk i potsetio me je na pe riod iz ranih dvadesctih go dina i setio sam sc rcdi pes me: "Ri-- o Ri-t- a. life-is- - sweet-a- , Ri-t- a, when-you-are-nc- ar. . ." 1947 godine — kad jc grupa omladinc prolazila ulicama Beograda pevajudi pesme o izgradnji ielcznid-k- c pruge i boljeg iivota — novinc su o§tro osudile za-pad- ni dzcz kao degencrisa-n- u "burioasku kulturu", s kojom se nastoji zavesti na-ro- d u svet maSto. Diez je stvarno bio zakonom zabra-nje- n u nekim dclovima Ilr-vatsk- e. U Dubrovniku me-djutim, danas, 1950 godine, izlctnici, stari i mladi plcSu amcridki i jugoslovcnski diez. Nckc su nove kompo-zicij- e a ima ih i jo3 iz 1930 godine. Ona vcscla kola, ko-ja su bila toliko rasprostra-njen-a u partizanskim dani-m- a, nismo sada uopSte vfde-- П u Jugoslaviji. Samo sam jednom duo borbenu partizansku pesmu za vrcmc sadaSnjc posctc. Bilo je to na kupaliitu u Budvi. Nckoliko ljudi jc se-dc- lo i sundalo se na kamenu. Od jednom su zapevali po-zna- tu partizansku pesmu, koja je bila vrlo populama za vreme rata: "Idc Tito preko Romanije". Kad sam im sc ja prikljudio, onisu odmah prestali, kao da su se zastfdoli. Solunu us post avi ogranak vrhovnog itaba generala El-senhow-cra, u kojem do po-red Amcrikanaca, Engleza i Francuza iizimati udoka i monarhofaMsti i Turci i — za stanovito vreme potajno — Titovci; Drugo, u Solunu de biti bftzirane jedna britanska i jedna ameridka brigade; Trede, snabdevanje mo-narhofaSisti- dkih orulanih snaga ima da se pospoM; Cetvrto, da se formira I snabdc sa ameridkim tanke--im- a tri jugoslovenske ©k-lop- ne divlcije; Pete, udariti pro na Al-оааЦ- и, zatiffl na Bogarskti i kasnije na Sovjetaki Saves. Glana briga mosarhefa-Jta- , kaie radio "Sfobedtia Grdka" leii u dinjenki Mo u grdkoj armiji nema nikak-v©- g borbeftog edievljeflja. Monarhofasisticki ratni planovi na Balkanu i Sredozemlju Jugoslaviji Split je najveci grad na dalmatinskoj obali, to je ta-kod- je najbliie onome Sto bi se moglo nazvati industrie-ki- m centrom. Predratna fa-bri- ka cementa je ponovo proradilav U jednom hote-I- u upoznsJi smo jednog in-zenje- ra, Svajcarca, koji nad-gled- a konstrukciju jedne fabrike plastike. Svajcarska je jedina zemlja koja podr-2av- a trgovinske veze sa Ju-goslavij-om joS od vremena svrsetka proilog rata. U za-men- u za jugoslovenske me-tal- e, sljivovicu i hranu, Svajcarci daju Jugoeloveni-m- a svajcaxske franke, koji su se nagomilali u jugoslo-vensk- oj banci. Konadno je reSeno da sc taj kredit utro-i- i za izgradnju jedne moder-n- c fabrike plastika, koja dc iz krednjaka, vazduha i vo-d- c izradjivati materijal za razne upotrebe, od matori-jal- a za obvijanje elektridne iice do dedjih gadica koje nc propuStaju vodu. Budu-d- i da sam Split stoji na kred-njak- u, on jc odabran za iz-gradnju te fabrike. Idudeg smo dana posctili tzloibu lokalne gradske eko-nomij- e. Tu su bili izloieni proizvodi industrije iz bliie okoline. Najvile prostora na ovoj izloibi zauzimali su "industriski" predmeti kao na primer: pepeljare za ci-gar- ete od mortkih ikoljka, veitadko cvece od jMipira i lome slidno. U propagandnom materi-jal- u navedeno je da u izloi-bi uzima ude&e 45 narodnih preduzeda. Izmedju tih pre-duzed- a, pored driavne faJb-ri- ke cementa, nalazi se i iradska mlekara, fabrika slatkog pica i bombona i "so-cijalistidk- o" lovadko druS-tv- o. Na drugu stranu, pri-vatn- ih preduzeda bilo je 68 na broju, u glavnom zanat-lijski- h radnja, ukljudiv bro-dogradili- Ue kao i detiri pre-duzeda slatkog pida. Sve Sto je bilo izloieno, od odece pa do pokudanstva, ima izglcd da jc namenje-n- o samo za izloibu. Prcma komentarima posetilaca iz-loi- bc, jasno sc vidi da sc ti kao i drugi proizvodi uop- Ste ne mogu dobiti. ( Nas ta vice se) OBJAVE TORONTO — PRIKAZIVANJE FILMOVA U nedelju, 1 aprila, u 7.30 uvede organizacija Veda Kanadskih Juinih Slovena prikazivade tri vrlo lepa filma. Prvi film je: "CEHOSLOVACKA" koji opisuje iivot naro'da u Narodnoj Republiki Cehoslo-vadko- j. Drugi film jc iz Sovjetskog Saveza a zovc sc : "VEST BR. 10 5". U njemu se prikazuje sovjetsku omladinu i razvija-nj- e sporta. Tredi film je takodjc sovjetski, vrlo poznat film: "CIGAN I" U kojem se prikazuje kako jc sovjetska vlast na-pravi- la od cigana, koji su se ranije sclili od scla do sela, dobre radne ljude Sovjetskog Saveza. Sva tri filma su vrlo intercsantna, te prema tome nc bi smco nijedan Jugoslovcn i Jugoslovenka propustiti a da ne dodju da vide ove divnc filmovc naSih bratskih slo-vensk- ih naroda. Filmovi de se prikazivati u hali na 386 Ontario St. Dodjite na vreme! Priredjivadki odbor organizacije VKJS na istocnom Torontu. WELLAND — SJEDNICA VKJS Organizacija VKJS odriava svoju rcdovitu sjednieu u ncdjclju 1 aprila, u stanu druga Eldida na 139 Yongc Street Podctak sjednice u 2 sata poslijc podnc. Poziva se sve dlanove da prisustvuju. Tajnk. HAIILTON — ODGODJENA DJEcJA ZABAVA Zabava gnijezda br. 397 HBZ koja se trcbala odriati u subotu 31 marta odgodjena jc. Zabava jc odgodjena zbog nckc druge priredbc. NaJcnadno dc biti javljeno kad dc se djedja zabava odriati. P. Soitarid, upravitcljica. HAMILTON — SJEDNICA IIHZ Odsjek 644 HBZ u Hamiltonu ovimc poziva svoje dlanstvo na redovitu i mjosednu sjednieu koja de sc odr-iati u ncdjclju 1 aprila u prostorijama VKJS na 243 Beach Rd.t podctak tadno u 1 sat poslijc podnc. Polcljno bi bilo da svi dlanovi dodju na ovu sjednieu poJto imamo vrlo vainlh pitanja na rjesavanje. Prvo jc tromjesedno izvjelde, a drugo jc savjetovanje o postav-Ijanj- u kandidata koji de biti blran u maju za dclcgata osme konvencije HBZ. Trede je pitanje pripreme za pro-slav- u 26 godiSnjice naScg odsjeka. Dalje napominjemo da je rad u odsjeku skoro one moguden.zbog nemarncsti dlanova u placanju svojih pri stojba. Vrlo je teSko tajniku obavljatt poslove ako u torn pravcu nema kooperacije. S toga se umoljava dlanstvo da dodje na idudu sjednieu, da podmiri svoje pristojbe i da svi zajednidki uzmemo udoida u radu za dobrobit odsjeka. Za odsjek 644 HBZ, F. Zebic, tajnik. PJESMA O TUANSFORMACIJI TRIRODE Po prvi put u Kanadi izvoditi de s najnovija kora poskija duvenog sovjetskog kompozHwa Dimltrija Se-Makov- ida "Pjesma o iumama". Novu pjesmu o transformaciji prlrode pjevati de du veni JeTejski pjevadkl zbor, popunjen sa pjevadima drugih narodnosti, uz pratnju torontovske s4mfonije. Koncert de se odriati u Massey Hall u Torontu 7 aprila na veder. Ulaznice se mogu dobiti u glavnom urcdu Vijeda ili "Jedinstva" na 479 Queen St. West i I IZ ADMINISTIUCIJE "JEDINSTVA": Poceli su stizati rezulfati kampanje, sporo ali sigurno Z pne dve nedelje ove prolecne kampanje "Jedin stva" za 250 novih pretplata, nije moida udinjeno onoli-k- o koliko se moglo i trebalo odekivati. Stvarno, ova se kampanja nekako sporo podela razvijati. Razlog tome je dinjenica da za kampanju nije bilo dovoljno pripreme, nije dato doeta vremena organizacijama da organizuju rad kampanje i kao rezultat toga rad nije podeo na vrcmc. Iako ne jo$ u dovoljnoj mori. ali sada se podeo raz-vijati rad i podeli su stizati i rezultati. Jedno Sto moramo primetiti medjutim jeste to, da vedina organizacija nisu do sada joi otpodele sa radom, a ako jesu, o tome nieta ne javljaju. Do sada imamo rezultata samo iz Port Arthurs, Sudbury, Wellanda i West Toronta. Nije ni otuda mnogo, ali je ipak podetak dobar. Iz tih smo mesta dobili desetak novih pretplata. Mi se nslamo da de ovih idudh nekoli-k- o dana podeti da stiiu i rezultati iz vecih organizacija, iz Vancouvera, Windsora, Toronta i Hamiltona. Ima neito u ovoj kampanji Sto se ispoljava joi mno-go viSe nego u proiloj kampanji "Jedinstva". To je inte-reeova- nje od strane pojedinaca, pretplatnika "Jedin-stva" iz pojedinih manjih naselja i raznih kempa. Naj-veci deo pretplata, obnova i fonda primljeno je sa te stra ne. Iako pitanje fonda nije uopite poetavljeno u ovoj kampanji, ima dosta veliki broj ditaocn iz manjih nase-lja koji nemaju prilike da nadju pretplatu, a iele da i oni pomognu u kampanji, pa Salju novdanog fonda. Mi sma-tram- o da je ovo vrlo dobar znak i da ovako spontano udei-d-e naSih ditaoca u radu moie da znadi samo to da oni vo-le svoju novinu. JoS jedna dobra strana koja se ved sada pokazala u kampanji jeste rad na obnovama. Za ovaj period, t. j. od 15 do 25 marta, dobili smo 120 obnova a dobili smo ta kodje i noito prcko stotinu dolara u fond u formi dobro-voljni- h priloga. I kao Sto smo rckli, ovo jc vrlo dobar znak, to je do-k- az da "Jedinstvo" ima veliki broj prijatelja koji poma-i- u svoju novinu. Ovo medjutim nije ni izdalckn dosta i mi moramo podvudi da, uprkos spontanog odziva naSih dita-oca, uspch ove kampanje nede biti osiguran ako naSe or-ganizacije ne otpodnu sa radom. Istina, za priprcmu kam-panje, kao Sto smo ved napomenuli, nije organizacijama dato dosta vremena, ali od samog podctka kampanje ima vec skoro dve nedelje pa ni sada se rad u vedini organiza-cija nije razvivo u dovoljnoj meri. Neke organizacije, kao na primer Toronto i Sudbury, napravile su dobre plano-v-c, all uprkos toga ni u tim organizacijama rezultati nisu ni Izdaleka zadovoljavajudi. I Sudbury i Toronto bacili su lozinku: "Svaki dlan jednu novu pretplatu". Da j je to ispunjeno samo za jednu polovinu, trcbali smo sa mo iz ova dva mesta dobiti prcko 60 novih pretplata. Mi medjutim nismo ukupno dobili ni punih dvadeset. Nije potrebno napominjati da to nije ni izdaleka zadovoljava juce. Mi smo uvcrcni da se I u drugim organizacijama di-ne pripreme i verujemo da je neSto ved udinjeno. Ali prc-ma svim znacimn, smatramo da nije udinjeno sve Sto se moglo udiniti i verujemo da sc joS uvek smatra da ima joS vremena. ielimo ovde napomenuti, i to najozblljnije, da vremena nema, ono odmidc vrlo brzo. Imamo joS sa-mo noSto viSe od mesec dana a dalcko smo od cilia. Misli- - mo da nije potrebno ponavljati da je nuino sada baciti eve naSe snage za postignuce tog cilja. A on se mora po-sti- di. Mi smo za to dali svojc obavcze. Za to drugovi i drugarice bacimo se svi na rad, tako da bismo joS idudc nedelje mogli da zabclciimo mnogo bolje rczultatc. Napominjemo opct da su do sada javile o svojim pla-novi- ma rada samo organizacije iz. Toronta, Sudbury i Ha miltona. Rezultata medjutim ima samo iz Port Arthura, Wellanda, Sudbury i West Toronta. Druge organizacije nisu joS niSta rcklc ni o onome Sto namcravaju udiniti a ne vidi se da su do sada iSta I udinile. Pohvalno jc kad so vode rezultati rada I bcz mnogo govora, ali na drugu stra-nu vrlo je vaino da sc o torn radu piSe. To dosto putn po-ma- ie u radu drugim organizacijama. Gifts to Yugoslavia DRAs.NOi 100 funtl se prevoiom do IWjeke .~ — — — 1909 190 funtl sa prtvo de naJbHI stanlce — $1100 u тсота jtklm OS.VADURG rrtUm. II RASA u aanductma I pskettma od 20 do 200 funtl, prema ejenama I po Mfi pojedJ-ле- а, koj pakujm I aljm. Otpremt.rn sanduke sa hranem, robom I Uko dalj, kej pojfdlnel aaml urtdjaju. CAVLE, grsdjeTlnskl ntiUrial I втв оПак) za kej se raele debitl dezrela IsTeta Ix Kanade WJm. Singtr maiifte. STAJEU bieikle najbolj Trite na s-lj-etu, p. polre&tTe, M. L1JEKOVK — Dihrdro-Strfpterarrf- n, samo 80 ceatl po gnmn TENICILIN I Гага-AmlnesaHcy- He Add (ГАБ) UMte м t --- ma рвт4јпе djene. Sre ljkeve laljera u pre pora?-nl- ai p-ke- t-м 1в0% oslgurano. DTTRE.MAM SVE SA JUGOSLAVBN'SKIM I AMBRIcKlM КХГКЕвХШ DRODOVIMA, квЦ rtie redeyitl MebrtiaJ J pwta ијеееево New Yerk — ПЈка I eferatoe, IALJEM JEDLVO KANADSKI TROIZWD I ROBU. Sfca tprema eirraa je sa iHmltin Ш tetakfl sk. Кчр. тмЈмп a KMdl. pemalete mi be I tre a Ј1Ц TRAalTE UrUTE I CIJENIKB. NsrwKbom, r.U pestaje tkitt М1аш. 4k a !§▼ acettt PrrklattM retw I pt4ib] daje vam: GEORGE SlGMUNn, Rcp'd. 1462 Bishop Street Room 1. Montreal 25. Que. Canada. |
|---|